Apelacioni sud pravosnažno odbio tužbeni zahtev oficira nekadašnje JNA Miroslava Radića da mu država Srbija isplati naknadu štete od 50 miliona dinara zbog neosnovanog boravka u pritvoru Haškog tribunala četiri i po godine.
Radić, prvi Srbin koji se vratio s oslobađajućom presudom iz Haškog tribunala, tražio je odštetu zbog boravka u pritvoru, kako u Beogradu, tako i u Haškom tribunalu, ukupno četiri godine, šest meseci i šest dana.
Sud smatra da Srbija ne može da mu isplati štetu, jer mu ona nije ni sudila, niti ima zakonom regulisano to pitanje, dok Haški tribunal kao ni Ujedinjene nacije, čiji je to organ, ne isplaćuju naknade štete za neosnovane pritvore, odnosno nemoguće ih je tužiti.
Apelacioni sud je Radiću sugerisao da se iz razloga diksriminacije, izazvane nedostatkom zakonske regulative, u odnosu na druge državljane Srbije koji su bili u sličnoj situaciji, obrati Ustavnom sudu koji bi utvrdio način otklanja štetnih posledica.
Apelacioni sud je, ovom odlukom, objavljenom na svom sajtu, potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu.
Viši sud se u presudi pozvao na niz zakona i Zakon o saradnji s Haškim tribunalom, prema kom je Srbija bila obavezna da ga uhapsi i izruči, nije odgovorna za štetu koju je Radić eventualno pretrpeo boravkom pritvorskoj jedinici Tribunala u Hagu, odnosno da ona ne može da bude tužena strana u tom sporu (nije pasivno legitimisana) pošto se krivični postupak protiv njaga nije vodio na njenoj teritoriji.
Zasnivanjem međunarodne obaveze i donošenjem posebnog zakona kojim je uredila izvršenje obaveze da optužene preda Tribunalu, tužena nije preuzela rizik za ishod krivičnog postupka pred tim sudom, smatra Apelacioni sud.
"Ako je tužilac (Radić), kao lice koje je oslobođeno od optužbe pred Međunarodnim krivičnim sudom, ovakvom regulativom doveden u nejednak polozaj u odnosu na lice koje je odlukom domaćeg suda oslobođeno od optužbe za isti ili sličan životni događaj, ili istovrsno delo i ukoliko je time povređeno neko od tužiočevih Ustavom zajemčenih prava, ili mu je uskraćeno pravo na jednaku zaštitu, takva povreda ne može da se utvrduje u parnici pred sudom opšte nadležnosti, već bi morala da se utvrdi u postupku pred Ustavnim sudom, a njene posledice bi se otklonile na nacin koji odredi Ustavni sud", navodi Apelacioni sud.
Radić zbog pretrpljenog fizičkog bola tražio odštetu od osam miliona dinara, 12 miliona dinara traži zbog duševnih bolova koje je pretrepeo usled povrede časti i ugleda, 10 miliona dinara zbog povrede slobode i prava, osam za pretrpljeni strah i još 12 na ime umanjenja životne sposobnosti (za rad).
Radić je u jesen 1991. godine komandovao prvom četom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru i bio je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Oni su u javnosti poznati kao "vukovarska trojka".
Pretresno veće Haškog tribunala ranije je osudilo Mrkšića na 20 godina zatvora, a Šljivančanina na 10 godina, koju je izdržao u pritvoru.
Radić je pravosnažno oslobođen svake odgovornosti.
