Gostujući u emisiji Radio-televizije Srbije, Krstić je rekao da, iako će Vlada pokušati da učini sve da smanji negativne efekte finansijske konsolidacije na građane, misli da će krajem godine ili u narednom budžetu (početkom sledeće godine) morati da se smanje i penzije.

Ministar finasija podvlači da bi Srbija u naredne četiri godine trebalo da uštedi oko 170 milijardi dinara a da samo u 2014. i 2015. godini mora da se uštedi oko milijardu evra i dodao da u javnom sektoru postoji postoji višak zaposlenih.

Ministar je kazao i da treba da se analizira situacija i odredi kako treba da izgleda javna uprava i da li javna preduzeća treba da imaju socijalnu funkciju, a ljudi u njima velike beneficije.

On je podsetio da će Vlada Srbije od 1. jula u javnom sektoru smanjiti plate za deset odsto i ukinuti solidarni porez, a da će ostatak morati da se pronađe na rashodnoj strani, odnosno da će morati da se obavlja rigoroznija kontrola troškova javnih preduzeća.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički u istoj emisiji je rekla da tek treba da se napravi analiza oko toga koliko je zaposlenih višak ali da građane mnogo više treba da brine kakvo je školstvo ili zdravstvo jer je evidentno da u mnogim segmentima društva nema dovoljno adekvatno obrazovanih i obučenih ljudi.

Govoreći o svom resoru, Udovički je rekla da je po povratku u Srbiju sa petogodišnjeg angažmana u UN bila neprijatno iznenađenja činjenicom da organizacija Vlade nije uznapredovala od vremena vlade Zorana Đinđića i dodala da je prioritetni zadatak da se uspostavi mehanizam za koordinaciju rada ministarstava i ukine takozvana strnačka feudalizacija unutar izvršne vlasti.

"Privreda je u teškoj situaciji i mora da se napravi mnogo veći pritisak na državnu administraciju da više postupa i služi građane. Sistem se raštimovao i moramo da uspostavimo sistem po kojem će ćutanje administacije značiti da se ona slaže sa zahtevom", rekla je ona.

I treći gost RTS-a, ministar prosvete i nauke Srđan Verbić, rekao je da šta god bude urađeno u obrazovanju, prvi rezultati će biti vidljivi tek posle 30 godina, ali da je obrazovanje u Srbiji na onom mestu koje može da se očekuje na osnovu nivoa razvoja na kojem se Srbija nalazi, odnosno negde "između Bugarske i Hrvatske".

Govoreći o predstojećoj maloj maturi, Verbić je rekao da se on zalaže za opstajanje male mature ali da misli da ona treba da dobije novu ulogu i novo značenje.

Verbić je rekao da mala matura može da predstavlja, ne kao do sada selekcioni mehanizam za upis u srednju školu, jer mesta u srednjim školama ima više nego kandidata, ali da može da bude izvor podataka koji će ukazati šta ne valja u školovanju.

"Zalažem se za opstanak male mature ali ona treba da se realizuje u drugačijim okolnostima. Taj test nije toliko bitan jer se dve trećine učenika na kraju upisuje u školu koja je bila prvi izbor", rekao je Verbić.