Stogodišnjica dolaska doktora Arčibalda Rajsa u Srbiju obeležena je danas državnom ceremonijom kod spomenika švajcarskom forenzičaru i prijatelju Srbije u beogradskom parku Topčider.
Nikolić je dodao da je Rajs presudno uticao da se sazna i o herojstvu i doprinosu srpske vojske pobedi saveznika u Velikom ratu.
"Srbija je volela svog Arčibalda Rajsa. To su one iskrene, retke, prijateljske ljubavi koje traju zauvek i koje vremenom postaju veće, legandarne, pa i mitske", rekao je predsednik Srbije.
Nikolić je istakao da je Rajs "počeo iskreno i trajno prijateljstvo srpske i švajcarske države i svoje znanje, posvećenost, smisao i najzad svoje srce ostavio Srbiji".
"Doputovao je u Srbiju 1914. godine na poziv srpske vlade da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Ostao je veran struci, nije se oslanjao na reč zarobljenika i svedoka, nego je odlazio na teren i iskopavao grobnice i obavljao tehnička ispitivanja i obudukcije, služeći pravdi i istini", rekao je predsednik.
Prema njegovim rečima, Rajs je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.
"Najviše zahvaljujući njegovim tekstovima u visokotiražnim evropskim dnevnim listovima evropska javnost je iz pera nepristrasnog izveštača bila tačno i blagovremeno upoznata sa istinom o Srbiji", naveo je Nikolić.
Predsednik Srbije je istakao da Rajsovom ličnom divljenju srpskom redovu i odnosu koji je imao prema zarobljenim zločincima nije bilo mesta u stručnim i nepristrasnim izveštajima drugih, čak ni u novinskim člancima.
Nikolić je citirao Rajsove reči da "srpski narod zna za samilost" i da je u toku rata mnogo puta gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike, iznurene od gladi i umesto da te ljude koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, srpski vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa".
Nikolić je podsetio da je Rajs bio član delegacije jugoslovenske vlade na mirovnoj konferenciji u Parizu, a da je u Beogradu primenjivao modernu policijsku fotografiju, forenziku i tehniku ispitivanja zločina, te tako srpsku policiju ustrojio kao jednu od najmodernijih u to doba.
"Sa divljenjem i neskrivenim ponosom često citiramo njegov politički testament 'Čujte Srbi' o vrlinama našeg naroda. Zaveštao ga je da ga čitamo tek posle njegove smrti zbog onog drugog značajnijeg dela u kome nam s ljubavlju skreće pažnju na mane koje najrađe zaboravljamo", rekao je Nikolić.
Dodao je da je Rajs 1928. godine sa gorčinom ukazao Srbima da su postali nezahvalni i da Beograd ni 10 godina posle rata nema ni kamen koji bi čuvao sećanje na žrtvu onih koji su oslobodili Srbe.
Arčibald Rajs je umro 1929. godine u Beogradu.
