Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izrazio je zadovoljstvo ruskim odbacivanjem najnovijeg nacrta rezolucije o toj Pokrajini, koji su predložile Velika Britanija i Francuska.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izrazio je zadovoljstvo ruskim odbacivanjem najnovijeg nacrta rezolucije o toj Pokrajini, koji su predložile Velika Britanija i Francuska.
"Zajednički je stav i Srbije i Rusije da nije potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti pre nego što otpočnu i budu uspešno završeni pregovori izmedju Beograda i Prištine", rekao je Samardžić agenciji Tanjug u Berlinu, gde boravi sa premijerom Vojislavom Koštunicom u jednodnevnoj radnoj poseti Nemačkoj.
Samardžić je dodao da Srbija takodje smatra da misija Evropske unije treba da zameni UNMIK tek po završetku pregovora o budućem statusu Pokrajine.
"Ako bi ona (misija EU) došla ranije, kako se predlaže ovim nacrtom rezolucije, to bi značilo prejudiciranje rešenja statusa i pregovori ne bi imali nikakvog smisla", ocenio je ministar.
"Naš je stav da pregovori imaju smisla, ali samo bez uslovljavanja i unapred donetih rešenja", zaključio je Samardžić i istakao da će Beograd na toj liniji i dalje voditi zajedničku politiku sa Ruskom federacijom.
"Sigurni smo da raste broj zemalja koje razumeju i prihvataju ovu politku", rekao je Samardžić.
Predsednik srpske vlade Vojislav Koštunica pokazao se nepopustljivim u pogledu Kosova, u izjavi nemačkim novinarima pred put u Berlin, ističući da Srbija ne može da se odrekne svoje pokrajine, piše nemačko izdanje ''Fajnenšel tajmsa''.
''Problem se može jednostavno rešiti, ako se uvažava princip prava zemalja na svoj nacionalni integritet i suverenitet'', prenosi list izjavu srpskog premijera, datu u Beogradu.
Koštunica je, kaže nemački list, istovremeno upozorio SAD i Evropsku uniju da ne priznaju nezavisnost Kosova jer bi to, kako se navodi, moglo neizbežno pogoršati odnose tih zemalja sa Srbijom.
"Nastavljamo da ne podržavamo rezoluciju", rekao je Čurkin posle konsultacija Saveta bezbednosti UN u Njujorku o predlogu nove rezolucije, i istakao da status Kosova treba da bude utvrdjen kroz "nepristrasne pregovore, sa nepristrasnim posrednikom".
Zalažući se za ostanak na snazi Rezolucije 1244, Čurkin je ponovio da status Kosova treba da bude utvrdjen kroz pregovore koji ne treba da budu oročeni.
"Što duže, to bolje", izjavio je Čurkin i upozorio na opasnosti po Balkan ako se stvari ostave dvosmislenim.
Ruski ambasador je, medjutim, rekao da je ohrabren poslednjim sastankom pošto su ambasadori u Savetu bezbednosti priznali da bi formulacije mogle da budu poboljšane i dodao da će članice Saveta bezbednosti nastaviti konsultacije.
Ambasador Srbije u Rusiji Stanimir Vukićević rekao je da bi Savet bezbednosti UN trebalo da pokaže strpljenje u nalaženju prihvatljivog rešenja za Kosovo.
"Očekujemo da SB UN u traženju rešenja za status Kosova pokaže strpljenje, uzdržanost i istrajnost da se nadje pravedno rešenje, kazao je Vukićević na konferenciji za novinare u listu "Rosijska gazeta".
Ukoliko se stavi na glasanje rezolucija koja nema podršku svih članica, to bi značilo da postoji interes nekih zemalja da se problem reši van SB UN, upozorio je Vukićević.
Ambasador je dodao da ukoliko bude predložena neusaglašena rezolucija, "postavlja se pitanje jednostrane nezavisnosti Kosova i otvaranja Pandorine kutije".
Ovu ideju, navodi list, podražavaju predsednik Francuske Nikola Sarkozi i ministar spoljnih poslova Bernard Kušner. Konferencija bi bila održana u septembru ove godine i njom bi rukovodili Kontakt grupa ili medjunarodni posrednik za status Kosova Marti Ahtisari.
Kako Zeri navodi, konferencijom bi se otvorio finalni proces utvrdjivanja statusa Kosova tokom kojeg bi delegacije Prištine i Beograda mogle da predstave svoje stavove kao što su činile i tokom susreta u Beču.
Razgovori bi ukažali predstavnicima Kontakt grupe da li je moguće da dodje do kompromisa izmedju Prištine i Beograda.
Sve bi, navodi Zeri, imalo za cilj da se poveća broj zemalja iz Evropske unije koje će bezrezervno podržati predlog o nadgledanoj nezavisnosti, ukoliko u medjuvremenu ne bude sporazuma izmedju dve strane.
Ukoliko toga ne bude, Zapad će se vratiti predlogu Ahtisarija, koji bi bio politicka osnova za priznavanje nezavisnosti Kosova, koju bi proglasila Skupština Kosova.
