Iako su brojnije od muškaraca žene u Srbiji se još uvek nisu izborile da zaista budu ravnopravne u privatnom i javnom životu, kaže Suzana Grubješić.
"Osmi mart je jedini dan u godini kada govorimo o diskriminaciji koju trpi većina - mi žene. Nažalost, Osmi mart se pretvorio u dan zasipanja žena cvećem i svojevrsno maskiranje realnosti", istakla je kandidatkinja Ujedinjenih regiona Srbije za gradonačelnika Beograda u razgovoru sa ženama u Knez MIhajlovoj ulici u Beogradu o njihovom položaju.
Žene koje rade, prema njenim rečima, imaju manje plate od muškaraca, a one koje ne rade nose na leđima teret svakodnevnog preživljavanja u beskonačnoj srpskoj tranziciji.
Ona je posebno osudila nebrigu društva o porodiljama i samohranim majkama, porast nasilja nad ženama, nedopustivo blage kazne i ravnodušnost javnosti prema žrtvama porodičnog nasilja.
Grubješić je ocenila da nedovoljno medijsko prisustvo žena koje svojim radom u zdravstvu, prosveti, nauci, kulturi ili drugim oblastima doprinose menjanju našeg društva na bolje govori o pogrešnim prioritetima koji se svakodnevno nameću.
"Sama činjenica da žene, iako su brojnije u Srbiji, poseduju 15 odsto nepokretne imovine i samo 25 odsto preduzeća - po pravilu malih, govori koliko se sporo menja naša tradicionalna svest o nama - ženama", zaključila je Grubješić.
