Savetnik srpskog premijera Aleksandar Simić ocenio je da je, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, "došlo vreme" da se jedan broj srpskih vojnika i policajaca vrati na teritoriju Kosova i Metohije.
Simić je agenciji Beta rekao da ta rezolucija, koja garantuje suverenitet Srbije, obavezuje Ujedinjene nacije i NATO da se srpska vojska i policija vrate na teritoriju pokrajine.
"Mislimo da je za to došlo vreme", kazao je on.
Prema njegovim rečima, izjave lidera "albanskih separatista sa Kosmeta", posle susreta sa pregovaračkom trojkom Kontakt grupe ukazuju da oni ne žele bilo kakve pregovore i da će naredni meseci, do 10. decembra, biti "puko trošenje vremena".
"To je samo još jedan dokaz da su jedina sila koja može naterati kosmetske Albance da pregovoraju SAD. Kada bi one odustale od stvaranja NATO države na Balkanu, stvarni pregovori bi bili mogući i u njima bi realno mogao da se očekuje kompromis koji je toliko potreban za balkansku ali i sveopštu evropsku stabilnost", istakao je savetnik premijera Vojislava Koštunice.
Simić je dodao da samo dosledno poštovanje odluka Saveta bezbednosti garantuje poštovanje Povelje UN i medjunarodnog prava i onemogućava "opasne i monstruozne kvazidržavne kreacije u srcu Srbije i srcu Balkana".
Na pitanje da li učestale izjave državnih funkcionara o tome da NATO pokušava da napravi svoju državu na Balkanu znače da je Srbija odustala od ulaska u Savernoatlantsku alijansu, Simić je rekao da Vlada Srbije nije razgovarala o tome.
"Nije bilo razgovora jer to nije bila tema za vladu. Vlada je donela prezentacioni dokument za Partnerstvo za mir. To je jedna organizacija koja u sebi okuplja sve evropske države i njeni članovi su i Rusija, Belorusija i ostale zemlje", kazao je on i dodao da su to okviri u kojima se kreće odbrambena i spoljna odbrambena politika Srbije.
Na pitanje zašto o formiranju NATO države na Balkanu govore samo ministri iz Demokratske stranke Srbije premijera Vojislava Koštunice ali ne i ostali članovi vlade iz Demokratske stranke i G17 plus, Simić je rekao: "to ćete morati njih da pitate".
Simić je agenciji Beta rekao da ta rezolucija, koja garantuje suverenitet Srbije, obavezuje Ujedinjene nacije i NATO da se srpska vojska i policija vrate na teritoriju pokrajine.
"Mislimo da je za to došlo vreme", kazao je on.
Prema njegovim rečima, izjave lidera "albanskih separatista sa Kosmeta", posle susreta sa pregovaračkom trojkom Kontakt grupe ukazuju da oni ne žele bilo kakve pregovore i da će naredni meseci, do 10. decembra, biti "puko trošenje vremena".
"To je samo još jedan dokaz da su jedina sila koja može naterati kosmetske Albance da pregovoraju SAD. Kada bi one odustale od stvaranja NATO države na Balkanu, stvarni pregovori bi bili mogući i u njima bi realno mogao da se očekuje kompromis koji je toliko potreban za balkansku ali i sveopštu evropsku stabilnost", istakao je savetnik premijera Vojislava Koštunice.
Simić je dodao da samo dosledno poštovanje odluka Saveta bezbednosti garantuje poštovanje Povelje UN i medjunarodnog prava i onemogućava "opasne i monstruozne kvazidržavne kreacije u srcu Srbije i srcu Balkana".
Na pitanje da li učestale izjave državnih funkcionara o tome da NATO pokušava da napravi svoju državu na Balkanu znače da je Srbija odustala od ulaska u Savernoatlantsku alijansu, Simić je rekao da Vlada Srbije nije razgovarala o tome.
"Nije bilo razgovora jer to nije bila tema za vladu. Vlada je donela prezentacioni dokument za Partnerstvo za mir. To je jedna organizacija koja u sebi okuplja sve evropske države i njeni članovi su i Rusija, Belorusija i ostale zemlje", kazao je on i dodao da su to okviri u kojima se kreće odbrambena i spoljna odbrambena politika Srbije.
Na pitanje zašto o formiranju NATO države na Balkanu govore samo ministri iz Demokratske stranke Srbije premijera Vojislava Koštunice ali ne i ostali članovi vlade iz Demokratske stranke i G17 plus, Simić je rekao: "to ćete morati njih da pitate".
SAD protiv povratka "srpskog osoblja" na Kosovo
Sjedinjene Američke Države odbacile su mogućnost povratka pripadnika srpskih snaga bezbednosti na Kosovo, naglašavajući da takve izjave samo podgrevaju strasti u ionako zamršenim pregovorima o budućem statusu te pokrajine.
