Srbija neće popustiti pred zahtevima koji stižu iz Brisela i najmoćnijih članica EU i neće uvesti sankcije Rusiji i Ukrajini, pišu "Novosti".
"Novostima" je potvrđeno da su iz Brisela, ali i iz više evropskih centara, u neformalnim kontaktima pred Beograd izneta očekivanja da ćemo se pridružiti odlukama EU, iako nismo formalni član. List objašnjava da od Srbije nije eksplicitno traženo da sledi kurs Brisela, ali je naglašeno da kao država koja je započela pretpristupne pregovore o članstvu, ukoliko želi da napreduje na tom putu, treba da usklađuje spoljnopolitičke akcije sa EU.
Šef diplomatije Ivan Mrkić kaže, za "Novosti", da Srbija zna šta su njeni prioriteti u spoljnoj politici, koja je oduvek bila najneposrednija refleksija unutrašnjih prilika i potreba u našem narodu i državi:
"Čim bude oformljena nova vlada, preciznije će biti izneti stavovi, koji će, uveren sam, kao i do sada biti zasnovani na međunarodnom pravu i univerzalno prihvaćenim principima koji regulišu međunarodne odnose.
Mrkić je tokom nedelje razgovarao sa šefom delegacije EU u Beogradu Majklom Devenportom, kao i ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom.
Prema saznanjima lista, Brisel od Srbije nije tražio eksplicitno da sledi kurs Brisela, ali je naglašeno da kao država koja je započela pretpristupne pregovore o članstvu, ukoliko želi da napreduje na tom putu, treba da usklađuje spoljno političke akcije sa EU.
Diplomatsku poruku "pazite šta radite" Srbija je primila i od SAD.
"Srbija, povodom ukrajinske krize, treba da odluči šta je u njenom interesu, izjavio je u intervjuu za Politiku" američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi.
Američki diplomata je dodao da bi Beograd mogao da razmisli i o svom pogledu na teritorijalni integritet.
Podsećajući da SAD osuđuju to što Rusija radi, kao i da je i Evropska unija koristila veoma oštru retoriku, Kirbi kaže da "Srbija može da uradi ono što želi da uradi".
"Kada govorimo o tome šta bi Srbija trebalo da uradi, morate da se zapitate kako vi sagledavate vašu teritoriju. Razmislite o vašem pogledu na teritorijalni integritet. Da li ste dosledni?" rekao je on u intervjuu objavljenom pod naslovom "Neka Srbija odluči gde pripada".
"Da li verujete da je to što je Rusija uzela Kosovo kao primer (za otcepljenje Krima) zgodna analogija? Ili mislite da možda nije?" napominje američki ambasador.
Na pitanje da li sugeriše Srbiji da se rukovodi analogijom kojom se SAD služe u njenom slučaju, Kirbi je odgovorio:
"Ne, ja kažem da Srbija treba da odluči šta je u njenom interesu, i to ne samo kratkoročno, već i na srednji i dugi rok. Gde će Srbija završiti? Koji je ekonomski model za Srbiju? Odlučite. Stav moje zemlje je veoma jasan: smatramo da je Rusija pogrešila."
Upitan da li je moguće da Srbija, koja iduće godine preuzima predsedavanje OEBS-u, samo konstatuje da je situacija u Ukrajini posledica raspada međunarodnog prava na primeru Kosova, a da se pritom ne svrsta ni na stranu Rusije, ni na stranu Zapada, američki ambasador kaže: "Sve je moguće".
"A za mene će biti interesantno da posmatram kako će Srbija to učiniti, budući da je naslednica Titove Jugoslavije, koja je bila osnivač Pokreta nesvrstanih. Ovde postoji ritualni osećaj da pokret nesvrstanih ne staje ni na čiju stranu. To je nešto što je istorija Srbije, a možda i njena budućnost", dodao je Kirbi.
