Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana saopštio je u Briselu da novi pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova neće biti vremenski neograničeni i da će u avgustu početi diplomatsko posredovanje "trojke" EU, SAD i Rusije "za približavanje stavova" dve strane.
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana saopštio je u Briselu da novi pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova neće biti vremenski neograničeni i da će u avgustu početi diplomatsko posredovanje "trojke" EU, SAD i Rusije "za približavanje stavova" dve strane.
"A onda ćemo videti kako ih dovesti i za pregovarački sto", rekao je Solana na zasedanju šefova diplomatija EU.
On je precizirao da "svi imamo na umu rok od 120 dana", kako je to bilo predloženo u nacrtu rezolucije u Savetu bezbednosti UN, mada to sad nema i formalnu snagu.
Takav stav je izneo i francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner koji je izjavio da bi "trojka" Evropske unije, SAD i Rusije, ako se s tim saglase i Vašington i Moskva, trebalo da pokrene krajem avgusta pregovore o Kosovu.
Cilj pregovora mora biti da se "približe dva ekstremna stava" - srpske i albanske strane i da se izbegne jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine.
Ako posle 120 ili više dana pregovora ne bude rešenja, alternativa je da se vrati na "prvobitni" plan Martija Ahtisarija, dodao je Kušner, naglasivši da Evropska unija mora u posredovanju u novim pregovorima odigrati ključnu ulogu i očuvati svoje jedinstvo.
"To je najhitniji problem s kojim je Evropska unija suočena. Da smo danas glasali, zapali bismo u bezizlaznu situaciju", objasnio je francuski ministar. I kako je istakao, "moramo i dalje imati jednu viziju za Kosovo. Pregovore moramo nastaviti s istrajnošću".
"To je novi test na koji nas je brutalnom snagom prisilila Rusija - pošto nas je, pretnja sovjetskog veta", kako je to očigledno omaškom rekao Kušner, "iznenadila" u pripremi rezolucije u SBUN.
Solana je na konferenciji za novinare saopštio da je stav EU da pregovori o Kosovu ne treba da budu formalno vremenski oročeni, ali da dve strane moraju da se snažno angažuju u tom procesu.
Solana je podvukao da pregovori moraju biti utemeljeni na ciljevima stabilnosti Zapadnog Balkana i evropske perspektive tog regiona.
Španski ministar Migel Anhel Moratinos je saopštio da novi pregovori srpske i albanske strane o Kosovu moraju biti "istinski, ozbiljni, kreativni, s novim elementima", naglasivši da se "sve mogućnosti moraju staviti na sto i ništa se ne sme isključiti".
Moratinos je podvukao da "sve snage, kapaciteti i diplomatija moraju biti upotrebljeni" i mora se izbeći jednostrano piznanje nezavisnosti Kosova.
Novinari su na konferenciji za štampu od Solane zatražili da objasni kojim "pritiscima" će privoleti Beograd i Prištinu na istinske pregovore, a on je uzvratio da će se raditi tako da se upravo izbegnu pritisci.
Evropskom komesaru Oliju Renu je postavljeno pitanje kakav "privlačan zalog" će predočiti Evropska unija srpskoj da bi se postigla veća "kooperativnost Beograda". Ren odgovor je glasio da sa Srbijom odlično teku pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da se paraf na sporazum može očekivati septembru ili oktobru.
On je predočio da će Evropska komisija "požurivati" Savet ministara EU da, ukoliko Beograd ispuni i uslov pune saradnje s Haškim sudom, sporazum bude i potpisan u što kraćem roku.
Evropski komesar je ponovio da Evropska komisija i dalje smatra da Ahtisarijev plan mora ostati osnova za status Kosova, jer je to "pošten i uravnotežen" predlog.
Italijanski ministar Masimo d'Alema je izjavio da "i kosovski Albanci i Srbi moraju shvatiti da bez Evropske unije nemaju prave budućnosti".
