Učestale posete evropskih funkcionera Srbiji ukazuju na povišena očekivanja od nove vlade u Beogradu.
Tokom prvih nekoliko dana nakon formiranje nove vlade Srbije, Beograd su jedan za drugim posetili visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, komesar za proširenje Štefan File i slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak.
Istovremeno, novom premijeru Aleksandru Vučiću stigle su neuobičajeno tople čestitke od strane predsednika Evropske komisije Žose Manuel Baroza i britanskog premijera Dejvida Kamerona.
Barozo je u dve stranice dugačkom saopštenju izdatom neposredno nakon izbora naglasio da je Srbija "ključni igrač u jugoistočnoj Evropi", dok je Kameron juče poručio Vučiću da je "izabran u trenutku koji je od suštinske važnosti za evropski put Srbije".
Svi su jasno rekli da vide Srbiju kao buduću članicu EU, uz naglasak na nastavku dijaloga sa Prištinom i sprovođenju unutrašnjih reformi.
Urednik časopisa "Juropian Vois" i dobar poznavalac Balkana Tobi Vogel uočio je da ove posete i poruke prevazilaze uobičajeni diplomatski protokol i da Srbija postaje "kamen temeljac" evropske politike na Zapadnom Balkanu.
"Srbija je ključna ne samo zbog Kosova, već i zato što se smatra da ona može da povuče za sobom i ostale zemlje regiona" rekao je Vogel u razgovoru za Tanjug.
On kaže da Brisel između ostalog očekuje da se Beograd aktivno angažuje kako bi se prevazišla politička kriza u Bosni i Hercegovini.
"Nisam siguran da su ta očekivanja realna", smatra on i dodaje da u EU precenjuju mogućnosti Srbije da utiče na lidera Republike Srpske Milorada Dodika, koga Zapad vidi kao glavnu prepreku na putu BiH ka Evropi.
Aleksandra Stiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da je ukrajinska kriza jedan od glavnih faktora intenziviranja odnosa Brisela i Beograda, jer EU želi da spreči širenje uticaja Rusije prema zapadu.
Ona je još prošle nedelje u razgovoru za Tanjug predvidela da će pritisak Brisela da se Beograd nedvosmisleno opredeli između Rusije i EU rasti, iako je Ešton tokom posete Srbiji rekla domaćinima da ih Brisel na to neće primoravati.
I zaista, Kameron je u jučerašnjoj čestitki jasno poručio da je "za Srbiju važno da se uskladi sa širom politikom EU" i da se "nada da će se Srbija uskoro pridružiti EU u osudama nezakonitih postupaka Rusije".
Sličnu, mada nešto blaže formulisanu izjavu dao je i šef diplomatske misije u Beogradu Majkl Davenport, koji je juče rekao da očekuje da se "Srbija pridruži naporima EU za političko rešenje ukrajinske krize".
Deo tih očekivanja odnosi se na gasovod Južni tok čije bi funkcionisanje, prema mišljenju Brisela, trebalo uskladiti sa evropskim propisima putem revizije bilateralnih ugovora koje je Gazprom sklopio sa šest članica EU, ali i sa Srbijom.
Sudeći po izjavama koje stižu iz državnog vrha, Beograd u dogledno vreme nema nameru da se pridruži sankcijama protiv Rusije, tako da će bar u tom delu očekivanja Brisela biti izneverena.
Sa druge strane, ni EU se u odnosu prema Srbiji nije uvek ponašala u skladu sa svojim obećanjima, na primer onim da evropske integracije Srbije neće biti usko vezane za Kosovo.
Ono što je sasvim izvesno jeste da su odnosi Srbije i EU zaista ušli u novu fazu i da Brisel i Beograd nikada nisu bili bliži, a blizina ponekad pomaže da se bolje uoče razlike.
