Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio u Beogradu da je realan cilj vlade u Beogradu da Srbija najkasnije do 2020. postane članica EU. Vučić: Ne plašimo se da budemo prijatelj Nemačke.
Šreder je u obraćanju povodom svečanog otvaranja udruženja "Forum Srbija Nemačka" istakao da je želja srpske vlade da Srbija postane članica EU do 2020. realno ostvariva, jer polazi od toga da je Srbija, uz sve teškoće koje će je pratiti na tom putu, spremna da ide putem reformi.
"Evropsko ujedinjenje bez zemalja zapadnog Balkana nije potpuno. Početak pregovora EU i Srbije je bio, ne samo za Srbiju, već i za Evropu istorijski trenutak", naglasio je on.
Šreder je rekao da je to i očekivanje građana ispoljeno na prošlim izborima, te ocenio da je dobar signal što se u novom sazivu srpskog parlamenta nalaze samo stranke koje žele članstvo u EU.
"Budućnost Srbije je u EU i to ne odgovara samo željama građana te zemlje danas, već istoriji, i mentalitetu te zemlje, i to je bila i vizija bivšeg premijera Zorana Đinđića", podvukao je on.
Šreder je izrazio zadovoljstvo što ima priliku da prisustvuje svečanosti povodom početka rada Forima, jer mu je, kako je podvukao, veoma stalo do poboljšanje srpsko-nemačkih odnosa pošto je to značajno za dalji razvoj Evrope.
Ništa nije tako dobro da ne može biti unapređeno. Zato se nadam da će inače tesni odnosi dve zemlje ovim Forumom biti još jednom intenzivirane, rekao je Šreder dodajući da o značaju Foruma govori činjenica da su počasni članovi budući premijer Aleksandar Vučić i korodinator nemačke vlade za Rusiju i istočne zemlje Gernot Erler.
"Za Nemačku je Srbija ključna zemlja na Balkanu. Aktuelna Vlada Srbije je suštinski popravila odnose sa svim državama u regionu, posebno sa Hrvatskom i BiH, što je i zasluga Aleksandra Vučića, koji je merodavno učestvovao u politici prošle vlade", kazao je Šreder.
On je ocenio da je Sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa bio ne samo važan korak za Srbiju, već i ka stvaranju još veće stabilnosti na Balkanu, istovremeno dodajući da ostaje još puno da se uradi, uz uverenje da će nova vlada to i učiniti.
Šreder je naglasio da mora biti jasno da pristupanje Srbije i zemalja Balkana nije samo u interesu tih zemalja, već i EU, kao i i u interesu Nemačke.
"EU i Nemačka žele politički stabilno i ekonomski prosperitetan Balkan, sto znači da će Berlin podržati Srbiju na njenom putu ka Evropi i to ne samo rečima, već i delima", poručio je on.
Šreder je izrazio uverenje da je Nemačka bila i da ostaje odgovoran patner za Srbiju na putu ka EU.
"Nemačka je to dokazala nezavisno od vlada u Srbiji te je od 2000. godine više od 1,6 milijardi evra stavila na raposlaganje kao bilateralnu pomoć, što je više nego što je dala bilo koja država, i to mora biti nastavljeno jer je Srbiji i dalje potrebna podrška", istakao je on.
Predsednica UO Fonda "Dr Zoran Đinđić" Ružica Đinđić izjavila je danas da volja građana da Srbija postane deo EU unosi optimizam, ali da predstavlja i veliku odgovornost za sve državne institucije, političke partije i pojedince koji tu volju građana treba konkretno da realizuju. Ona je na prijemu u prostorijama Udruženja "Forum Srbija Nemačka", dodala da to nije nimalo lak, ni brzo dostižan cilj koji zahteva odlučnost i spremnost za suovčavanje sa mnogim problemima. Nemačka sa duhom njenih građana, institucijama i moćnim mehanizmom demokratskog odlučivanja dobar je primer za Srbiju, dodala je Đinđić, a današnji početak srpsko-nemačkog foruma za nju, kako je navela, ima i dublje, simbolično značenje. "Već punih 10 godina Fondacija 'Dr Zoran Đinđić', zahvaljujući podršci nemačke države i privrede, gradi trajnije, na uzajamnom poverenju, zasnovane veze između naše dve zemlje", ukazala je ona i dodala da Fondacija već deceniju nastoji da ostvaruje ideje Zorana Đinđića, koji "nikada nije imao dilemu o karakteru i značaju obnove i jačanja srpsko-nemačkih odnosa u svim oblastima".
Prema njegovim rečima dve stvari su za budućnost veoma važne. Jedna je početak pregovora Srbije sa EU, što će, kako je dodao, uveriti mnoge investitore da je važno investirati u Srbiju.