"Ko će", zapitao je D'Alema, "kosovskim Albancima dati tri milijarde evra i držati vojnike da bi oni tamo opstali?"
A Srbiji od dobre saradnje s EU "zavisi njena evropska budućnost", zaključio je šef italijanske diplomatije.
SAD i Rusija bi, takodje, odredili svoje posrednike, prema zamislima koje su se čule na zasedanju šefova diplomatija EU koji u Briselu raspravljaju o Kosovu, rekli su izvori zasedanja.
Evropski ministri nastoje da sagledaju šta prvenstveno Evropska unija treba da učini kako bi jedan "suštinski zalog" bio snažna pobuda za pregovore Beograda i Prištine, pošto je rešavanje statusa Kosova iz Saveta bezbednosti UN preneseno u Kontakt grupu.
Velika Britanija, kako je rečeno, smatra da bi, ukoliko u pregovorima bude samo jedan posrednik u ime Evropske unije, to trebalo ponovo da bude Marti Ahtisari.
Isto tako se čulo i da Vašington smatra da bi pregovore trebalo pokrenuti što pre, i to već prvog avgusta, sa ciljem da se okončaju do kraja godine.
Posrednici Kontakt grupe bi najpre "putujućom diplomatijom" kontaktirali srpsku i albansku stranu, a kruži i zamisao da delegacije Beograda i Prištine dodju na "posredne" pregovore u Beč ili Brisel.
Zvaničnici EU su, uoči zasedanja, ocenili da će jako teško biti da se približe zasad suprotstavljeni stavovi Beograda i Prištine oko statusa Kosova, ali su naglasili da manevarski prostor ipak postoji.
"Suštinski zalog" i podstrek obema stranama za istinske pregovore bi, po njihovim rečima, moralo da bude to da je Evropska unija ključni činilac za pomoć i uključivanje u evropske strukture.
U protivnom bi nastala situacija koja bi bila jako nepovoljna i za srpsku i albansku stranu, isto kao i za region i samu EU.
Predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko potvrdio je da će u sredu, 25. jula, biti održan sastanak Kontakt grupe u Beču.
Štajnmajer je istakao da, medjutim, postoje i drugačiji stavovi unutar EU, te da će o tome biti reči tokom sastanka Saveta ministara EU. "Neki smatraju da bi generalni sekretar UN Ban Ki-mun trebalo da odredi novog coveka koji bi posredovao u procesu pregovora Srba i Albanaca (…), a imamo i drugi predlog prema kojem bi čitava Kontakt grupa trebalo da prati pregovore", rekao je nemački šef diplomatije, ističući da on ima "drugačiji predlog".
"Uzimajući u obzir kratak vremenski rok o kojem govorimo, trebalo bi da bude što manje ljudi koji bi sedeli za stolom, pa sam ja za koncept medjunarodne trojke, koja bi se sastojala od SAD, Rusije i EU - da bismo imali tri medjunarodna posrednička partnera koji bi pregovorali sa Srbima i Albancima", naglasio je Štajnmajer.
"Smatram da bi u slučaju da Rusija i SAD budu za istim stolom imali najbolje šanse da i Srbi i Albanci naprave neophodan pomak u tom procesu", istakao je on.
Štajnmajer je, medjutim, naglasio da bi vremenski rok za nove pregovore trebalo da bude ograničen i da bi Ahtisarijev plan trebalo da ostane osnova za nove pregovore.
"Večernje novosti" su objavile, pozivajući se na neimenovane visoke diplomate u Briselu, da neće biti novog posrednika ili specijalnog izaslanika, kao što je to bio Marti Ahtisari, u novoj fazi pregovora izmedju Beograda i Prištine. pregovori će početi vrlo brzo, o čemu svedoči činjenica da je diplomatama zaduženim za Balkan u Kontakt grupi preporučeno da stave na "čekanje" svoj odlazak na godišnji odmor u avgustu, piše beogradski list.
