Predstavnik SAD u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe Frank Vizner izjavio je da će medjunarodni pregovarači učiniti sve da pronadju rešenje o budućem statusu Kosova koje će biti prihvatljivo svim stranama.
"Mi smo ovde pod mandatom generalnog sekretara UN, i "prevrnućemo" sve kako bi pronašli prihvatljivo rešenje. Odlučni smo u nameri da radimo na svim opcijama, koje će doneti mir Kosovu i Srbiji ", izjavio je Vizner posle sastanka sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom.
Nemački predstavnik Volfgang Išinger ocenio je da je prvi sastanak koji su članovi misije imali sa najvišim predstavnicima srpskih vlasti bio dobar.
"Sastanak je bio dobar, kasnije ćemo nastaviti sa razgovorima, a od subote imamo sastanke u Prištini. Ovo je samo prvi deo nastavka procesa koji će nas dovesti do decembra i očekujemo dobar kontinuitet", izjavio je Išinger.
Ruski predstavnik Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da će konstruktivno raditi u okviru "trojke" i podržavati kolege iz EU i SAD.
Sastanku sa Išingerom, Viznerom i Bocan-Harčenkom, koji je trajao više od sat, prisustvovali su, pored predsednika i premijera Srbije, i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Stav Vlade Srbije, koja traži da pregovori budu vodjeni pod okriljem SB UN, podržao je i ruski predstavnik u "trojci" Bocan-Harčenko, koji je istakao da bi ishod pregovora trebalo da bude kompromis Beograda i Prištine.
"Mi smo ovde pod mandatom generalnog sekretara UN, i "prevrnućemo" sve kako bi pronašli prihvatljivo rešenje. Odlučni smo u nameri da radimo na svim opcijama, koje će doneti mir Kosovu i Srbiji ", izjavio je Vizner posle sastanka sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom.
Nemački predstavnik Volfgang Išinger ocenio je da je prvi sastanak koji su članovi misije imali sa najvišim predstavnicima srpskih vlasti bio dobar.
"Sastanak je bio dobar, kasnije ćemo nastaviti sa razgovorima, a od subote imamo sastanke u Prištini. Ovo je samo prvi deo nastavka procesa koji će nas dovesti do decembra i očekujemo dobar kontinuitet", izjavio je Išinger.
Ruski predstavnik Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da će konstruktivno raditi u okviru "trojke" i podržavati kolege iz EU i SAD.
Sastanku sa Išingerom, Viznerom i Bocan-Harčenkom, koji je trajao više od sat, prisustvovali su, pored predsednika i premijera Srbije, i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Stav Vlade Srbije, koja traži da pregovori budu vodjeni pod okriljem SB UN, podržao je i ruski predstavnik u "trojci" Bocan-Harčenko, koji je istakao da bi ishod pregovora trebalo da bude kompromis Beograda i Prištine.
"Ahtisarijev plan nije ni pomenut"
Novi pregovori otvaraju mogućnost za postizanje kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić tokom razgovora sa medjunarodnom posredničkim timom za pregovore o budućem statusu Kosova.
Tadić je naveo da to rešenje mora biti potvrdjeno u Savetu bezbednosti UN.
On je "trojku" upoznao sa stavom o neophodnosti poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i da budući status Kosova i Metohije mora biti u saglasnosti sa Poveljom UN".
"Srbija želi mirno rešenje, i svaka pretnja nasiljem od kosovskih Albanaca potpuno je neprihvatljiva kao rešenje", naglasio je Tadić.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica je naglasio da Ahtisarijev plan "ne može da predstavlja osnovu za nove pregovore, jer se buduće rešenje za uredjenje Pokrajine mora zasnivati na medjunarodnom pravu".
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić istakao je da je "trojci" predočeno da pravila pregovora moraju biti definisana od strane svih učesnika.
"Dobro je što se niko nije osvrtao ni na prošle pregovore a pre svega na predlog Martija Ahtisarija koji nije sa njihove strane pomenut nijednom rečju", kazao je Samardžić.
"Očekujemo da se proces nastavi i da se nastavi traženje najboljeg načina da se pregovara, kako bi se krenulo u same pregovore sa mnogo više zajedničkih stavova nego što je to bilo kada smo počeli pregovore prošli put, februara 2006. godine", kazao je ministar.
