Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da skupštinska rezolucija o Kosovu i Metohiji treba da konstatuje da je Srbija u pregovorima o budućem statusu pokrajine definisala jedinstvenu državnu politiku.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da skupštinska rezolucija o Kosovu i Metohiji treba da konstatuje da je Srbija u pregovorima o budućem statusu pokrajine definisala jedinstvenu državnu politiku.
"Sve institucije trebalo bi da stanu iza nje, što je značajna poruka medjunarodnim političkim činiocima. Time se potvrdjuje da će se Srbija boriti svim političkim i pravnim sredstvima za svoj integritet i suverenitet", rekao je Tadić u intervjuu agenciji Beta.
Tadić je rekao da je važno da Vlada dobije mandat da sastavi pregovarački tim, kako bi kao institucija koja je nadležna za pregovore preuzela svoj deo odgovornosti, i da država zauzme poziciju traženja rešenja prihvatljivog za obe strane.
Tadić je rekao da bi Srbija, navodjenjem mera protiv zemalja koje bi podržale nezavisnost KiM,"usvojila gubitničku politiku" i "pokazala slabost".
"Neprimereno je ponašati se kao sportski tim koji predvidja korake nakon gubitka utakmice. Svakako neću da budem gubitnik, naročito ne kao predsednik. Borim se za interese Srbije i za prava mojih sunarodnika i svom snagom sprečavam mogućnost gubitka KiM", rekao je Tadić.
"Ipak, suočavamo se sa teškoćama, i ne možemo da razvijemo zastave pobede i kažemo ovog trenutka sve je završeno. Moramo još mnogo da radimo da odbranimo naš integritet na KiM, donošenjem dokumenata koji gledaju napred, a ne nazad" istakao je on.
Tadić se nada da će predstavnici albanskih institucija odustati od namere da na Dan albanske zastave, 28. novembra, kosovski parlament donese deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, što je najavio premijer Kosova Agim Čeku.
"Jednostrana deklaracija ugrozila bi ceo region. Neodgovornost albanskih institucija poremetila bi odnose na medjunarodnom nivou. Simbolika Dana zastave demistifikuje politiku odredjenih albanskih krugova na KiM koji neprekidno govore da je to autentična kosovska politika. Nadam se da neće doći do vezivanja te politike za širi nacionalni nivo" naveo je on.
Predsednik Srbije je rekao da očekuje od Albanije i svih država regiona da pokažu maksimalnu uzdržanost i u narednom periodu, jer bi to pomoglo postizanju kompromisa. On je dodao da podela KiM "nije aktuelna", i da se ne nalazi na pregovaračkom stolu.
"Naša spoljna politika ima tri prioritetna stuba. To su EU, Rusija i SAD jer samo tako možemo graditi jednu stabilnu i prosperitetnu politiku u Srbiji. Uvek se možemo zahvaliti Rusiji na podršci po pitanju KiM, jer se slažemo da je to fundamentalno političko pitanje" istakao je on.
"Nećemo biti država u Ruskoj federaciji niti dodatna država SAD. Srbija može jedino postati 28. ili 29. članica EU. Mi smo u svakom smislu i bez dileme deo evropskog prostora" istakao je Tadić.
On je dodao da Srbija ne bi trebalo da bude pritešnjena odnosima izmedju velikih sila, jer mora precizno da pronadje svoja politička rešenja, ali i da obezbedi savezništva od svih velikih igrača u medjunarodnoj politici.
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke (DS) je potvrdio da se razgovara o potpisivanju koalicionog sporazuma stranaka koje čine Vladu, koji će tehnički definisati pet principa na osnovu kojih je formirana Vlada, a koji predstavljaju temelj njenog funkcionisanja. On je medjutim naglasio da su državna pitanja trenutno prioritet.
"Članstvo u EU nije cilj sam po sebi, već zbog boljeg kvaliteta života gradjana. To bi omogućilo da svi naši sunarodnici, kao u bivšoj SFRJ, žive u jednom državnom prostoru " rekao je Tadić.
Tadić je istakao da je okončanje saradnje sa Hagom pretpostavka svih evropskih integracija.
"Ako Ratko Mladić nije u Srbiji, tužiteljka Karla Del Ponte sigurno ima snage da to dokaže, ali mi ne znamo da li je on u Srbiji. Istrage koje se neprekidno vrše jedne su od pretpostavki potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Kao predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost, dobro znam kako istrage teku" rekao je on.