Za razliku od Saveta bezbednosti, u Kontakt grupi ne postoji pravo veta, pa treba očekivati relativno brzi nastavak procesa, preneo je "Novostima" neimenovan diplomata iz evropske članice Kontakt grupe.
Amerikanci pritiskaju da nova faza u procesu rešavanja statusa počne odmah, čemu se Rusi protive, dodaje list čiji sagovornici navode da Evropljani nastoje da odlože što je više moguće "unilateralni" pristup u rešavanju statusa Kosova, koji forsiraju SAD, posle neuspešnog završetka epizode u Savetu bezbednosti UN da kroz rezoluciju nametnu nadgledanu nezavisnost za Kosovo.
Najuporniji i najdosledniji protivnik unilateralnom američkom pristupu, osim Rusije, jeste Nemačka, pišu "Novosti".
Valter Štajnmajer, nemački šef diplomatije, razgovarao je tokom vikenda ponovo sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, ne bi li ga ubedio da Rusija omekša svoj stav, što bi mu dalo prostor da odvrati Vašington od unilateralnog priznavanja Kosova.
"Ne znamo koliko ćemo još dugo moći da sprečavamo Vašington da krene u unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosova i zbog toga će EU već sutra, na Savetu ministara spoljnih poslova, početi da radi na stvaranju novog jedinstva unutar "dvadesetsedmorice" koji bi bio adekvatan odgovor i za amerièku unilateralnu politiku", rekao je za "Novosti" funkcioner EU.
Na Savetu ministara EU neće biti usvojeni zaključci o Kosovu ali će to biti prilika da četvorica evropskih ministara u Kontakt grupi, (Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) definišu evropski stav pred sastanak Kontakt grupe na ekspertskom nivou, tokom naredne nedelje.
(agencije/MONDO)
"A onda ćemo videti kako ih dovesti i za pregovarački sto", rekao je Solana na zasedanju šefova diplomatija EU.
On je precizirao da "svi imamo na umu rok od 120 dana", kako je to bilo predloženo u nacrtu rezolucije u Savetu bezbednosti UN, mada to sad nema i formalnu snagu.
Takav stav je izneo i francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner koji je izjavio da bi "trojka" Evropske unije, SAD i Rusije, ako se s tim saglase i Vašington i Moskva, trebalo da pokrene krajem avgusta pregovore o Kosovu.
Cilj pregovora mora biti da se "približe dva ekstremna stava" - srpske i albanske strane i da se izbegne jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine.
Ako posle 120 ili više dana pregovora ne bude rešenja, alternativa je da se vrati na "prvobitni" plan Martija Ahtisarija, dodao je Kušner, naglasivši da Evropska unija mora u posredovanju u novim pregovorima odigrati ključnu ulogu i očuvati svoje jedinstvo.
"To je najhitniji problem s kojim je Evropska unija suočena. Da smo danas glasali, zapali bismo u bezizlaznu situaciju", objasnio je francuski ministar. I kako je istakao, "moramo i dalje imati jednu viziju za Kosovo. Pregovore moramo nastaviti s istrajnošću".
"To je novi test na koji nas je brutalnom snagom prisilila Rusija - pošto nas je, pretnja sovjetskog veta", kako je to očigledno omaškom rekao Kušner, "iznenadila" u pripremi rezolucije u SBUN.
Solana je na konferenciji za novinare saopštio da je stav EU da pregovori o Kosovu ne treba da budu formalno vremenski oročeni, ali da dve strane moraju da se snažno angažuju u tom procesu.
Solana je podvukao da pregovori moraju biti utemeljeni na ciljevima stabilnosti Zapadnog Balkana i evropske perspektive tog regiona.