Američki Stejt department pozvao je Beograd i Prištinu da se aktivno uključe u predstojećih 120 dana pregovora, izražavajući nadu da će se obe strane, u tom periodu, uzdržati od jednostranih poteza.
Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin ocenio je ranije da su sa zadatkom traženja kompromisnog rešenja nespojivi prejudiciranje rezultata, "proguravanje" plana Ahtisarija koji su Srbi odbacili i uspostavljanje veštačkih vremenskih okvira za proces odredjivanja statusa.
Predlog pravila Vlade Srbije za vodjenje pregovora o budućem statusu Kosova, koji je prošle sedmice dostavljen ambasadama zemalja članica Kontakt grupe u Beogradu i generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, sadrži šest elemenata - da primarni predmet pregovora Beograda i Prištine bude status Kosova, da budu vodjeni direktno, bez striktnog vremenskog ograničenja, da Ahtisarijev predlog ne može da bude osnov za pregovore, a čitav proces mora da bude pod mandatom UN i releventne odluke da donosi Savet bezbednosti.
Pregovarački tim Prištine, i pored toga što su prethodni pregovori propali, ističe da za nove pregovore ima istu platformu koju je 2005. godine predao Ahtisariju i da je nezavisnost pokrajine nešto o čemu se - ne može pregovarati. Platforma se zasniva na tri osnovna principa - insistiranju na nezavisnosti, na teritorijalnoj celovitosti Kosova i Ahtisarijevom predlogu za rešenje pitanja budućeg statusa.
Tadić je naveo da to rešenje mora biti potvrdjeno u Savetu bezbednosti UN.
On je "trojku" upoznao sa stavom o neophodnosti poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i da budući status Kosova i Metohije mora biti u saglasnosti sa Poveljom UN".
"Srbija želi mirno rešenje, i svaka pretnja nasiljem od kosovskih Albanaca potpuno je neprihvatljiva kao rešenje", naglasio je Tadić.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica je naglasio da Ahtisarijev plan "ne može da predstavlja osnovu za nove pregovore, jer se buduće rešenje za uredjenje Pokrajine mora zasnivati na medjunarodnom pravu".
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić istakao je da je "trojci" predočeno da pravila pregovora moraju biti definisana od strane svih učesnika.
"Dobro je što se niko nije osvrtao ni na prošle pregovore a pre svega na predlog Martija Ahtisarija koji nije sa njihove strane pomenut nijednom rečju", kazao je Samardžić.
"Očekujemo da se proces nastavi i da se nastavi traženje najboljeg načina da se pregovara, kako bi se krenulo u same pregovore sa mnogo više zajedničkih stavova nego što je to bilo kada smo počeli pregovore prošli put, februara 2006. godine", kazao je ministar.
Američki Stejt department pozvao je Beograd i Prištinu da se aktivno uključe u predstojećih 120 dana pregovora, izražavajući nadu da će se obe strane, u tom periodu, uzdržati od jednostranih poteza.
Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin ocenio je ranije da su sa zadatkom traženja kompromisnog rešenja nespojivi prejudiciranje rezultata, "proguravanje" plana Ahtisarija koji su Srbi odbacili i uspostavljanje veštačkih vremenskih okvira za proces odredjivanja statusa.
Predlog pravila Vlade Srbije za vodjenje pregovora o budućem statusu Kosova, koji je prošle sedmice dostavljen ambasadama zemalja članica Kontakt grupe u Beogradu i generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, sadrži šest elemenata - da primarni predmet pregovora Beograda i Prištine bude status Kosova, da budu vodjeni direktno, bez striktnog vremenskog ograničenja, da Ahtisarijev predlog ne može da bude osnov za pregovore, a čitav proces mora da bude pod mandatom UN i releventne odluke da donosi Savet bezbednosti.
Pregovarački tim Prištine, i pored toga što su prethodni pregovori propali, ističe da za nove pregovore ima istu platformu koju je 2005. godine predao Ahtisariju i da je nezavisnost pokrajine nešto o čemu se - ne može pregovarati. Platforma se zasniva na tri osnovna principa - insistiranju na nezavisnosti, na teritorijalnoj celovitosti Kosova i Ahtisarijevom predlogu za rešenje pitanja budućeg statusa.