Tadić je istakao da niko od Srbije ne traži da ovog trenutka izruči Ratka Mladića, pogotovo ako on nije u Srbiji, ali svi od Srbije zahtevaju da ispunjava svoje obaveze.
"Što se tiče Radovana Karadžića, nakon rata nije evidentirano njegovo prisustvo na teritoriji Srbije. Ne prihvatamo dodatni pritisak po tom pitanju" rekao je on.
"Tada bismo dobili sredstva koja možemo da uložimo u infrastrukturu", naveo je on i istakao da sredstva dobijena privatizacijom javnog sektora ne smeju na budu utrošena na predizborne kampanje i lokalne projekte već na infrastrukturne projekte, kao što je dovršetak Koridora 10, izgradnja gasovoda i naftovoda, kao i većeg broja mostova.
Tadić je rekao da ima dogovora medju koaliconim partnerima oko rukovodećih mesta u Upravnim odborima i naveo da će u pojedinim preduzećima biti i zajedničkog rukovodjenja, uz uslov da stranke koje predlažu kandidate vode računa da menadžment čine profesionalci kako bismo imali konačan dobar efekat.
"Imaćemo mnogo reformskih poteza u naredne četiri godine, i očekujem političku stabilnost u narednih osam godina koje su vitalno bitne za razvoj naše zemlje u budućnosti", dodao je on.
Tadić je rekao da još nije postignut dogovor oko čelne pozicije u Bezbednosno informativnoj agenciji, ali da je očigledno da se medjunarodne institucije više ne mešaju u kadrovsku politiku u Srbiji.
Tadić je istakao da će biti kandidat na predstojećim predsedničkim izborima, rekavši da se "raduje svakom kandidatu, iz stranaka koje čine Vladu ili ne, jer gradjanima treba više legitimnih kandidata, kako bi imali zasluženo pravo izbora, na parlamentarnom ili lokalnom nivou".
On je potvdio da ćemo u zakonskom roku imati i jedne i druge izbore, i odbacio mogućnost razgovora o tazkovanom nultom i šestom principu iz pregovora o formiranju vlade i istakao da predsednika Srbije biraju gradjani, a ne političke stranke.
(MONDO)
"Sve institucije trebalo bi da stanu iza nje, što je značajna poruka medjunarodnim političkim činiocima. Time se potvrdjuje da će se Srbija boriti svim političkim i pravnim sredstvima za svoj integritet i suverenitet", rekao je Tadić u intervjuu agenciji Beta.
Tadić je rekao da je važno da Vlada dobije mandat da sastavi pregovarački tim, kako bi kao institucija koja je nadležna za pregovore preuzela svoj deo odgovornosti, i da država zauzme poziciju traženja rešenja prihvatljivog za obe strane.
Tadić je rekao da bi Srbija, navodjenjem mera protiv zemalja koje bi podržale nezavisnost KiM,"usvojila gubitničku politiku" i "pokazala slabost".
"Neprimereno je ponašati se kao sportski tim koji predvidja korake nakon gubitka utakmice. Svakako neću da budem gubitnik, naročito ne kao predsednik. Borim se za interese Srbije i za prava mojih sunarodnika i svom snagom sprečavam mogućnost gubitka KiM", rekao je Tadić.
"Ipak, suočavamo se sa teškoćama, i ne možemo da razvijemo zastave pobede i kažemo ovog trenutka sve je završeno. Moramo još mnogo da radimo da odbranimo naš integritet na KiM, donošenjem dokumenata koji gledaju napred, a ne nazad" istakao je on.
Tadić se nada da će predstavnici albanskih institucija odustati od namere da na Dan albanske zastave, 28. novembra, kosovski parlament donese deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, što je najavio premijer Kosova Agim Čeku.
"Jednostrana deklaracija ugrozila bi ceo region. Neodgovornost albanskih institucija poremetila bi odnose na medjunarodnom nivou. Simbolika Dana zastave demistifikuje politiku odredjenih albanskih krugova na KiM koji neprekidno govore da je to autentična kosovska politika. Nadam se da neće doći do vezivanja te politike za širi nacionalni nivo" naveo je on.
Predsednik Srbije je rekao da očekuje od Albanije i svih država regiona da pokažu maksimalnu uzdržanost i u narednom periodu, jer bi to pomoglo postizanju kompromisa. On je dodao da podela KiM "nije aktuelna", i da se ne nalazi na pregovaračkom stolu.
