Aleksandar Bocan-Harčenko imenovan za predstavnika Rusije u trojci Kontakt grupe za Kosovo. Kako piše beogradska štampa, EU bi mogla tokom pregovora za status Kosova da pokuša da progura ideju o stavaranju konfederacije Srbije i Kosova. Koštunica tvrdi da je to besmislica, a iz EU demantuju.
Rusiju će u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe za Kosovo predstavljati specijalni predstavnik ministra inostranih poslova Rusije za Balkan Aleksandar Bocan-Harčenko, rečeno je agenciji Tanjug u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Tu odluku doneo je u ponedeljak šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Odmah po imenovanju Bocan-Harčenko je izjavio da će Rusija u radu "trojke" polaziti od poznatih stavova - da ne treba prejudicirati rešenje za budući status Pokrajine i da se u pregovaračkom procesu moraju uzeti u obzir stavovi i Beograda i Prištine.
"Takodje polazimo od toga da će medjunarodna zajednica prihvatiti svako rešenje koje će biti rezultat kompromisa i da će osnova biti Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja ostaje na snazi", rekao je Bocan-Harčenko agenciji Tanjug.
Prema njegovim rečima, Rusija će u okviru posredničke "trojke" iskoristiti mogućnost da se nastavi sa implementacijom Rezolucije 1244 i sa ispunjavanjem standarda koje je medjunarodna zajednica postavila za Kosovo.
Prema Tanjugovim saznanjima, Bocan-Harčenko trebalo bi ove nedelje da se sastane sa predstavnicima Evropske unije i SAD, Volfgangom Išingerom i Frenkom Viznerom, kako bi razmotrili predloge za novu fazu statusnog procesa.
Takav "recept", spremljen u kuhinjama nekih prestonica starog kontinenta, bio bi samo prolazna stanica preko koje bi put neminovno kroz nekoliko godina vodio u samostalnost Kosova i u stvaranje nove albanske države na Balkanu.
Perfidnost predloga leži u tome što bi se konfederacija predstavljala kao "kompromis" prihvatljiv i za Srbe i za Albance: opstala bi "zajednička" država, granice se ne bi menjale na Balkanu, izbegnuta bi bila ogoljenost rešenja i reč - nezavisnost, Amerika i Evropa kitile bi se novom idejom i kompromisom...
Suštinski: Kosovo bi imalo potpuno isti status kao Srbija! Albanci bi kroz novi "ustav" izborili pravo na samoopredeljenje, posle određenog vremenskog roka. Tako bi separatisti, crno na belo, dobili na kraju ono što traže: da se na referendumu izjasne o budućem statusu Kosova, piše list.
Zbog krajnjeg rezultata, tumači se da bi takav rasplet bio po ukusu čak i najnestrpljivih albanskih secesionista. Naravno, iza njega, zbog konačnog cilja, stale bi sa puno simpatija i "fleksibilne" SAD.
Kosovo bi, dakle, u prvom skoku, stalo rame uz rame sa Srbijom, a potom bi se, po već skrojenom scenariju, otcepilo "legalnim putem".
Takav model, bio bi, ustvari, dijametralno suprotan stavu Srbije o suštinskoj autonomiji za Kosovo u okviru države Srbije, što propisuje i važeća Rezolucija 1244. Pojednostavljeno: Albanci bi dobili sve, a Srbi bi, na kraju, opet - izgubili sve!
Portparol visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane, Kristina Galjak demantovala je pisanje beogradskog lista: "Zaista ne znam ništa o tome. Kao što vam je poznato, pripremamo novu fazu pregovora koja će uskoro početi. (...) U ovoj fazi ne razmatramo ideje koje ste naveli, već se pripremamo za pregovore", rekla je Galjak za Radio Slobodna Evropa.
Galjak je podsetila da se Solana u ponedeljak sastao sa predstavnikom EU u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe Volfgangom Išingerom i da Brisel sada "koordinira stvari sa predstavnicima SAD i Rusije" i "ohrabruje sve za novu fazu pregovora" o statusu Kosova i Metohije.
"Vlada Srbije je spremna da na osnovu Rezolucije 1244 započne prave i suštinske pregovore o autonomiji za albansku nacionalnu manjinu na Kosovu i Metohiji.
Do rešenja možemo doći ako stvari u novim pregovorima postavimo na pravo mesto, a to znači ako otvorimo pitanje položaja albanske nacionalne manjine i pronadjemo za nju najbolju meru autonomije u Pokrajini", navodi se u izjavi Koštunice.
Predsednik Vlade naveo je da su "samim tim predlozi koji se u zadnje vreme mogu čuti, da Srbija sa svojom Pokrajinom pravi savez suverenih država u vidu konfederacije, ravni potpunoj besmislici".
Prema njegovim rečima, pitanje svih nacionalnih manjina u Evropi i svetu rešava se isključivo kroz različite oblike autonomije, pa to univerzalno pravilo mora važiti i za albansku nacionalnu manjinu.
Koštunica je dodao da albanska manjina "ne može biti posebna i jedina manjina za koju ne važe univerzalna pravila medjunarodnog prava".
