Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana razgovarao je sa nemačkim diplomatom Volfgangom Išingerom, koga je EU imenovala za svog predstavnika u "trojci" Kontakt grupe o Kosovu. Za razliku od EU koja je već odredila svog predstavnika u pregovorima o Kosovu, Rusija još razmišlja. Ministar Slobodan Samardžić tvrdi da je važnije kakav će način pregovora predložiti Kontakt grupa, nego ko će biti posredici u tim razgovorima.
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana razgovarao je sa nemačkim diplomatom Volfgangom Išingerom, koga je EU imenovala za svog predstavnika u "trojci" Kontakt grupe o Kosovu.Solana je sa Išingerom razmenio mišljenje o koracima za pokretanje dijaloga Beograda i Prištine o statusu Kosova, rekla je Solanin portparol Kristina Galjak.
Galjak je istakla da izbor Išingera, nemačkog ambasadora u Londonu, bivšeg nemačkog državnog sekretara, učesnika pregovora u Dejtonu o Bosni, koji je bio uključen i u zbivanja na Kosovu 1999., pokazuje ozbiljnost i veliku važnost koju Berlin i cela EU pridaju cilju da se približe stavovi Beograda i Prištine i otvore vrata "održivom rešenju" za status pokrajine.
Išinger je izabran kao veoma iskusni visoki diplomata koji će "valjano i umešno istinski predstavljati politiku i stavove svih dvadesetsedam članica EU", rekla je Kristina Galjak.
Solana je odluku o naimenovanju Išingera doneo posle pažljivih konsultacija s Evropskom komisijom i vladama država Evropske unije.
Izvori u Briselu su ukazali i da se za izbor Išingera snažno založio šef nemačke diplomatije Štajnmajer, koji je na poslednjem zasedanju ministara EU i predložio da "trojka" Kontakt grupe posreduje u novim pregovorima srpske i albanske strane o Kosovu.
Visoki predstavnik Unije će "nastaviti da pomno prati situaciju i održava česte veze sa dvema stranama sa ciljem da se postigne trajno i održivo rešenje za kosovsko pitanje", rekla je Galjak.
Prema izvorima Unije u Briselu, Kontakt grupa treba tokom prve polovine avgusta da se dogovori o načinu vodjenja pregovora, temama i etapama, kao i ko bi u kojim fazama trebalo da u njima učestvuje.
U početnoj fazi bi, uz kontakte i moguća putovanja "trojke" Kontakt grupe u Beograd i Prištinu, mogle da se organizuju i video-konferencije, a kasnije možda i runde pregovora u Briselu ili na nekom drugom mestu.
I dok se EU opredelila za Išingera Rusija još nije odredila ko će biti njen predstavnik u novim pregovorima o statusu Kosova, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
"Saopštićemo kada bude doneta odluka", rekao zamenik zvaničnog predstavnika Ministarstva Andrej Krivcov, navodeći da još nije doneta zvanična odluka o tome ko će biti predstavnik Rusije u "trojci" koju je pdredila Kontakt grupa.
Na poslednjem sastanku Kontakt grupe u Beču, Rusiju je predstavljao ekspert za Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Aleksandar Bocan-Harčenko.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ukazao je da je "važnije kakav će način pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije predložiti Kontakt grupa, nego ko će biti posredici u tim razgovorima".
"Sa prošlog sastanka u Beču nije dato ni saopštenje, što znači da su oni na početku dogovora kakve pregovore treba da predlože" rekao je Samardžić i dodao da će "po svoj prilici ti dogovori i potrajati".
Prema Samardžićevim rečima, postoji niz tema oko kojih bi Kontakt grupa trebalo da postigne saglasnost kao što su format pregovora, metodologija, trajanje... a "najmanji posao" je predložiti posrednike.
On je istakao da je za Srbiju najvažnije da Kontakt grupa dodje usaglašeno do predloga i prosledi ih Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji donosi odluke o otvaranju pregovora.
"Savet bezbednosti mora da da zeleno svetlo za otvaranje pregovora, to je onda postupak koji je krajnje korektan i istovetan onome kakav je bio kada su otvarani pregovori koje je vodio Marti Ahtisari", rekao je Samardžić .
On je dodao da "Srbija spokojno očekuje da se postignu dogovori oko svih važnih stvari u okviru Kontakt grupe".
"Kontakt grupa ne donosi nikakve odluke, već konsenzusom daje svoje predloge i kasnije će verovatno nastaviti da prati pregovore, daje smernice i impulse. Ali će, kao i uvek, trajne i najrelevantnije odluke donositi Savet bezbednosti", precizirao je Samardžić.
On je istakao da je za srpsku stranu bitno da se posredovanje u pregovorima vrši u ravnoteži izmedju Evropske unije, SAD i Rusije.
Išinger, nemački ambasador u Velikoj Britaniji, važi za iskusnog poznavaoca Balkana.
U saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane navodeno je da će Išinger "učiniti sve što je u njegovoj moći da dodje do pravih i suštinskih pregovora izmedju zainteresovanih strana i da je Kosovo ključni prioritet EU".
Sa druge strane, madjarski premijer Ferenc Djurčanj izjavio je u Budimpešti da Evropska unija i NATO neće imati drugog izbora nego da priznaju nezavisnost Kosova ako pregovori o budućem statusu propadnu.
"Moramo da imamo odgovor u slučaju da pregovori propadnu. A taj odgovor, ako želimo da izbegnemo bilateralna priznavanja (nezavisnosti Kosova) ne može biti nijedan drugi do zajednička akcija EU i NATO", rekao je Djurčanj.
"Ako Albanci na Kosovu izgube nadu da će uskoro dobiti nezavisnost, bićemo suočeni sa nekontrolisanim bezbednosnim izazovom u roku od nedelju dana", dodao je on.
(agencije/MONDO)