Prese: Sizifova turneja "trojke"
Posrednička trojka počinje poslednji pokušaj za pronalaženje kompromisa oko Kosova, a Srbi i Albanci nisu jedinstveni ni oko čega čak i oko toga da li uopšte treba pregovarati, ocenjuje bečki dnevnik "Prese".
"Rusija očigledno želi da rešenje odloži u nedogled", istakao je član prištinskog pregovaračkog tima Enver Hodžaj."Ono što se dešava je iracionalno, ali mi ćemo učestvovati u pregovorima. O čemu bi mogli konkretno pregovarati ne znamo", poručio je on.
"Prese" ističe da je za Prištinu rešenje već pronadjeno u obliku predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija. "Posle godinu i po dana pregovora postignuto je ono što je dostinuto. Mi smo dosta popustili", uverava Hodžaj. Prema njegovim rečima Ahtisarijev predlog je najbolje rešenje za sve, a takodje i srpsko stanovništvo. "Ovaj dokument nije za nas samo osnova za predstojeće razgovore, već želimo da on bude i primenjen", naglasio je Hodžaj.
Suprotan stav zastupa Beograd, naglašava "Prese". "Ahtisarijev plan neće biti predmet pregovora. Mi ga ne možemo prihvatiti", objasnila je ambasador Srbije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Miroslava Beham. "Predmet pregovora treba da bude status Kosova, a ne tehnička pitanja kao što su zaštita kulturnog nasledja ili prava etničkih zajednica", zatražila je ona.
Behamova je ukazala da Srbija Albancima nudi samostalne odnose u medjunarodnim institucijama, samostalne pregovore sa EU, dodajući da mesto u UN za Kosovo Srbija ne bi prihvatila , kao i da Beograd treba da ima nadležnost nad spoljnom i odbrambenom politikom, kao i graničnom kontrolom i carinom.
"To nećemo nikada prihvatiti"; najavio je Hodžaj. "Srbija je izvršila genocid nad nama. Poslednje četiri godine smo de fakto vršili samostalno administraciju, a sada bi trebalo da se vratimo u Srbiju?", konstatovao je on.
Neimenovani zapadni diplomata rekao je bečkom "Prese" da nastavak pregovora predstavlja "mali gest prema Rusiji, kao i priliku da se ponovo uspostavi jedinstvo oko Kosova unutar EU".
(Agencije/MONDO)
"Rusija očigledno želi da rešenje odloži u nedogled", istakao je član prištinskog pregovaračkog tima Enver Hodžaj."Ono što se dešava je iracionalno, ali mi ćemo učestvovati u pregovorima. O čemu bi mogli konkretno pregovarati ne znamo", poručio je on.
"Prese" ističe da je za Prištinu rešenje već pronadjeno u obliku predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija. "Posle godinu i po dana pregovora postignuto je ono što je dostinuto. Mi smo dosta popustili", uverava Hodžaj. Prema njegovim rečima Ahtisarijev predlog je najbolje rešenje za sve, a takodje i srpsko stanovništvo. "Ovaj dokument nije za nas samo osnova za predstojeće razgovore, već želimo da on bude i primenjen", naglasio je Hodžaj.
Suprotan stav zastupa Beograd, naglašava "Prese". "Ahtisarijev plan neće biti predmet pregovora. Mi ga ne možemo prihvatiti", objasnila je ambasador Srbije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Miroslava Beham. "Predmet pregovora treba da bude status Kosova, a ne tehnička pitanja kao što su zaštita kulturnog nasledja ili prava etničkih zajednica", zatražila je ona.
Behamova je ukazala da Srbija Albancima nudi samostalne odnose u medjunarodnim institucijama, samostalne pregovore sa EU, dodajući da mesto u UN za Kosovo Srbija ne bi prihvatila , kao i da Beograd treba da ima nadležnost nad spoljnom i odbrambenom politikom, kao i graničnom kontrolom i carinom.
"To nećemo nikada prihvatiti"; najavio je Hodžaj. "Srbija je izvršila genocid nad nama. Poslednje četiri godine smo de fakto vršili samostalno administraciju, a sada bi trebalo da se vratimo u Srbiju?", konstatovao je on.
Neimenovani zapadni diplomata rekao je bečkom "Prese" da nastavak pregovora predstavlja "mali gest prema Rusiji, kao i priliku da se ponovo uspostavi jedinstvo oko Kosova unutar EU".
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.