(agencije/MONDO)
"Zajednički je stav i Srbije i Rusije da nije potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti pre nego što otpočnu i budu uspešno završeni pregovori izmedju Beograda i Prištine", rekao je Samardžić agenciji Tanjug u Berlinu, gde boravi sa premijerom Vojislavom Koštunicom u jednodnevnoj radnoj poseti Nemačkoj.
Samardžić je dodao da Srbija takodje smatra da misija Evropske unije treba da zameni UNMIK tek po završetku pregovora o budućem statusu Pokrajine.
"Ako bi ona (misija EU) došla ranije, kako se predlaže ovim nacrtom rezolucije, to bi značilo prejudiciranje rešenja statusa i pregovori ne bi imali nikakvog smisla", ocenio je ministar.
"Naš je stav da pregovori imaju smisla, ali samo bez uslovljavanja i unapred donetih rešenja", zaključio je Samardžić i istakao da će Beograd na toj liniji i dalje voditi zajedničku politiku sa Ruskom federacijom.
"Sigurni smo da raste broj zemalja koje razumeju i prihvataju ovu politku", rekao je Samardžić.
Predsednik srpske vlade Vojislav Koštunica pokazao se nepopustljivim u pogledu Kosova, u izjavi nemačkim novinarima pred put u Berlin, ističući da Srbija ne može da se odrekne svoje pokrajine, piše nemačko izdanje ''Fajnenšel tajmsa''.
''Problem se može jednostavno rešiti, ako se uvažava princip prava zemalja na svoj nacionalni integritet i suverenitet'', prenosi list izjavu srpskog premijera, datu u Beogradu.
Koštunica je, kaže nemački list, istovremeno upozorio SAD i Evropsku uniju da ne priznaju nezavisnost Kosova jer bi to, kako se navodi, moglo neizbežno pogoršati odnose tih zemalja sa Srbijom.
Čurkin: Rusko NE i dalje na snazi
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ponovio je u ponedeljak, uveče, 16. jula, u Njujorku da Rusija i dalje ne podržava novi predlog rezolucije o Kosovu i založio se za nove pregovore, sa novim posrednikom."Nastavljamo da ne podržavamo rezoluciju", rekao je Čurkin posle konsultacija Saveta bezbednosti UN u Njujorku o predlogu nove rezolucije, i istakao da status Kosova treba da bude utvrdjen kroz "nepristrasne pregovore, sa nepristrasnim posrednikom".
Zalažući se za ostanak na snazi Rezolucije 1244, Čurkin je ponovio da status Kosova treba da bude utvrdjen kroz pregovore koji ne treba da budu oročeni.
"Što duže, to bolje", izjavio je Čurkin i upozorio na opasnosti po Balkan ako se stvari ostave dvosmislenim.
Ruski ambasador je, medjutim, rekao da je ohrabren poslednjim sastankom pošto su ambasadori u Savetu bezbednosti priznali da bi formulacije mogle da budu poboljšane i dodao da će članice Saveta bezbednosti nastaviti konsultacije.
Ambasador Srbije u Rusiji Stanimir Vukićević rekao je da bi Savet bezbednosti UN trebalo da pokaže strpljenje u nalaženju prihvatljivog rešenja za Kosovo.
"Očekujemo da SB UN u traženju rešenja za status Kosova pokaže strpljenje, uzdržanost i istrajnost da se nadje pravedno rešenje, kazao je Vukićević na konferenciji za novinare u listu "Rosijska gazeta".
Ukoliko se stavi na glasanje rezolucija koja nema podršku svih članica, to bi značilo da postoji interes nekih zemalja da se problem reši van SB UN, upozorio je Vukićević.
Ambasador je dodao da ukoliko bude predložena neusaglašena rezolucija, "postavlja se pitanje jednostrane nezavisnosti Kosova i otvaranja Pandorine kutije".
Medjunarodna konferencija o Kosovu?
Ukoliko ne bude saglasnosti oko petog predloga Rezolucije o statusu Kosova, koji se ovih dana razmatra u Savetu bezbednosti UN, Francuska će predložiti održavanje medjunarodne konferencije o Kosovu, piše prištinski dnevnik na albanskom Zeri.Ovu ideju, navodi list, podražavaju predsednik Francuske Nikola Sarkozi i ministar spoljnih poslova Bernard Kušner. Konferencija bi bila održana u septembru ove godine i njom bi rukovodili Kontakt grupa ili medjunarodni posrednik za status Kosova Marti Ahtisari.
Kako Zeri navodi, konferencijom bi se otvorio finalni proces utvrdjivanja statusa Kosova tokom kojeg bi delegacije Prištine i Beograda mogle da predstave svoje stavove kao što su činile i tokom susreta u Beču.
Razgovori bi ukažali predstavnicima Kontakt grupe da li je moguće da dodje do kompromisa izmedju Prištine i Beograda.
Sve bi, navodi Zeri, imalo za cilj da se poveća broj zemalja iz Evropske unije koje će bezrezervno podržati predlog o nadgledanoj nezavisnosti, ukoliko u medjuvremenu ne bude sporazuma izmedju dve strane.
Ukoliko toga ne bude, Zapad će se vratiti predlogu Ahtisarija, koji bi bio politicka osnova za priznavanje nezavisnosti Kosova, koju bi proglasila Skupština Kosova.
(agencije/MONDO)
