Ruski predstavnik u posredničkoj "trojci" za Kosovo i Metohiju Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija propao i da tokom nastavka pregovora "neće biti oslanjanja na njega".
Ahtisarijev plan je propao, nije dobio podršku u Savetu bezbednosti UN i na pregovorima neće biti oslanjanja na njega. Doneta je odluka da pregovore vodi ''trojka", rekao je Bocan-Harčenko agenciji Itar-Tass.
Ruski diplomata je pred sastanak Kontakt grupe u Londonu rekao da će biti "razmotreni pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova".
Predstavnik SAD u "trojci" Frenk Vizner je upitan da li je Ahtisarijev plan i dalje glavna opcija rekao da "ne može da kaže da postoji neka druga opcija, osim te".
"Ahtisarijev plan je i dalje na stolu, ali još ima pitanja o kojima može da se diskutuje i ja sam siguran da će srpska strana želeti da raspravlja o pitanju konačnog statusa", rekao je Vizner.
On je pred posetu Beogradu rekao da očekuje da će "trojka" svakog meseca dolaziti u posetu regionu i da će Kontakt grupa, u kojoj su SAD, Rusija, Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska, pažljivo razmatrati njihove izveštaje.
Američki Stejt department pozvao je Srbiju i kosovske Albance da se aktivno uključe u predstojećih 120 dana novih pregovora o statusu Kosova, izražavajući nadu da će se obe strane, u tom periodu, uzdržati od jednostranih poteza.
"Ovo je komplikovano pitanje. To je pitanje koje izaziva snažne emocije na obe strane - medju stanovnicima Kosova, kao i medju Srbima. Mi smo zatražili od obe strane da aktivno saradjuju sa Kontakt grupom tokom narednih 120 dana, kako bi se videlo kakav napredak možemo načiniti u procesu traganja za rešenjem", izjaivio je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.
On je, takodje, ponovio da SAD i dalje zastupaju stav da je nadgledana nezavisnost Kosova, na osnovu plana bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, najbolje rešenje ovog problema.
"Videćemo šta će se desiti", zaključio je Kejsi.
Trojka medjunarodnih posrednika, će već u petak, nakon sastanka Kontakt grupe u Londonu, razgovarati sa najvišim zvaničnicima u Beogradu i Prištini.
Sudeći po najnovijim izjavama kosovskog pregovaračkog tima, male su šanse da pregovori postignu uspeh.
Lider partije kosovskih Albanaca ORA i član pregovaračkog tima Prištine Veton Suroi izjavio je da ne postoji platforma tog tima za nove pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije i da nije ostalo prostora za kompromis.
U intervjuu prištinskom listu "Ekspres", Suroi je rekao da je pregovarački tim kosovskih Albanaca iscrpeo sve kompromisne argumente tokom prethodnih pregovora u Beču i da "nije ostalo prostora za kompromis".
On je istakao da gradjani imaju pravo da vrše pritisak na institucije i da pregovarački tim kosovskih Albanaca treba da oseća da taj pritisak.
Suroi je, prema "Ekspresu", rekao i da bi, ako se ukaže potreba, taj pritisak mogao da bude nametnut i sa ulice.
Sa druge strane, Vlada Srbije pozvala je Sjedinjene Američke Države na punu uzdržanost i nepristrasnost tokom rešavanja budućeg uredjenja Kosova i Metohije.
Ministar prosvete Zoran Lončar kazao je agenciji Beta da SAD pokušavaju da ožive plan izaslanika UN Martija Ahtisarija koji je, kako je naveo, definitivno odbačen.
"Da je Ahtisarijev plan živ jasno je da bi onda i sam Ahtisari ostao posrednik u pregovaračkom procesu", rekao je Lončar.
Ahtisari je predložio nadgledanu nezavisnost za Kosovo, što su Srbija i Rusija odbacile.
Lončar je kazao da se očekuje da u novim pregovorima američki predstavnik ispolji nepristrasnost i konstruktivnost u pronalaženju kompromisnog rešenja, koje bi bilo saglasno povelji UN i Ustavu Srbije.
Ahtisarijev plan je propao, nije dobio podršku u Savetu bezbednosti UN i na pregovorima neće biti oslanjanja na njega. Doneta je odluka da pregovore vodi ''trojka", rekao je Bocan-Harčenko agenciji Itar-Tass.
Ruski diplomata je pred sastanak Kontakt grupe u Londonu rekao da će biti "razmotreni pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova".
Predstavnik SAD u "trojci" Frenk Vizner je upitan da li je Ahtisarijev plan i dalje glavna opcija rekao da "ne može da kaže da postoji neka druga opcija, osim te".
