Šef delegacije Srbije na pregovorima u Rambujeu 1999. Ratko Marković posvedočio je u četvrtak pred Haškim tribunalom da tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović nije opstruisao postizanje sporazuma sa kosovskim Albancima, već da je, naprotiv, učinio sve da dodje do dogovora o mirnom rešenju krize na Kosovu.
Marković je iskaz dao kao svedok odbrane Milutinovića, koji je optužen za ratne zločine nad albanskim civilima u prvih šest meseci 1999. godine.
"Predsednik Milutinović je u svim izjavama i na svim sastancima naglašavao da smo spremni da prihvatimo politički sporazum... On nije opstruisao, već je radio na uspehu pregovora", rekao je Marković, napominjući da je predsednik Srbije od marta 1998. javno govorio da se rešenje može naći jedino političkim dijalogom srpske i albanske strane.
Kao dokaz za to, Marković je naveo i da se Milutinović, zajedno sa njim, tokom NATO bombardovanja, 28. aprila 1999., u Prištini, "do koje su na putu nosili glave u torbi", sastao sa liderom Albanaca Ibrahimom Rugovom.
"Rugova je bio razuman čovek i razumeo je ozbiljnost situacije u kojoj se zemlja našla... U zajedničkoj deklaraciji naveli su da treba obnoviti nastojanja za direktan dijalog, kojem stranci, zbog iskustava iz Rambujea, mogu prisustvovati kao gosti", kazao je Marković.
Svedok je negirao da je ikada čuo Milutinovića ili bilo kog drugog zvaničnika Srbije da zagovara proterivanje Albanaca sa Kosova ili nasilno rešavanje krize.
Na pitanje branioca Slobodana Zečevića, Marković je izjavio i da nikada tokom pregovora u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine, nije čuo da Milutinović upozorava da će, ako NATO bombarduje SRJ, na Kosovu "doći do masakra", što je ranije tokom sudjenja tvrdio svedok optužbe Volfgang Petrič koji je tada bio posrednik EU.
Podrobno svedočeći o toku konferencija u Francuskoj, Marković je naznačio da je delegacija Beograda, uključujući i Milutinovića, više puta izrazila spremnost da prihvati politički deo ponudjenog sporazuma i da nastavi pregovore o njegovoj primeni koja bi obuhvatala i "medjunarodno prisustvo" u pokrajini.
"O medjunarodnom vojnom prisustvu nismo mogli pregovarati zato što smo imali imperativni mandat Skupštine Srbije da strano vojno prisustvo na našoj teritoriji ne dolazi u obzir", objasnio je svedok.
Marković je precizirao da je ključne delove sporazuma u Rambujeu srpska delegacija dobila od medjunarodnih posrednika tek nekoliko sati uoči predvidjenog kraja pregovora, 23. februara 1999.
To su bila poglavlja o policiji, vojnoj primeni sporazuma, kao i o mogućoj promeni statusa Kosova posle tri godine "na osnovu izražene volje naroda".
"Ruski predstavnik Boris Majorski tada nam je rekao da ta tri aneksa nije usvojila Kontakt-grupa, a da dva uopšte nisu ni bila na njenom dnevnom redu", naznačio je Marković.
Po njegovim rečima, medjunarodni posrednici su od početka skupa insistirali da se ponudjeni sporazum mora prihvatiti ili odbaciti u celini, iako je srpska strana želela da usvoji politički deo, koji su Albanci odbacivali.
Pored toga, podvukao je Marković, albanski pregovarački tim nije želeo da potpiše ni 10 polaznih i nepromenljivih principa Kontakt-grupe medju kojima je bio i princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i SRJ. Zbog protivljenja Albanaca, nikada nije došlo ni do direknih pregovora, koje je srpska delegacija više puta tražila.
"Za albansku stranu, nezavisnost Kosova nije imala alternativu, a da nije bilo tako mogao se postići sporazum. Oni su ponudjeno potpisali tek kada je u poslednjem trenutku u tekst ubačena glava osam koja je predvidjala da se status Kosova za tri godine odredi na medjunarodnoj konferenciji, na osnovu volje naroda, što su oni shvatili kao plebiscit o nezavisnosti", podvukao je Marković.
