Zamoljen da komentariše navode da je atentat na Ðinđića "regionalna priča", Kacin je rekao da je "poručio da treba u traženju pozadine ostvariti i punu saradnju između organa pravosuđa susednih država i Srbije, uključujući i BiH".
Kacin nije želeo da govori o tome da li će pozadinu slučaja Ðinđić istraživati nadležno tužilaštvo u Srbiji ili će biti formirana posebna istražna komisija ili pak parlamentarna komisija.
"Stvar je njihove nadležnosti, ali rezultata istrage mora biti", rekao je Kacin.
Zoran Ðinđić rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu, a ubijen je u atentatu koji su 12. marta 2003. u Beogradu izvršili pripadnici "zemunskog kriminalnog klana".
Nekoliko sati nakon što je u 12.20 sati Ðinđić ubijen, Vlada Srbije proglasila je vanredno stanje, a kao počinioci osumnjičeni su pripadnici "zemunskog klana", između ostalog i zato što je Ðinđićeva vlada toga dana trebalo da izda nalog za hapšenje nekoliko pripadnika ove kriminalne grupe.
Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003., u policijskoj akciji „Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo stranačkih funkcionera, visokih oficira, nosilaca funkcija u pravosuđu i estradnih zvezda, a neki od njih proveli su neko vreme u pritvoru
Ðinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), podseća portal Klix.ba.