Takođe je važno da je verodostojno izneta želja vlade Vučića da se pokrenu dalekosežne reforme, te je bitno da će građani podržati reformu, kazao je Šreder.
Ovaj Forum, prema njegovim rečima, može pomoći da se podrži put kojim želi da korača vlada, da se učesnici civilnog društva češće sreću i pomažu da sve više evropskih i nemačkih preduzeća shvate da se isplati, zbog odličnog standarda obrazovanja mladih Srba, investirati i da Srbija dobije dobru budućnost.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ukazao je na istom mestu da je pred Srbijom težak put, ali da ima sigurnu budućnost, jer je sve u njenim rukama.
On je poručio da se Srbija ne plaši da bude prijatelj Nemačke.
"Srbija se neće plašiti da bude prijatelj Nemačke - a to znači da ispunjava svoje teške spoljno-političke obaveze, ali i unutrašnje, što podrazumeva teške reforme, ali i da se izleči od socijalističkog samoupravaljanja, kako bismo napravili modernu zemlju tržišne ekonomije. Tu nećemo praviti kompromise", poručio je Vucić .
Pred Srbijom je težak put, ali zemlja ima sigurnu bućnost i sve je u našim rukama i sve zavisi od našeg rada, spremnosti i marljivosti, istakao je Vucicć uveren da ćemo u tom slučaju, ukoliko se budemo ponašali odgovorno i ozbiljno, imati podršku i Gerharda Šredera, koji prisustvuje skupu, Nemačke i kancelarke Angele Merkel kao i nemačkog naroda.
"Mnogo bolnih i teških stvari moraćemo da napravimo da bi Nemačka prihvatila Srbiju kao što je prihvatila neke druge zemlje", naglasio je Vučić.
Pominjući dve predrasude koje su u Srbiji postojale o nemačkoj državi i narodu, on je naveo da odnedavno, međutim, mnogi govore o prijateljstvu sa tom zemljom, razmišljaju o tome kako nam je potreban nemački novac, a da je "srpska pamet valjda uvek iznad".
Međutim, najvaznije u tom odnosu, kako je istakao, jeste da naučimo od nemačkih ptijatelja kako se vodi odgovorna i ozbiljna politika i kako da se radi više i da barem po nečemu možemo da se poredimo sa Nemcima.
Vučić je zahvalio Šrederu što je došao u Beograd čime je pokazao da razume potrebe drugih manjih naroda, kao i koliko je važno ne samo za balkanski region, već i za celu Evropu da Srbija napreduje ekonomski i da sve uradi što je u njenoj moći da do 2018. i 2019. godine ispuni uslove za članstvo u EU, a da je onda na Nemačkoj i drugim članicama Unije da odluče da li Srbiju prihvataju kao ravnopravnu člancu.
Vicepremijer je rekao i da je sa Šrederom razgovarao o reformama koje je sprovodio u Nemačkoj, te da i on smatra da će to biti teško sprovesti u Srbiji, u sredini gde je, kako je rekao Vucicć, lakše prećutati i pustiti da prolazi vreme nego preduzimati bolne rezove.
"Ali mi ćemo postupati drugačije", poručio je Vučić.
Svečanosti prisustvuju ministri u tehničkoj vladi Lazar Krstić i Ivan Mrkić, predstavnici političkog, privrednog i javnog života Srbije, među kojima su Kori Udovički, Vuk Jeremić, Željko Sertić, Veselin Jevrosimović, Siniša Mali, Goran Vesić...
NNNN
Pre otvaranja foruma održan je i sastanak Vučića sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom u prostorijama Udruženja "Forum Srbija Nemačka".
Vučić i Šreder su razgovarali oko sat vremena o, kako je ranije najavljeno, produbljivanju saradnje i unapređenju odnosa dve zemlje.
Šreder je trenutno predsedavajući odbora deoničara firme Nord Stream AG, koja je vlasnik Severnog toka.
Od 2006. godine aktivan je u Rotšild grupi, u svojstvu savetnika za poslovanje u Istočnoj Evropi, Rusiji, Kini, Turskoj.
Nedavno je otvoreno upozorio na opasnosti koje vrebaju u slučaju izolacije ruskog predsednika Vladimira Putina zbog krize u Ukrajini.
Svoj stav prema Rusiji i krimskoj krizi Šreder je povezao i sa bombardovanjem SRJ 1999. godine: "Poslali smo naše avione u Srbiju i zajedno sa NATO bacali bombe na suverenu zemlju, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN. Zato sam oprezan kad je reč o upiranju prsta u bilo koga".
Šreder je bio nemački kancelar od 1998. do 2005. godine.