"Mislim da su šanse da se tako nešto dogodi nikakve. U Rezoluciji 1244 navodi se da komandant Kfora donosi odluku o eventualnom povratku 'stotina pripadnika srpskog osoblja' na Kosovo. Prethodno je, na dva takva zahteva, Beograd dobio negativan odgovor", rekao je agenciji Tanjug jedan zvaničnik Stejt departmenta.
"Takav potez bi samo dolio ulje na vatru ionako uzavrelih strasti izmedju kosovskih Albanaca i Srba. Nova runda pregovora te dve strane u statusu Kosova tek što je počela i mislim da bi svi morali da se koncentrišu na te pregovore", rekao je taj zvaničnik.
Srbija je, od pada režima Slobodana Miloševića krajem 2000. godine, u dva navrata tražila povratak snaga bezbednosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ali su komandanti Kfora, oba puta, odbacivali zahteve Beograda, tvrdeći da "se nisu stekli uslovi" za takav razvoj situacije.
Poslednji put, u februaru 2003. godine, premijer Zoran Djindjić, ubijen nešto više od mesec dana kasnije, zatražio je od tadašnjeg komandanta južnog krila NATO, admirala Gregorija Džonsona da se srpske snage vrate na Kosovo, kako bi "popunili praznine nastale" odlaskom jednog broja vojnika te Alijanse u Irak.
"Mislim da su šanse da se tako nešto dogodi nikakve. U Rezoluciji 1244 navodi se da komandant Kfora donosi odluku o eventualnom povratku 'stotina pripadnika srpskog osoblja' na Kosovo. Prethodno je, na dva takva zahteva, Beograd dobio negativan odgovor", rekao je agenciji Tanjug jedan zvaničnik Stejt departmenta.
"Takav potez bi samo dolio ulje na vatru ionako uzavrelih strasti izmedju kosovskih Albanaca i Srba. Nova runda pregovora te dve strane u statusu Kosova tek što je počela i mislim da bi svi morali da se koncentrišu na te pregovore", rekao je taj zvaničnik.
Srbija je, od pada režima Slobodana Miloševića krajem 2000. godine, u dva navrata tražila povratak snaga bezbednosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ali su komandanti Kfora, oba puta, odbacivali zahteve Beograda, tvrdeći da "se nisu stekli uslovi" za takav razvoj situacije.
Poslednji put, u februaru 2003. godine, premijer Zoran Djindjić, ubijen nešto više od mesec dana kasnije, zatražio je od tadašnjeg komandanta južnog krila NATO, admirala Gregorija Džonsona da se srpske snage vrate na Kosovo, kako bi "popunili praznine nastale" odlaskom jednog broja vojnika te Alijanse u Irak.
Batić: Ministri iz DSS za izlazak iz Partnerstva za mir
Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić ocenio je da je ideja kampanje koju proteklih dana vode srpski političari protiv NATO-a da Srbija istupi iz programa Partnerstvo za mir.
DHSS se protivi "neurotičnoj" kampanji koju vode ministri iz Demokratske stranke Srbije (DSS) a koja ima za cilj vršenje pritiska na medjunarodnu zajednicu i postavljenje ultimatuma sve sa idejom da se istupi iz Partnerstva za mir, rekao je Batić na konferenciji za novinare.
"To je matrica iz vremena Slobodana Miloševića samo što je prkosnija", ocenio je on i upitao zašto Demokratska stranka tim povodom ne reaguje.
Prema njegovim rečima, DHSS je protiv nezavisnosti Kosova ali i toga da se narod obmanjuje tvrdnjama da će Kosovo zauvek ostati deo Srbije i da će biti očuvan teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.
Batić je naglasio da se protivi stavljanju budućnosti Kosova na kartu Rusije i dodao da će, prema informacijama koje ima, Rusija u završnoj fazi pregovora predložiti podelu Kosova - ideju koju je zastupao i pokojni premijer Zoran Djinjić.
(agencije/MONDO)
DHSS se protivi "neurotičnoj" kampanji koju vode ministri iz Demokratske stranke Srbije (DSS) a koja ima za cilj vršenje pritiska na medjunarodnu zajednicu i postavljenje ultimatuma sve sa idejom da se istupi iz Partnerstva za mir, rekao je Batić na konferenciji za novinare.
"To je matrica iz vremena Slobodana Miloševića samo što je prkosnija", ocenio je on i upitao zašto Demokratska stranka tim povodom ne reaguje.
Prema njegovim rečima, DHSS je protiv nezavisnosti Kosova ali i toga da se narod obmanjuje tvrdnjama da će Kosovo zauvek ostati deo Srbije i da će biti očuvan teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.
Batić je naglasio da se protivi stavljanju budućnosti Kosova na kartu Rusije i dodao da će, prema informacijama koje ima, Rusija u završnoj fazi pregovora predložiti podelu Kosova - ideju koju je zastupao i pokojni premijer Zoran Djinjić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