"Ahtisarijev plan je i dalje na stolu, ali još ima pitanja o kojima može da se diskutuje i ja sam siguran da će srpska strana želeti da raspravlja o pitanju konačnog statusa", rekao je Vizner.
On je pred posetu Beogradu rekao da očekuje da će "trojka" svakog meseca dolaziti u posetu regionu i da će Kontakt grupa, u kojoj su SAD, Rusija, Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska, pažljivo razmatrati njihove izveštaje.
Američki Stejt department pozvao je Srbiju i kosovske Albance da se aktivno uključe u predstojećih 120 dana novih pregovora o statusu Kosova, izražavajući nadu da će se obe strane, u tom periodu, uzdržati od jednostranih poteza.
"Ovo je komplikovano pitanje. To je pitanje koje izaziva snažne emocije na obe strane - medju stanovnicima Kosova, kao i medju Srbima. Mi smo zatražili od obe strane da aktivno saradjuju sa Kontakt grupom tokom narednih 120 dana, kako bi se videlo kakav napredak možemo načiniti u procesu traganja za rešenjem", izjaivio je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.
On je, takodje, ponovio da SAD i dalje zastupaju stav da je nadgledana nezavisnost Kosova, na osnovu plana bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, najbolje rešenje ovog problema.
"Videćemo šta će se desiti", zaključio je Kejsi.
Trojka medjunarodnih posrednika, će već u petak, nakon sastanka Kontakt grupe u Londonu, razgovarati sa najvišim zvaničnicima u Beogradu i Prištini.
Sudeći po najnovijim izjavama kosovskog pregovaračkog tima, male su šanse da pregovori postignu uspeh.
Lider partije kosovskih Albanaca ORA i član pregovaračkog tima Prištine Veton Suroi izjavio je da ne postoji platforma tog tima za nove pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije i da nije ostalo prostora za kompromis.
U intervjuu prištinskom listu "Ekspres", Suroi je rekao da je pregovarački tim kosovskih Albanaca iscrpeo sve kompromisne argumente tokom prethodnih pregovora u Beču i da "nije ostalo prostora za kompromis".
On je istakao da gradjani imaju pravo da vrše pritisak na institucije i da pregovarački tim kosovskih Albanaca treba da oseća da taj pritisak.
Suroi je, prema "Ekspresu", rekao i da bi, ako se ukaže potreba, taj pritisak mogao da bude nametnut i sa ulice.
Sa druge strane, Vlada Srbije pozvala je Sjedinjene Američke Države na punu uzdržanost i nepristrasnost tokom rešavanja budućeg uredjenja Kosova i Metohije.
Ministar prosvete Zoran Lončar kazao je agenciji Beta da SAD pokušavaju da ožive plan izaslanika UN Martija Ahtisarija koji je, kako je naveo, definitivno odbačen.
"Da je Ahtisarijev plan živ jasno je da bi onda i sam Ahtisari ostao posrednik u pregovaračkom procesu", rekao je Lončar.
Ahtisari je predložio nadgledanu nezavisnost za Kosovo, što su Srbija i Rusija odbacile.
Lončar je kazao da se očekuje da u novim pregovorima američki predstavnik ispolji nepristrasnost i konstruktivnost u pronalaženju kompromisnog rešenja, koje bi bilo saglasno povelji UN i Ustavu Srbije.
Volstrit žurnal: Kosovski Srbi su Palestinci Balkana
Kosovski Srbi su Palestinci Balkana, korisni pioni koji bi, ako Zapad klone, uskoro mogli da dobiju svoj pojas Gaze, piše u sredu "Volstrit žurnal".
"Kosovskim Albancima, uhvaćenim izmedju nametljivog Kremlja, slabašne Evrope i Vašingtona koji je okupiran drugim pitanjima, uskraćuje se srećan kraj" i ako SAD odlučno ne istupe i "daju Kosovu nezavisnost bez aljkavih kompromisa", jugoistočna Evropa bi ponovo mogla da zaostane uz ružne posledice po sve, ocenjuje se u uredničkom komentaru lista.
SAD i njihovi saveznici su uložili milijarde dolara u pomoć, političku obuku i vojsku na terenu i niko nije očekivao da će, kada je status Kosova posle rata 1999. godine ostao u limbu, "ruski predsednik Vladimir Putin Kosovo iskoristiti kao sredstvo za veći sukob sa Zapadom, zajedno sa nuklearnim štitom i Iranom", piše list.
Strpljenje na Kosovu ističe. Izbori se očekuju u novembru, na kraju najnovije runde pregovora, i kosovski lideri su pod pritiskom da jednostrano proglase nezavisnosti. Kao posledica toga, kosovski Srbi bi mogli da pripoje Srbiji severni deo Kosova, dok bi Albanci bili ohrabreni da traže jedinstvo sa "Velikom Albanijom". Nasilje bi moglo da izbije, dodaje list.
