SAD i pet zemalja članica EU formalno su, kasno u noći izmedju utorka i srede, uvrstile novi, donekle izmenjeni, predlog rezolucije o Kosovu u dnevni red SB UN, uprkos oštrom protivljenju Rusije. Šatl diplomatija počinje u septembru. Nikolas Berns tvrdi da će Kosovo biti nezavisno do kraja godine
SAD i pet zemalja članica EU formalno su, kasno u noći izmedju utorka i srede, uvrstile novi, donekle izmenjeni, predlog rezolucije o Kosovu u dnevni red SB UN, uprkos oštrom protivljenju Rusije, koja je još ranije najavila da će uložiti veto na ovakav dokument.
Prve konsultacije o novom, sedam strana dugom, predlogu rezolucije će biti održane u četvrtak pre podne, nakon čega će biti jasnije da li će se o ovom aktu izjašnjavati ambasadori država-članica Saveta bezbednosti UN, saznao je Tanjug u diplomatskim izvorima u sedištu UN u Njujorku.
Novi predlog rezolucije, koji su i Srbija i Rusija odlučno odbacile prošle sedmice, kao i nekoliko prethodnih, predvidja nastavak pregovora izmedju Srbije i kosovskih Albanaca za još 120 dana "kako bi se utvrdilo da li je moguće naći zajedničke tačke", nakon čega će Savet bezbednosti "preispitati situaciju u zavisnosti od toka pregovora".
Novitet u tekstu, u koji je agencija Tanjug imala uvid, je diplomatsko-jezička gimnastika, poput formulacije da Savet bezbednosti ocenjuje da je pomoć Kontakt grupe dobrodošla u nastavku pregovora Srba i kosovskih Albanaca, što se tumači kao pokušaj da se rešavanje kosovske krize "izmesti" van Saveta bezbednosti UN.
Poslednji potez pred glasanje u Savetu bezbednosti predstavlja "prebacivanje" predloga te - šeste varijante - rezolucije u takozvanu "plavu fazu", što su SAD i članice EU učinile kasno sinoć.
Ta fraza u jeziku administracije UN označava da od uvršćivanja nekog predloga u dnevni red do glasanja Saveta bezbednosti o njemu mora proći najmanje 24 časa, ali ne znači da se najmoćnije telo svetske organizacije o tom predlogu mora i izjasniti.
To je nacionalnoj agenciji potvrdio i kineski ambasador pri UN Vang Guandja, čija zemlja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti. On je izjavio da "ko-sponzori rezolucije imaju nameru da pokrenu sledeću, odnosno 'plavu' fazu, ali bez naznaka da će insistirati na glasanju".
S obzirom na to da je Rusija već jasno izrazila protivljenje ovakvom načinu rešavanja kosovske krize, te da su Kinezi rekli da će "teško" podržati rešenje oko kojeg se ne slože Srbija i kosovski Albanci, u ovom trenutku nije jasno da li će se Zapad odlučiti za ovakvo odmeravanje snaga sa Moskvom.
Najnoviji, šesti po redu, predlog rezolucije zajednički su podneli SAD, Velika Britanija, Italija, Francuska, Belgija i Nemačka, koja je u ovom poduhvatu učestvovala kao deo EU, mada nije članica Saveta bezbednosti.
Uvrštavanje nove kosovske rezolucije u dnevni red SB objašnjava se pokušajem političkog pritiska na Rusiju da ili prihvati ponudjeno rešenje ili da se suoči sa opasnošću da nastavak procesa rešavanja statusa Kosova preuzme Kontakt grupa.
"Kvaka" s Kontakt grupom je u tome što nijedna njena članica nema pravo veta i ne može, kao što može Rusija u savetu bezbednosti, da blokira neku odluku.
Čitav niz diplomata u Njujorku nezvanično je tvrdio da Zapad, za slučaj da Rusija iskoristi pravo veta, ozbiljno radi na "alternativnoj verziji" procesa rešavanja kosovskog statusa.
"Alternative" se traže u formi nove runde šatl-diplomatije izmedju Beograda i Prištine u trajanju od 120 dana, pa čak i u sazivanju medjunarodne konferencije o Kosovu i Metohiji, na kojoj bi ovo pitanje bilo zaključeno, poput već čuvenog skupa u Rambujeu, početkom 1999. godine.
Pregovori će verovatno biti vodjeni pod okriljem Kontakt grupe, s grupom posrednika, "sa ili bez nove rezolucije UN".
Izvori u EU očekuju i da će u jednom trenutku - možda na početku ili na kraju pregovora - doći do zajedničkog "okupljanja" svih zainteresovanih strana i pregovarača, ali zasad ne žele da prave poredjenja sa skupovima poput Dejtona ili Rambujea.