Španski ministar Migel Anhel Moratinos je saopštio da novi pregovori srpske i albanske strane o Kosovu moraju biti "istinski, ozbiljni, kreativni, s novim elementima", naglasivši da se "sve mogućnosti moraju staviti na sto i ništa se ne sme isključiti".
Moratinos je podvukao da "sve snage, kapaciteti i diplomatija moraju biti upotrebljeni" i mora se izbeći jednostrano piznanje nezavisnosti Kosova.
Novinari su na konferenciji za štampu od Solane zatražili da objasni kojim "pritiscima" će privoleti Beograd i Prištinu na istinske pregovore, a on je uzvratio da će se raditi tako da se upravo izbegnu pritisci.
Evropskom komesaru Oliju Renu je postavljeno pitanje kakav "privlačan zalog" će predočiti Evropska unija srpskoj da bi se postigla veća "kooperativnost Beograda". Ren odgovor je glasio da sa Srbijom odlično teku pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da se paraf na sporazum može očekivati septembru ili oktobru.
On je predočio da će Evropska komisija "požurivati" Savet ministara EU da, ukoliko Beograd ispuni i uslov pune saradnje s Haškim sudom, sporazum bude i potpisan u što kraćem roku.
Evropski komesar je ponovio da Evropska komisija i dalje smatra da Ahtisarijev plan mora ostati osnova za status Kosova, jer je to "pošten i uravnotežen" predlog.
Italijanski ministar Masimo d'Alema je izjavio da "i kosovski Albanci i Srbi moraju shvatiti da bez Evropske unije nemaju prave budućnosti".
"Ko će", zapitao je D'Alema, "kosovskim Albancima dati tri milijarde evra i držati vojnike da bi oni tamo opstali?"
A Srbiji od dobre saradnje s EU "zavisi njena evropska budućnost", zaključio je šef italijanske diplomatije.
Beograd-Priština možda u septembru
Novi pregovori srpske i albanske strane o statusu Kosova pod okriljem Kontakt grupe mogli bi najpre "posredničkom diplomatijom" početi u septembru, a posrednici Evropske unije bi trebalo da budu Havijer Solana ili Karl Bilt.SAD i Rusija bi, takodje, odredili svoje posrednike, prema zamislima koje su se čule na zasedanju šefova diplomatija EU koji u Briselu raspravljaju o Kosovu, rekli su izvori zasedanja.
Evropski ministri nastoje da sagledaju šta prvenstveno Evropska unija treba da učini kako bi jedan "suštinski zalog" bio snažna pobuda za pregovore Beograda i Prištine, pošto je rešavanje statusa Kosova iz Saveta bezbednosti UN preneseno u Kontakt grupu.
Velika Britanija, kako je rečeno, smatra da bi, ukoliko u pregovorima bude samo jedan posrednik u ime Evropske unije, to trebalo ponovo da bude Marti Ahtisari.
Isto tako se čulo i da Vašington smatra da bi pregovore trebalo pokrenuti što pre, i to već prvog avgusta, sa ciljem da se okončaju do kraja godine.
Posrednici Kontakt grupe bi najpre "putujućom diplomatijom" kontaktirali srpsku i albansku stranu, a kruži i zamisao da delegacije Beograda i Prištine dodju na "posredne" pregovore u Beč ili Brisel.
Zvaničnici EU su, uoči zasedanja, ocenili da će jako teško biti da se približe zasad suprotstavljeni stavovi Beograda i Prištine oko statusa Kosova, ali su naglasili da manevarski prostor ipak postoji.
"Suštinski zalog" i podstrek obema stranama za istinske pregovore bi, po njihovim rečima, moralo da bude to da je Evropska unija ključni činilac za pomoć i uključivanje u evropske strukture.
U protivnom bi nastala situacija koja bi bila jako nepovoljna i za srpsku i albansku stranu, isto kao i za region i samu EU.
Predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko potvrdio je da će u sredu, 25. jula, biti održan sastanak Kontakt grupe u Beču.
