Danas se navršava 23 godine od čuvenog "9. marta" - prvih opozicionih demonstracija u Beogradu koje su uzdrmale totalitarni režim predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. poginuli su demonstrant, učenik Branivoje Milinović, i policajac Nedeljko Kosović, a povređeno je više od 200 demonstranata.
U demonstracijama su učestvovale desetine hiljada građana.
Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice JNA izađu na beogradske ulice.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove (SPO) a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je komentator optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i protestovalo se zbog uređivačke politike Radio-televizije Beograd, koja je tada prvi put nazvana "TV Bastiljom".
Policija je velikom količinom suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, posle čega su izbili sukobi građana i policije, i proširili se na širi centar Beograda.
Lider SPO-a Vuk Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović su uhapšeni.
Narednog dana na Terazijskom platou, takođe u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata koji su pored ostavki čelnika državne televizije, tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje uhapšenih opozicionih lidera.
Skupština Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodećih ličnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovića.
Opozicione partije predvođene SPO-om organizovale su 9. marta 1992. godine, na godišnjicu velikih demonstracija, nov protest na platou kod hrama Svetog Save gde se okupilo oko 50.000 građana.
Naredne tri godine 9. mart obeležavao je samo SPO, tako što je lider stranke Vuk Drašković u prisustvu pristalica palio sveće na Trgu Republike, i na mestima gde su poginuli demonstrant i policajac.
Na mitingu na Trgu Republike 9. marta 1996. pred nekoliko desetina hiljada građana, lideri SPO-a, Građanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić promovisali su koaliciju "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996.
Na lokalnim izborima te godine koalicija "Zajedno" pobedila je u svim većim gradovima u Srbiji. Zbog odbijanja SPS da prizna rezultate izbora, koalicija "Zajedno" je pokrenula velike demonstracije koje su trajale do priznavanja izborne volje građana.
Milošević je otišao sa vlasti devet godina kasnije, posle poraza na izborima za predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000.
Naredne godine je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Vrhovni sud Srbije sredinom 2006. godine je, pri potvrđivanju presude od 40 godina zatvora za komandanta JSO Milorada Ulemeka Legiju (36) za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, utvrdio da je Slobodana Milošević naredio ubistva svojih političkih protivnika.
Milošević je preminuo 11. marta 2006. u svojoj ćeliji u pritvoru Tribunala. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