"Drugačija Evropa mogla bi da se ujedini u odgovoru Rusiji, ali je ova sad podeljena, sa Britancima koji traže nezavisnost, Nemcima koji ne žele da naljute Moskvu i Francuzima koji žele rešenje diplomatskim putem i koji su predložili novu rundu pregovora", piše list.
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner zapanjio je, tokom nedavne posete SAD, političare odbijanjem da isključi mogućnost podele Kosova iako se mape na kojima je predstavljeno kako bi podeljeno Kosovo moglo da izgleda, već godinama dele unaokolo, navodi se u tekstu.
"Svaka podela Kosova bila bi skupa za Srbe. Više od polovine njih živi u albanskim regionima i bez zaštite novi egzodus bi bio verovatan, a to je slika koju niko, izuzev Moskve, ne želi", navodi se u tekstu.
Dodaje se da bi takav ishod bio još ružniji "jer bi albanski separatisti u Makedoniji i srpski u BiH bili ohrabreni da prate primer Kosova".
Na Kosovu nije ugrožen nacionalni suverenitet Srbije, već sloboda kosovskih Albanaca. Srbija je pravo na Kosovo izgubila 1999. godine, piše list i dodaje da EU "vrlo nežno" postupa sa Beogradom, čak je nedavno i ponovo pokrenula pregovore o eventualnom članstvu.
"Umesto svega toga, Beogradu bi trebalo dati jasan izbor: ili buduća zajednica sa Rusijom, ili EU i NATO. Kosovo je test", zaključuje se u komentaru "Volstrit žurnala".
(agencije/MONDO)
"Kosovskim Albancima, uhvaćenim izmedju nametljivog Kremlja, slabašne Evrope i Vašingtona koji je okupiran drugim pitanjima, uskraćuje se srećan kraj" i ako SAD odlučno ne istupe i "daju Kosovu nezavisnost bez aljkavih kompromisa", jugoistočna Evropa bi ponovo mogla da zaostane uz ružne posledice po sve, ocenjuje se u uredničkom komentaru lista.
SAD i njihovi saveznici su uložili milijarde dolara u pomoć, političku obuku i vojsku na terenu i niko nije očekivao da će, kada je status Kosova posle rata 1999. godine ostao u limbu, "ruski predsednik Vladimir Putin Kosovo iskoristiti kao sredstvo za veći sukob sa Zapadom, zajedno sa nuklearnim štitom i Iranom", piše list.
Strpljenje na Kosovu ističe. Izbori se očekuju u novembru, na kraju najnovije runde pregovora, i kosovski lideri su pod pritiskom da jednostrano proglase nezavisnosti. Kao posledica toga, kosovski Srbi bi mogli da pripoje Srbiji severni deo Kosova, dok bi Albanci bili ohrabreni da traže jedinstvo sa "Velikom Albanijom". Nasilje bi moglo da izbije, dodaje list.
"Drugačija Evropa mogla bi da se ujedini u odgovoru Rusiji, ali je ova sad podeljena, sa Britancima koji traže nezavisnost, Nemcima koji ne žele da naljute Moskvu i Francuzima koji žele rešenje diplomatskim putem i koji su predložili novu rundu pregovora", piše list.
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner zapanjio je, tokom nedavne posete SAD, političare odbijanjem da isključi mogućnost podele Kosova iako se mape na kojima je predstavljeno kako bi podeljeno Kosovo moglo da izgleda, već godinama dele unaokolo, navodi se u tekstu.
"Svaka podela Kosova bila bi skupa za Srbe. Više od polovine njih živi u albanskim regionima i bez zaštite novi egzodus bi bio verovatan, a to je slika koju niko, izuzev Moskve, ne želi", navodi se u tekstu.
Dodaje se da bi takav ishod bio još ružniji "jer bi albanski separatisti u Makedoniji i srpski u BiH bili ohrabreni da prate primer Kosova".
Na Kosovu nije ugrožen nacionalni suverenitet Srbije, već sloboda kosovskih Albanaca. Srbija je pravo na Kosovo izgubila 1999. godine, piše list i dodaje da EU "vrlo nežno" postupa sa Beogradom, čak je nedavno i ponovo pokrenula pregovore o eventualnom članstvu.
"Umesto svega toga, Beogradu bi trebalo dati jasan izbor: ili buduća zajednica sa Rusijom, ili EU i NATO. Kosovo je test", zaključuje se u komentaru "Volstrit žurnala".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
