On je tokom posete Subotici ocenio da je Srbija društvo koje je predugo u krizi, mnogo više troši nego što proizvodi, dodavši kako je nemoguće sada osuditi ljude i preduzimati reforme koje će ih "pojesti".

Po pitanju preduzeća u restrukturiranju, Bajatović je ocenio da bi najlakše bilo oterati ih u stečaj i radnike poslati na ulicu, a umesto toga predložio je njihovu podelu na dve kategorije - one koje imaju i one koje nemaju ekonomsku budućnost.

"Mi smo to pokazali na primeru Azotare, MSK, Agroživa, Staklare u Paraćinu. Dakle, može se", smatra Bajatović.

Prema njegovim rečima, potreban je državni intervencionizam, ali ne u smislu da ona plaća iz budžeta preskupe socijalne programe, te da se društvo i ekonomija "ne mogu držati u stanju paralize u kojem se ne donose odluke.

"Petrohemija duguje Srbijagasu 200 miliona evra, NIS-u 100 miliona. Da smo pustili radnike dve godine i da smo im platili punu platu, a da smo izveli investicioni ciklus, mi bi danas imali izvozno orijentisanu fabriku koja je profitabilna", kazao je Bajatović.

Funkcioner SPS se založio za pružanje garancija stranim firmama za njihove investicije, što će omogućiti prvi krug ulaganja, kao u slučaju Fiata i Južnog toga, dok će drugi krug ulaganja doći, po njegovom mišljenju, nakon što se veliki energetski i putni infrastrukturni projekti približe investitorima.

"Svi moraju da shvate da je pred nama ozbiljan proces ekonomskog oporavka Srbije. Tu nema čarobnog štapića. Ali to mogu da urade samo one političke opcije koje će uspeti da angažuju oko sebe kompletan, pre svega, domaći potencijal, po paroli 'u se i u svoje kljuse'. A stranci, koliko nam pomognu, dobro su došli", ocenio je Bajatović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija neće ući u Evropsku uniju za sedam godina, niti će Evropa rešiti sve naše probleme.

Bajatović se, zbog stanja ekonomije, založio i za vanredne pokrajinske izbore, na kojima bi bio proveren politički legitimitet i legalitet.

"Ekonomija mora da bude prva. Nema razlike između nezaposlenog Mađara i nezaposlenog Srbina i nema razlike između gladnog deteta rusinskog, mađarskog ili srpskog. Nije to tema, niti je tema da neko internacionalizuje vojvođansko pitanje", rekao je Bajatović.