"Kao što ni Srbija ne može biti posebna i jedina država na čijoj teritoriji neka nacionalna manjina može da pravi svoju državu", naveo je predsednik vlade.
Prema njegovim rečima, mir i stabilnost u svetu počivaju na poštovanju tih pravila i zato se ona moraju poštovati i tokom novih pregovora o uspostavljanju suštinske autonomije za albansku nacionalnu manjinu na Kosovu i Metohiji.
"To je jedini pravi i siguran put koji nas vodi trajnom i održivom rešenju i rešenju koje dugoročno garantuje mir i stabilnost celog regiona", navodi se u izjavi Koštunice za Betu.
Rajsova je pri tom naglasila da će, prema američkom mišljenju, taj proces biti okončan nezavisnošću Kosova, na osnovu plana koji je načionio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
"Državni sekretar je ponovila naš stav da će, na kraju, tekući proces biti rešen nezavisnošću Kosova na osnovu Ahtisarijevog plana. I, naravno, mi očekujemo početak dodatnih 120 dana pregovora medju stranama kako bi videli koliko daleko možemo doći na taj način", rekao je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi na konferenciji za novinare.
Kejsi je, takodje, rekao da su Rajsova i Jeremić razgovarali o bilateralnim odnosima izmedju dve zemlje, evroatlantskim integracijama Srbije, kao i o zaključivanju saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
"To (razgovori) je svakako uključivalo bilateralne odnose sa Srbijom, našu želju da vidimo Srbiju u potpunosti integrisanu u evroatlantske institucije, uključujući i Evropsku uniju, kao što to želi i Srbija", rekao je Kejsi."Mislim da se na sastanku nije dogodilo ništa neočekivano", zaključio je Kejsi.
Šef srpske diplomatije održao je krajem prošle sedmice seriju razgovora sa najvišim zvaničnicima administracije u Vašingtonu, uključujući Rajsovu, njenog pomoćnika Nikolasa Bernsa i savetnika za nacionalnu bezbednost Stivena Hedlija, a sastao se i sa čitavim nizom uticajnih senatora i kongresmena.
Poseta Jeremića Vašingtonu bila je usmerena na normalizacija odnosa izmedju Vašingtona i Beograda, koji su u priličnoj meri poremećeni zbog američkog insistiranja da se problem statusa Kosova reši otcepljenjem te pokrajine od Srbije, čemu se srpske vlasti, i Rusija, snažno protive.
(MONDO/agencije)
Tu odluku doneo je u ponedeljak šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Odmah po imenovanju Bocan-Harčenko je izjavio da će Rusija u radu "trojke" polaziti od poznatih stavova - da ne treba prejudicirati rešenje za budući status Pokrajine i da se u pregovaračkom procesu moraju uzeti u obzir stavovi i Beograda i Prištine.
"Takodje polazimo od toga da će medjunarodna zajednica prihvatiti svako rešenje koje će biti rezultat kompromisa i da će osnova biti Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja ostaje na snazi", rekao je Bocan-Harčenko agenciji Tanjug.
Prema njegovim rečima, Rusija će u okviru posredničke "trojke" iskoristiti mogućnost da se nastavi sa implementacijom Rezolucije 1244 i sa ispunjavanjem standarda koje je medjunarodna zajednica postavila za Kosovo.
Prema Tanjugovim saznanjima, Bocan-Harčenko trebalo bi ove nedelje da se sastane sa predstavnicima Evropske unije i SAD, Volfgangom Išingerom i Frenkom Viznerom, kako bi razmotrili predloge za novu fazu statusnog procesa.
Konfederacija Srbije i Kosova - predlog EU?
Evropska unija mogla bi tokom predstojećih pregovora za status Kosova i Metohije da pokuša da progura ideju o stavaranju konfederacije Srbije i Kosova - saznaju "Novosti" od dobro obaveštenih diplomatskih izvora.Takav "recept", spremljen u kuhinjama nekih prestonica starog kontinenta, bio bi samo prolazna stanica preko koje bi put neminovno kroz nekoliko godina vodio u samostalnost Kosova i u stvaranje nove albanske države na Balkanu.
Perfidnost predloga leži u tome što bi se konfederacija predstavljala kao "kompromis" prihvatljiv i za Srbe i za Albance: opstala bi "zajednička" država, granice se ne bi menjale na Balkanu, izbegnuta bi bila ogoljenost rešenja i reč - nezavisnost, Amerika i Evropa kitile bi se novom idejom i kompromisom...
Suštinski: Kosovo bi imalo potpuno isti status kao Srbija! Albanci bi kroz novi "ustav" izborili pravo na samoopredeljenje, posle određenog vremenskog roka. Tako bi separatisti, crno na belo, dobili na kraju ono što traže: da se na referendumu izjasne o budućem statusu Kosova, piše list.
Zbog krajnjeg rezultata, tumači se da bi takav rasplet bio po ukusu čak i najnestrpljivih albanskih secesionista. Naravno, iza njega, zbog konačnog cilja, stale bi sa puno simpatija i "fleksibilne" SAD.
