Poslanici Skupštine Srbije završili su danas načelnu raspravu o predlogu Zakona o izmeni zakona o privatizaciji.
Izmene zakona inicirane su odlukom Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je neustavna odredba Zakona o privatizaciji koja onemogućava prinudnu naplatu potraživanja od preduzeća do završetka postupka restruktuiranja.
Ta odluka Ustavnog suda trebalo bi da stupi na snagu 14. maja.
"Ako bi ta odluka stupila na snagu umanjila bi se imovina i vrednost tih preduzeća, a odbili bi se zainteresovani partneri", kazao je Selaković obrazlažući zakonski predlog pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Selaković je naveo da je reč o tačno 164 preduzeća u restrukturiranju, a da za "nemali" broj njih postoje zainteresovani investitori.
"Reč je o preduzećima važnim za region, sa velikim brojem zaposlenih", kazao je Selaković.
Prema njegovim rečima, predloženim rešenjem se stvara mogućnost da se taj problem reši u rezalizaciji strateških partnerstava i pod povoljnim privatizacijama.
Selaković je kazao da postoji interesovanje stranih, ozbiljnih kompanija za preduzeća u restrukturiranju.
"Ne bih da remetim proces pregovaranja, ali ćete u narednom periodu biti svedoci interesovanja stranih ozbiljnih kompanija za preduzeća u restrukturiranju", rekao je Selaković novinarima u parlamentu.
Selaković je dodao da ima preduzća čije probleme država nije rešavala i 20 godina, kao što su FAP i neka druga, ali isto tako i preduzeća kojima, kako je ocenio, treba samo malo, da bi mogla dobro da posluju.
Osnovni cilj usvajanja pravosudnih zakona je efikasniji i ekonomičniji sistem pravosuđa, koji će omogućiti rasterećenje sudova, ali i zatvora.
Prvi na spisku iz seta pravosudnih zakona, su izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojima se po prvi put u Srbiji uvode posebne sudije za izvršenje krivičnih sankcija.
Reč je u specijalizovanim sudijama pri Višim sudovima, čijim se uvođenjem očekuje upostavljanje delotvornije zaštitite osuđenika.
Kako je navedeno u obrazloženju zakona, oni će postupati po prtužbama zatvorenika.
"Uspostavljanjem nove sudske zaštite uspostavlja se efikasan mehanizma kontrole nad poštovanjem prava osoba lišenih slobode i potpuno uskladijivanje ove materije sa evropskim standardima", navodi se u obrazloženju predloga zakona.
KO JE ZA, A KO PROTIV ZAKONA O PRIVATIZACIJI?
Poslanici opozicije iz Demokratske stranke (DS) i Nove demokratske stranke (NDS) najavili su danas da neće podržati izmene Zakona o privatizaciji, jer, kako su ocenili, nisu suštinske i temeljne.
U raspravi o izmenama tog zakona u Skupštini Srbije, poslanik DS-a Dragan Šutanovac rekao je da su predložene izmene zakona o privatizaciji tehničke, a ne reformske, pa zbog toga ne može da ih podrže.
"Trebalo je da u Skupštini bude prisutan i ministar privrede, kada je već preuzeo tu važnu obavezu", kazao je Šutanovac negodujući jer je izmene Zakona o privatizaciji predstavio ministar pravde Nikola Selaković, a ne njegov kolega, ministar privrede Dušan Vujović.
Šutanovac je predložene izmene zakona ocenio kao demagoške i populističke.
"Očekivali smo širi kontekst i više prostora, ne samo prodaju preduzeća već i da li prodajom tih preduzeća rešavamo pitanja penzija ili zdravstvenog fonda", kazao je Šutanovac.
On je ukazao i da se odavno znalo da ističe rok i da 14. maja treba da počne primena odluke Ustavnog suda i kritikovao to što se o važnim odlukama raspravlja u poslednjem momentu.
Šutanovac je istakao i da se zbog dugova preduzeća u restrukturiranju ugasilo i mnogo preduezeća koja su očekivala ta potraživanja.
Predsednik Nove stranke i poslanik Zoran Živković ocenio je da su predložene
izmene Zakona o privatizaciji loše i da će voditi povećanju dugova preduzeća u restrukturiranju.
Poslanici vladajuće koalicije podržali su zakonski predlog uz napomenu da je to način da se očuvaju preduzeća u privatizaciji i da se status zaposlenih u njima trajno reši.
Podršku su, pored naprednjaka, najavili i poslanici Jedinstvene Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Socijalističke partije Srbije, PUPS, Nove Srbije i Srpskog pokreta obnove.
Oni smatraju da je taj zakon način da se izbegnu novi socijalni slučajevi.
DODELJENI MANDATI NOVIM POSLANICIMA
Republička izborna komisija (RIK) danas je dodelila mandate novim poslanicima koji će u parlamentu zameniti kolege koji su podneli ostavke zbog prelaska na nove funkcije u Vladi Srbije ili gradskoj upravi.
Umesto poslanika sa liste Srpske napredne stranke (SNS) Nebojše Stefanovića, Vanje Udovičić, Jadranke Joksimoć, Gorana Kneževića, Radomira Nikolića i Irene Vujović koji su prešli na druge funkcije, RIK je dodelio mandate Ivici Jevtiću, Vesni Simić, Dejanu Nektarijeviću, Vladu Babiću, Sanji Tucaković i Goranu Vukadinoviću sa liste SNS.
Umesto novog ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina u poslaničku klupu će sesti Dragan Todorović iz Pokreta socijalista koji je bio na izbornoj listi sa SNS.
Novi poslanici stižu i iz redova Socijalističke partije Srbije (SPS) koji treba da u parlamentu zamene prvog potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, ministra rudarastva i energetike Aleksandra Antića i ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković.
Na njihova mesta dolaze poslanici SPS Mirjana Dragaš, Dejan Radenković i Neđo Jovanović.
Promena ima i u poslaničkom klubu Nove demokratske stranke jer umesto upražnjenog mesta poslanice Marinke Pepić dolazi poslanik Dejan Čapo.
RIK dodeljuje mandate po redosledu na izbornim listama. Mandate novih poslanika treba da potvrdi parlament, a prethodno to treba da predloži Administrativni odbor.
Skupština će raspravu o amandmanima na predložene izmene zakona nastaviti u ponedeljak.
