Danas je samo 30 odsto onih koji smatraju da je demokratija bolja od svih ostalih sistema vladavine, pokazuje istraživanje koje su sproveli američka nevladina organizacija Nacionalni institut za demokratiju (NDI) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID).
Programski direktor CESID-a Djorđe Vuković je, na predstavljanju rezultata istraživanja rađenog neposredno uoči poslednjih parlamentarnih izbora, rekao da je pre sedam godina broj onih koji su favorizovali demokratiju i onih koji su prednost videli u nekim drugim političkim sistemima bio izjednačen, oko 40 odsto, dok je broj onih koji su rezervisani prema demokratiji danas na istorijskom maksimumu.
"Danas polovina smatra da demokratija nije sama po sebi privlačna i da postoje drugi sistemi koji bi mogli da odgovaraju Srbiji. Najčešći odgovor je 'sve jedno mi je u kakvom sistemu živim, već je bitno da li imam dovoljno novca'", rekao je Vuković.
U skladu sa takvim opredeljenjem građana je i njihov odnos prema petooktobarskim promenama 2000. godine, jer ubedljiva većina danas misli da je to početak propadanja Srbije, dok samo 15 odsto veruje da je to početak demokratskog preobražaja.
U istraživanju su, takođe, dobijeni odgovori kojima je moguće objasniti ubedljiv uspeh Srpske napredne stranke na poslednjim izborima.
Vuković je, interpretirajući dobijene odgovore građana, objasnio da uoči izbora ta stranka beležila najveće poverenje među svojim tradicionalnim biračima, ali i da joj je podršku najavio i znatan procenat pređašnjih glasača Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije i drugih stranaka, kao i veliki broj onih koji na prethodnim izborima nisu glasali.
Ipak, sa stanovišta odnosa prema demokratiji i izborima kao demokratskoj tekovini, najrečitiji je podatak da većina ispitanih želi da se promena izbornog sistema kreće u pravcu personalizacije, odnosno ka mogućnosti da građani glasaju više za osobe a manje za političke stranke.