Ko li će biti posrednik...
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je u Briselu da se Nemačka zalaže za to da posrednik u novim pregovorima Beograda i kosovskih Albanaca o rešenju statusa Kosova i Metohije bude medjunarodna trojka sastavljena od EU, Rusije i SAD.Štajnmajer je istakao da, medjutim, postoje i drugačiji stavovi unutar EU, te da će o tome biti reči tokom sastanka Saveta ministara EU. "Neki smatraju da bi generalni sekretar UN Ban Ki-mun trebalo da odredi novog coveka koji bi posredovao u procesu pregovora Srba i Albanaca (…), a imamo i drugi predlog prema kojem bi čitava Kontakt grupa trebalo da prati pregovore", rekao je nemački šef diplomatije, ističući da on ima "drugačiji predlog".
"Uzimajući u obzir kratak vremenski rok o kojem govorimo, trebalo bi da bude što manje ljudi koji bi sedeli za stolom, pa sam ja za koncept medjunarodne trojke, koja bi se sastojala od SAD, Rusije i EU - da bismo imali tri medjunarodna posrednička partnera koji bi pregovorali sa Srbima i Albancima", naglasio je Štajnmajer.
"Smatram da bi u slučaju da Rusija i SAD budu za istim stolom imali najbolje šanse da i Srbi i Albanci naprave neophodan pomak u tom procesu", istakao je on.
Štajnmajer je, medjutim, naglasio da bi vremenski rok za nove pregovore trebalo da bude ograničen i da bi Ahtisarijev plan trebalo da ostane osnova za nove pregovore.
"Večernje novosti" su objavile, pozivajući se na neimenovane visoke diplomate u Briselu, da neće biti novog posrednika ili specijalnog izaslanika, kao što je to bio Marti Ahtisari, u novoj fazi pregovora izmedju Beograda i Prištine. pregovori će početi vrlo brzo, o čemu svedoči činjenica da je diplomatama zaduženim za Balkan u Kontakt grupi preporučeno da stave na "čekanje" svoj odlazak na godišnji odmor u avgustu, piše beogradski list.
Za razliku od Saveta bezbednosti, u Kontakt grupi ne postoji pravo veta, pa treba očekivati relativno brzi nastavak procesa, preneo je "Novostima" neimenovan diplomata iz evropske članice Kontakt grupe.
Amerikanci pritiskaju da nova faza u procesu rešavanja statusa počne odmah, čemu se Rusi protive, dodaje list čiji sagovornici navode da Evropljani nastoje da odlože što je više moguće "unilateralni" pristup u rešavanju statusa Kosova, koji forsiraju SAD, posle neuspešnog završetka epizode u Savetu bezbednosti UN da kroz rezoluciju nametnu nadgledanu nezavisnost za Kosovo.
Najuporniji i najdosledniji protivnik unilateralnom američkom pristupu, osim Rusije, jeste Nemačka, pišu "Novosti".
Valter Štajnmajer, nemački šef diplomatije, razgovarao je tokom vikenda ponovo sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, ne bi li ga ubedio da Rusija omekša svoj stav, što bi mu dalo prostor da odvrati Vašington od unilateralnog priznavanja Kosova.
"Ne znamo koliko ćemo još dugo moći da sprečavamo Vašington da krene u unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosova i zbog toga će EU već sutra, na Savetu ministara spoljnih poslova, početi da radi na stvaranju novog jedinstva unutar "dvadesetsedmorice" koji bi bio adekvatan odgovor i za amerièku unilateralnu politiku", rekao je za "Novosti" funkcioner EU.
Na Savetu ministara EU neće biti usvojeni zaključci o Kosovu ali će to biti prilika da četvorica evropskih ministara u Kontakt grupi, (Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) definišu evropski stav pred sastanak Kontakt grupe na ekspertskom nivou, tokom naredne nedelje.
(agencije/MONDO)