Kosovo bi, dakle, u prvom skoku, stalo rame uz rame sa Srbijom, a potom bi se, po već skrojenom scenariju, otcepilo "legalnim putem".
Takav model, bio bi, ustvari, dijametralno suprotan stavu Srbije o suštinskoj autonomiji za Kosovo u okviru države Srbije, što propisuje i važeća Rezolucija 1244. Pojednostavljeno: Albanci bi dobili sve, a Srbi bi, na kraju, opet - izgubili sve!
Portparol visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane, Kristina Galjak demantovala je pisanje beogradskog lista: "Zaista ne znam ništa o tome. Kao što vam je poznato, pripremamo novu fazu pregovora koja će uskoro početi. (...) U ovoj fazi ne razmatramo ideje koje ste naveli, već se pripremamo za pregovore", rekla je Galjak za Radio Slobodna Evropa.
Galjak je podsetila da se Solana u ponedeljak sastao sa predstavnikom EU u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe Volfgangom Išingerom i da Brisel sada "koordinira stvari sa predstavnicima SAD i Rusije" i "ohrabruje sve za novu fazu pregovora" o statusu Kosova i Metohije.
Koštunica: Ideja o konfederaciji - besmislica
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je da su "ravni besmislici" predlozi da Srbija sa svojom pokrajinom, Kosovom i Metohijom, pravi "savez suverenih država u vidu konfederacije"."Vlada Srbije je spremna da na osnovu Rezolucije 1244 započne prave i suštinske pregovore o autonomiji za albansku nacionalnu manjinu na Kosovu i Metohiji.
Do rešenja možemo doći ako stvari u novim pregovorima postavimo na pravo mesto, a to znači ako otvorimo pitanje položaja albanske nacionalne manjine i pronadjemo za nju najbolju meru autonomije u Pokrajini", navodi se u izjavi Koštunice.
Predsednik Vlade naveo je da su "samim tim predlozi koji se u zadnje vreme mogu čuti, da Srbija sa svojom Pokrajinom pravi savez suverenih država u vidu konfederacije, ravni potpunoj besmislici".
Prema njegovim rečima, pitanje svih nacionalnih manjina u Evropi i svetu rešava se isključivo kroz različite oblike autonomije, pa to univerzalno pravilo mora važiti i za albansku nacionalnu manjinu.
Koštunica je dodao da albanska manjina "ne može biti posebna i jedina manjina za koju ne važe univerzalna pravila medjunarodnog prava".
"Kao što ni Srbija ne može biti posebna i jedina država na čijoj teritoriji neka nacionalna manjina može da pravi svoju državu", naveo je predsednik vlade.
Prema njegovim rečima, mir i stabilnost u svetu počivaju na poštovanju tih pravila i zato se ona moraju poštovati i tokom novih pregovora o uspostavljanju suštinske autonomije za albansku nacionalnu manjinu na Kosovu i Metohiji.
"To je jedini pravi i siguran put koji nas vodi trajnom i održivom rešenju i rešenju koje dugoročno garantuje mir i stabilnost celog regiona", navodi se u izjavi Koštunice za Betu.
Kondoliza Rajs podržala nastavak pregovora
Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs podržala je, tokom razgovora sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, nastavak pregovora izmedju Beograda i Prištine, saopštio je Stejt department.Rajsova je pri tom naglasila da će, prema američkom mišljenju, taj proces biti okončan nezavisnošću Kosova, na osnovu plana koji je načionio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
"Državni sekretar je ponovila naš stav da će, na kraju, tekući proces biti rešen nezavisnošću Kosova na osnovu Ahtisarijevog plana. I, naravno, mi očekujemo početak dodatnih 120 dana pregovora medju stranama kako bi videli koliko daleko možemo doći na taj način", rekao je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi na konferenciji za novinare.
Kejsi je, takodje, rekao da su Rajsova i Jeremić razgovarali o bilateralnim odnosima izmedju dve zemlje, evroatlantskim integracijama Srbije, kao i o zaključivanju saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
"To (razgovori) je svakako uključivalo bilateralne odnose sa Srbijom, našu želju da vidimo Srbiju u potpunosti integrisanu u evroatlantske institucije, uključujući i Evropsku uniju, kao što to želi i Srbija", rekao je Kejsi."Mislim da se na sastanku nije dogodilo ništa neočekivano", zaključio je Kejsi.
Šef srpske diplomatije održao je krajem prošle sedmice seriju razgovora sa najvišim zvaničnicima administracije u Vašingtonu, uključujući Rajsovu, njenog pomoćnika Nikolasa Bernsa i savetnika za nacionalnu bezbednost Stivena Hedlija, a sastao se i sa čitavim nizom uticajnih senatora i kongresmena.
Poseta Jeremića Vašingtonu bila je usmerena na normalizacija odnosa izmedju Vašingtona i Beograda, koji su u priličnoj meri poremećeni zbog američkog insistiranja da se problem statusa Kosova reši otcepljenjem te pokrajine od Srbije, čemu se srpske vlasti, i Rusija, snažno protive.
(MONDO/agencije)