U nastavku sudjenja, Markovića će unakrsno ispitivati tužilac Tom Hanis (Hannis).
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon Albanaca sa Kosova 1999., optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
(Beta)
Marković je iskaz dao kao svedok odbrane Milutinovića, koji je optužen za ratne zločine nad albanskim civilima u prvih šest meseci 1999. godine.
"Predsednik Milutinović je u svim izjavama i na svim sastancima naglašavao da smo spremni da prihvatimo politički sporazum... On nije opstruisao, već je radio na uspehu pregovora", rekao je Marković, napominjući da je predsednik Srbije od marta 1998. javno govorio da se rešenje može naći jedino političkim dijalogom srpske i albanske strane.
Kao dokaz za to, Marković je naveo i da se Milutinović, zajedno sa njim, tokom NATO bombardovanja, 28. aprila 1999., u Prištini, "do koje su na putu nosili glave u torbi", sastao sa liderom Albanaca Ibrahimom Rugovom.
"Rugova je bio razuman čovek i razumeo je ozbiljnost situacije u kojoj se zemlja našla... U zajedničkoj deklaraciji naveli su da treba obnoviti nastojanja za direktan dijalog, kojem stranci, zbog iskustava iz Rambujea, mogu prisustvovati kao gosti", kazao je Marković.
Svedok je negirao da je ikada čuo Milutinovića ili bilo kog drugog zvaničnika Srbije da zagovara proterivanje Albanaca sa Kosova ili nasilno rešavanje krize.
Na pitanje branioca Slobodana Zečevića, Marković je izjavio i da nikada tokom pregovora u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine, nije čuo da Milutinović upozorava da će, ako NATO bombarduje SRJ, na Kosovu "doći do masakra", što je ranije tokom sudjenja tvrdio svedok optužbe Volfgang Petrič koji je tada bio posrednik EU.
Podrobno svedočeći o toku konferencija u Francuskoj, Marković je naznačio da je delegacija Beograda, uključujući i Milutinovića, više puta izrazila spremnost da prihvati politički deo ponudjenog sporazuma i da nastavi pregovore o njegovoj primeni koja bi obuhvatala i "medjunarodno prisustvo" u pokrajini.
"O medjunarodnom vojnom prisustvu nismo mogli pregovarati zato što smo imali imperativni mandat Skupštine Srbije da strano vojno prisustvo na našoj teritoriji ne dolazi u obzir", objasnio je svedok.
Marković je precizirao da je ključne delove sporazuma u Rambujeu srpska delegacija dobila od medjunarodnih posrednika tek nekoliko sati uoči predvidjenog kraja pregovora, 23. februara 1999.
To su bila poglavlja o policiji, vojnoj primeni sporazuma, kao i o mogućoj promeni statusa Kosova posle tri godine "na osnovu izražene volje naroda".
"Ruski predstavnik Boris Majorski tada nam je rekao da ta tri aneksa nije usvojila Kontakt-grupa, a da dva uopšte nisu ni bila na njenom dnevnom redu", naznačio je Marković.
Po njegovim rečima, medjunarodni posrednici su od početka skupa insistirali da se ponudjeni sporazum mora prihvatiti ili odbaciti u celini, iako je srpska strana želela da usvoji politički deo, koji su Albanci odbacivali.
Pored toga, podvukao je Marković, albanski pregovarački tim nije želeo da potpiše ni 10 polaznih i nepromenljivih principa Kontakt-grupe medju kojima je bio i princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i SRJ. Zbog protivljenja Albanaca, nikada nije došlo ni do direknih pregovora, koje je srpska delegacija više puta tražila.
"Za albansku stranu, nezavisnost Kosova nije imala alternativu, a da nije bilo tako mogao se postići sporazum. Oni su ponudjeno potpisali tek kada je u poslednjem trenutku u tekst ubačena glava osam koja je predvidjala da se status Kosova za tri godine odredi na medjunarodnoj konferenciji, na osnovu volje naroda, što su oni shvatili kao plebiscit o nezavisnosti", podvukao je Marković.
U nastavku sudjenja, Markovića će unakrsno ispitivati tužilac Tom Hanis (Hannis).
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon Albanaca sa Kosova 1999., optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.