Ono što, takodje, naglašavaju jeste da, iako Kontakt grupa preuzima pod svoje okrilje nastavak pregovora, za okončanje procesa ostaje neophodna rezolucija Saveta bezbednosti UN.
EU bi želela da plan Martija Ahtisarija - pod drugačijim formulacijama i sa odredjenim promenama - bude osnova za nastavak pregovora, ali naglašavaju da "Ahtisarijev plan nije Sveto pismo".
Oni ističu da će sam Ahtisari i dalje "biti u radnom odnosu" i da je moguće da će njegova uloga biti neka vrsta "konsultanta", ali ne veruju da će aktivnije biti uključen u proces. Ahtisarija bi zamenila grupa posrednika, moguće je u formi trojke EU-Rusija-SAD.
U Briselu se, takodje, smatra da "direktni pregovori Beograda i Prištine ne bi bili najbolji način da se potroše narednih 120 do 180 dana".
EU bi želela da proces ne bude "beskonačan", već vremenski oročen, čemu su se do sada suprostavljali Beograd i Moskva.
"To će se dogoditi kroz Savet beznednosti ili drugim mehanizmima. SAD će priznati nezavisnost Kosova", rekao je Berns, a prenosi prištiski list "Koha Ditore".
Berns je naveo da SAD problem rešavanja statusa Kosova ne vezuju sa antiraketnim štitom i dodao da neće dozvoliti da "neko ometa nezavisnost Kosova", pošto će, kako je rekao, SAD održati obećanje dato narodu Kosova da će dobiti nezavisnost.
"Zemlje čija je uloga od vitalnog interesa za Kosovo su SAD i evropske zemlje", rekao je Berns i dodao da "Rusija, već više godina nema trupe na terenu (Kosovu)".
Američki podsekretar je rekao da su odnosi izmedju Rusije i SAD "izuzetno komplikovani", ali da Rusiju i dalje smatra "prijateljskom zemljom" i da zajedno rade na rešavanju mnogih problema.
Berns je rekao da se približava kraj rasprava u SB UN-a i da su SAD do sada odlagale rešavanje statusa Kosova da bi videle stav Rusije i omogućili joj da bude deo tog procesa, "ali Rusija nije bila konstruktivna".
Dalje odlaganje statusa moglo da dovede u opasnost stabilnost na Kosovu, zemlji u kojoj su naše trupe, naglasio je Berns.
"Želimo mirno rešenje koje će Kosovu, kao i Srbiji omogućiti integraciju u NATO i EU", zaključio je Berns.
(agencije/MONDO)
Prve konsultacije o novom, sedam strana dugom, predlogu rezolucije će biti održane u četvrtak pre podne, nakon čega će biti jasnije da li će se o ovom aktu izjašnjavati ambasadori država-članica Saveta bezbednosti UN, saznao je Tanjug u diplomatskim izvorima u sedištu UN u Njujorku.
Novi predlog rezolucije, koji su i Srbija i Rusija odlučno odbacile prošle sedmice, kao i nekoliko prethodnih, predvidja nastavak pregovora izmedju Srbije i kosovskih Albanaca za još 120 dana "kako bi se utvrdilo da li je moguće naći zajedničke tačke", nakon čega će Savet bezbednosti "preispitati situaciju u zavisnosti od toka pregovora".
Novitet u tekstu, u koji je agencija Tanjug imala uvid, je diplomatsko-jezička gimnastika, poput formulacije da Savet bezbednosti ocenjuje da je pomoć Kontakt grupe dobrodošla u nastavku pregovora Srba i kosovskih Albanaca, što se tumači kao pokušaj da se rešavanje kosovske krize "izmesti" van Saveta bezbednosti UN.
Poslednji potez pred glasanje u Savetu bezbednosti predstavlja "prebacivanje" predloga te - šeste varijante - rezolucije u takozvanu "plavu fazu", što su SAD i članice EU učinile kasno sinoć.
Ta fraza u jeziku administracije UN označava da od uvršćivanja nekog predloga u dnevni red do glasanja Saveta bezbednosti o njemu mora proći najmanje 24 časa, ali ne znači da se najmoćnije telo svetske organizacije o tom predlogu mora i izjasniti.
To je nacionalnoj agenciji potvrdio i kineski ambasador pri UN Vang Guandja, čija zemlja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti. On je izjavio da "ko-sponzori rezolucije imaju nameru da pokrenu sledeću, odnosno 'plavu' fazu, ali bez naznaka da će insistirati na glasanju".
S obzirom na to da je Rusija već jasno izrazila protivljenje ovakvom načinu rešavanja kosovske krize, te da su Kinezi rekli da će "teško" podržati rešenje oko kojeg se ne slože Srbija i kosovski Albanci, u ovom trenutku nije jasno da li će se Zapad odlučiti za ovakvo odmeravanje snaga sa Moskvom.
