Koliko su ljudi u Srbiji srećni?

Indeks sreće je relativno nizak u Srbiji, rekao je Tanjugu psihoterapeut Zoran Milivojević, ukazujući da postoje različita istraživanja uključujući takozvani indeks sreće i indeks optimizma i pesimizma.

Građani su nekad, živeli su u takozvanoj "zoni preživljavanja" gde su često bili frustrirani, nezadovoljni, gladni, morali da stežu kaiš, ukazao je Milivojević.

Danas, kako je naveo, globalno živimo u bogatijem društvu ako ga poredimo sa onim pre 70 godina, u komfornijoj civilizaciji, kada se postavlja pitanje kvaliteta života, a za taj kvalitet je važno koliko su građani u stanju da žive u skladu sa svojim vrednostima i da ostvare želje.

"Ako ostvare želju oni osete zadovoljstvo, ako je jako važna želja onda osete i sreću.

Pitanje sreće danas je važno i u nauci se pojavila pozitivna psihologija koja se bavi pozitivnim osećanjima a koja je u poslednji 20-tak godina pomogla da razumemo šta čini ljude srećnim i kako žive po tom pitanju", naveo je on.

Prema njegovim rečima zahvaljujući medijima povećala su se i očekivanja.

"Trudimo se da deca budu srećna i kada odrastu očekuju da će ta sreća koju su kreirali roditelji nastaviti, i ako se to ne desi oni su nesrećni, " dodao je MIlivojević.

Psiholog Jelena Vlajković ističe da je sreća subjektivno osećanje, te dodaje da je zanimljivo da se psihologija bavila mnogo više osećanjem nesreće i da se tek poslednjih godina razvija pozitivna psihologija koja govori o sreći kao važnom motivacionom faktoru, koji omogućava čoveku da lagodnije proživi život.

"Šta će nas činiti srećnim zavisi od mnogih okolnosti. Neko je srećan što je njegova partija pobedila, drugi je nesrećan što je njegova stranka dobila mali broj glasova, trećeg to ne interesuje već je srećan što je dan veoma lep, što se oseća poletno i zdravo, što je porodica zdrava. Razlozi za sreću su strogo individualni," rekla je ona.

Po njoj, teško je reći da li je cela nacija srećna, jer će uvek postojati i srećni i nesrećni u društvu, a to zavisi od ciljeva i od onoga što nam čini smisao života", objasnila je ona.

Vlajković je ocenila da građani Srbije u ovom tenutku žive teže nego ranije a da će im budućnost biti još teža, čega su mnogi svesni.

Međutim, dodala je, da to ne znači da su zbog toga ljudi nesrećni.

"Čovek može uvek da pronađe nešto što će ga makar za trenutak usrećiti. Jako je teško govoriti o kolektivnoj sreći ili nesreći", poručila je ona dodaući da bi čak i da je ovo društvo bogato i napredno, uvek bilo srećnih i nesrećnih. Lična sreća, kako je dodala, zavisi i od životne faze.

"Kada ste mladi onda ste najsrećniji kada pronađete srodnu dušu, u zrelijim godinama srećni ste ako su deca uspešna, a kako se starost približava srećom vas ispunjava i to što niste vezani za postelju i možete da se krećete. Sve zavisi od faze života u kojoj ste", navela je Vlajkovićeva.

Milivojević je pozdravio ideju da se uvede Dan sreće, jer smatra da političari treba da shvate da je njihov zadatak da poboljšaju kvalitet života građana, i da se to u subjektivnoj dimenziji meri koeficijentom lične sreće.

On kaže da je imao čast da upozna Lea Bormana ambasadora sreće koji obilazi zemlje kako bi političarima objasnio koliko je važno da u svoje kalkulacije ne uzimaju samo bruto domaći proizvod, koji je prazna kategorija, već i koliko su građani zadovoljni životom.

Generalna skupština UN, rezolucijom je, 28.juna 2012. proglasila 20.mart Međunarodnim danom sreće, za šta je glasalo svih 193 članice.

Cilj uspostavljanja Dana sreće je, kako se navodi u rezoluciji, da se poveća svest o važnosti potrage za srećom i dobrobiti stanovnika u svetu, imajući u vidu da je potraga za srećom osnovni ljudski cilj.

U usvojenom dokumentu svetske organizacije se preporučuje pravilan i uravnotežen privredni rast zasnovan na održivom razvoju, iskorenjivanju siromaštva, kao i podsticanje blagostanja svih naroda.