"Naša spoljna politika ima tri prioritetna stuba. To su EU, Rusija i SAD jer samo tako možemo graditi jednu stabilnu i prosperitetnu politiku u Srbiji. Uvek se možemo zahvaliti Rusiji na podršci po pitanju KiM, jer se slažemo da je to fundamentalno političko pitanje" istakao je on.
"Nećemo biti država u Ruskoj federaciji niti dodatna država SAD. Srbija može jedino postati 28. ili 29. članica EU. Mi smo u svakom smislu i bez dileme deo evropskog prostora" istakao je Tadić.
On je dodao da Srbija ne bi trebalo da bude pritešnjena odnosima izmedju velikih sila, jer mora precizno da pronadje svoja politička rešenja, ali i da obezbedi savezništva od svih velikih igrača u medjunarodnoj politici.
"Ne znamo gde su Mladić i Karadžić"
Tadić je izjavio da je zadovoljan funkcionisanjem Vlade Srbije i što su odmah po njenom formiranju počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i ispunjavanje predizbornih obećanja.Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke (DS) je potvrdio da se razgovara o potpisivanju koalicionog sporazuma stranaka koje čine Vladu, koji će tehnički definisati pet principa na osnovu kojih je formirana Vlada, a koji predstavljaju temelj njenog funkcionisanja. On je medjutim naglasio da su državna pitanja trenutno prioritet.
"Članstvo u EU nije cilj sam po sebi, već zbog boljeg kvaliteta života gradjana. To bi omogućilo da svi naši sunarodnici, kao u bivšoj SFRJ, žive u jednom državnom prostoru " rekao je Tadić.
Tadić je istakao da je okončanje saradnje sa Hagom pretpostavka svih evropskih integracija.
"Ako Ratko Mladić nije u Srbiji, tužiteljka Karla Del Ponte sigurno ima snage da to dokaže, ali mi ne znamo da li je on u Srbiji. Istrage koje se neprekidno vrše jedne su od pretpostavki potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Kao predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost, dobro znam kako istrage teku" rekao je on.
Tadić je istakao da niko od Srbije ne traži da ovog trenutka izruči Ratka Mladića, pogotovo ako on nije u Srbiji, ali svi od Srbije zahtevaju da ispunjava svoje obaveze.
"Što se tiče Radovana Karadžića, nakon rata nije evidentirano njegovo prisustvo na teritoriji Srbije. Ne prihvatamo dodatni pritisak po tom pitanju" rekao je on.
"Mnoge reforme do 2011. godine"
Govoreći o privatizaciji javnih preduzeća, Tadić je rekao da se moraju postići modernizacija i efikasnost, a onda odlučiti o privatizaciji."Tada bismo dobili sredstva koja možemo da uložimo u infrastrukturu", naveo je on i istakao da sredstva dobijena privatizacijom javnog sektora ne smeju na budu utrošena na predizborne kampanje i lokalne projekte već na infrastrukturne projekte, kao što je dovršetak Koridora 10, izgradnja gasovoda i naftovoda, kao i većeg broja mostova.
Tadić je rekao da ima dogovora medju koaliconim partnerima oko rukovodećih mesta u Upravnim odborima i naveo da će u pojedinim preduzećima biti i zajedničkog rukovodjenja, uz uslov da stranke koje predlažu kandidate vode računa da menadžment čine profesionalci kako bismo imali konačan dobar efekat.
"Imaćemo mnogo reformskih poteza u naredne četiri godine, i očekujem političku stabilnost u narednih osam godina koje su vitalno bitne za razvoj naše zemlje u budućnosti", dodao je on.
Tadić je rekao da još nije postignut dogovor oko čelne pozicije u Bezbednosno informativnoj agenciji, ali da je očigledno da se medjunarodne institucije više ne mešaju u kadrovsku politiku u Srbiji.
Tadić je istakao da će biti kandidat na predstojećim predsedničkim izborima, rekavši da se "raduje svakom kandidatu, iz stranaka koje čine Vladu ili ne, jer gradjanima treba više legitimnih kandidata, kako bi imali zasluženo pravo izbora, na parlamentarnom ili lokalnom nivou".
On je potvdio da ćemo u zakonskom roku imati i jedne i druge izbore, i odbacio mogućnost razgovora o tazkovanom nultom i šestom principu iz pregovora o formiranju vlade i istakao da predsednika Srbije biraju gradjani, a ne političke stranke.
(MONDO)