Najnoviji, šesti po redu, predlog rezolucije zajednički su podneli SAD, Velika Britanija, Italija, Francuska, Belgija i Nemačka, koja je u ovom poduhvatu učestvovala kao deo EU, mada nije članica Saveta bezbednosti.
Uvrštavanje nove kosovske rezolucije u dnevni red SB objašnjava se pokušajem političkog pritiska na Rusiju da ili prihvati ponudjeno rešenje ili da se suoči sa opasnošću da nastavak procesa rešavanja statusa Kosova preuzme Kontakt grupa.
"Kvaka" s Kontakt grupom je u tome što nijedna njena članica nema pravo veta i ne može, kao što može Rusija u savetu bezbednosti, da blokira neku odluku.
Čitav niz diplomata u Njujorku nezvanično je tvrdio da Zapad, za slučaj da Rusija iskoristi pravo veta, ozbiljno radi na "alternativnoj verziji" procesa rešavanja kosovskog statusa.
"Alternative" se traže u formi nove runde šatl-diplomatije izmedju Beograda i Prištine u trajanju od 120 dana, pa čak i u sazivanju medjunarodne konferencije o Kosovu i Metohiji, na kojoj bi ovo pitanje bilo zaključeno, poput već čuvenog skupa u Rambujeu, početkom 1999. godine.
Šatl diplomatija od septembra?
Iako će Kontakt grupa o modalitetima novih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije tek razgovarati, na sastanku u Berlinu, iduće nedelje, diplomatski izvori u Briselu preneli su da bi ti pregovori - u vidu šatl diplomatije - mogli krenuti u septembru.Pregovori će verovatno biti vodjeni pod okriljem Kontakt grupe, s grupom posrednika, "sa ili bez nove rezolucije UN".
Izvori u EU očekuju i da će u jednom trenutku - možda na početku ili na kraju pregovora - doći do zajedničkog "okupljanja" svih zainteresovanih strana i pregovarača, ali zasad ne žele da prave poredjenja sa skupovima poput Dejtona ili Rambujea.
Ono što, takodje, naglašavaju jeste da, iako Kontakt grupa preuzima pod svoje okrilje nastavak pregovora, za okončanje procesa ostaje neophodna rezolucija Saveta bezbednosti UN.
EU bi želela da plan Martija Ahtisarija - pod drugačijim formulacijama i sa odredjenim promenama - bude osnova za nastavak pregovora, ali naglašavaju da "Ahtisarijev plan nije Sveto pismo".
Oni ističu da će sam Ahtisari i dalje "biti u radnom odnosu" i da je moguće da će njegova uloga biti neka vrsta "konsultanta", ali ne veruju da će aktivnije biti uključen u proces. Ahtisarija bi zamenila grupa posrednika, moguće je u formi trojke EU-Rusija-SAD.
U Briselu se, takodje, smatra da "direktni pregovori Beograda i Prištine ne bi bili najbolji način da se potroše narednih 120 do 180 dana".
EU bi želela da proces ne bude "beskonačan", već vremenski oročen, čemu su se do sada suprostavljali Beograd i Moskva.
Berns: Dali smo reč, dobiće nezavisnost
Kosovo će tokom ove godine biti nezavisno, bilo da se odluka o tome postigne u UN-a ili kroz neki drugi mehanizam, izjavio je američki državni podsekretar za poltička pitanja Nikolas Berns u emisiji "Hard tok" Bi-bi sija (BBC World)."To će se dogoditi kroz Savet beznednosti ili drugim mehanizmima. SAD će priznati nezavisnost Kosova", rekao je Berns, a prenosi prištiski list "Koha Ditore".
Berns je naveo da SAD problem rešavanja statusa Kosova ne vezuju sa antiraketnim štitom i dodao da neće dozvoliti da "neko ometa nezavisnost Kosova", pošto će, kako je rekao, SAD održati obećanje dato narodu Kosova da će dobiti nezavisnost.
"Zemlje čija je uloga od vitalnog interesa za Kosovo su SAD i evropske zemlje", rekao je Berns i dodao da "Rusija, već više godina nema trupe na terenu (Kosovu)".
Američki podsekretar je rekao da su odnosi izmedju Rusije i SAD "izuzetno komplikovani", ali da Rusiju i dalje smatra "prijateljskom zemljom" i da zajedno rade na rešavanju mnogih problema.
Berns je rekao da se približava kraj rasprava u SB UN-a i da su SAD do sada odlagale rešavanje statusa Kosova da bi videle stav Rusije i omogućili joj da bude deo tog procesa, "ali Rusija nije bila konstruktivna".
Dalje odlaganje statusa moglo da dovede u opasnost stabilnost na Kosovu, zemlji u kojoj su naše trupe, naglasio je Berns.
"Želimo mirno rešenje koje će Kosovu, kao i Srbiji omogućiti integraciju u NATO i EU", zaključio je Berns.
(agencije/MONDO)
