Specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari izjavio je u Beogradu da se nada da će se prvi direktan sastanak predstavnika srpske i albanske strane održati početkom iduće godine.
Specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari izjavio je u Beogradu da se nada da će se prvi direktan sastanak predstavnika srpske i albanske strane održati početkom iduće godine.
Ahtisari je na konferenciji za novinare posle dvodnevnih razgovora u Beogradu rekao da je njegov mandat da podstakne i omogući direktne razgovore dve strane.
"Nadam se da ćemo u prvom delu nove godine moći da okupimo obe strane", rekao je Marti Ahtisari.
Sedište njegove misije, koja će se nalaziti u centru Beča, biće "u potpunosti u funkciji početkom godine", najavio je on i dodao da će se u njemu nalaziti oficiri za vezu sa SAD, Rusijom, Evropskom unijom i NATO-om i da će se, "kao i u svim misijama", tamo okupiti ljudi različitih ekspertiza.
"Oni će biti tamo ubrzo nakon Nove godine", a misija "neće biti veća nego što je neophodno", odnosno okupljaće "desetine ljudi", stručnjaka iz oblasti prava, decentralizacije, vladavine prava i drugih oblasti.
Ahtisari je rekao da je zadovoljan razgovorima koje je vodio u Beogradu i prethodno u Prištini i da je od srpskih zvaničnika čuo stavove u kojima nije primetio neusaglašenost.
Patrijarh je Ahtisarija upoznao sa "velikim, u savremenom svetu nezabeleženim, progonom oko 250.000 pravoslavnih Srba i pripadnika etničkih manjina i uništavanjem 115 crkava i manastira i to od 1999. godine, od kada je južna srpska pokrajna pod zaštitom medjunarodnih snaga".
Patrijarh srpski je naglasio da je to najveće etničko čišćenje obavljeno u miru u celoj savremenoj svetskoj istoriji i dodao da je najveća i nenadoknadiva tragedija gubitak velikog broja ljudskih života.
Posle susreta sa patrijarhom, Ahtisari je razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji je izjavio da se za budući status Kosova i Metohije "mora naći jedno specifično rešenje koje će podjednako zadovoljiti interese svih tamošnjih nacionalnih zajednica unutar državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje".
Tadić je Martiju Ahtisariju izneo načelne stavove o neprihvatljivosti nametnutih i jednostranih rešenja i založio se za proces decentralizacije na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Srbije je "istakao potrebu da u sledećoj fazi pregovora što pre dodje do direktnog razgovora predstavnika Beograda i Prištine".
"Sagovornici su se složili da bi u tom smislu bilo poželjno da što pre dodje do nastavka razgovora o decentralizaciji, započetih nedavno u Beču. Ahtisari je sa svoje strane naglasio da je sadašnje stanje u Pokrajini neodrživo i da očekuje da će početak razgovora kreirati novu dinamiku u rešavanju nagomilanih problema na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju iz Tadićevog kabineta.
(Tanjug/Beta)
Ahtisari je na konferenciji za novinare posle dvodnevnih razgovora u Beogradu rekao da je njegov mandat da podstakne i omogući direktne razgovore dve strane.
"Nadam se da ćemo u prvom delu nove godine moći da okupimo obe strane", rekao je Marti Ahtisari.
Sedište njegove misije, koja će se nalaziti u centru Beča, biće "u potpunosti u funkciji početkom godine", najavio je on i dodao da će se u njemu nalaziti oficiri za vezu sa SAD, Rusijom, Evropskom unijom i NATO-om i da će se, "kao i u svim misijama", tamo okupiti ljudi različitih ekspertiza.
"Oni će biti tamo ubrzo nakon Nove godine", a misija "neće biti veća nego što je neophodno", odnosno okupljaće "desetine ljudi", stručnjaka iz oblasti prava, decentralizacije, vladavine prava i drugih oblasti.
Ahtisari je rekao da je zadovoljan razgovorima koje je vodio u Beogradu i prethodno u Prištini i da je od srpskih zvaničnika čuo stavove u kojima nije primetio neusaglašenost.
Tadić protiv nametanja rešenja
Patrijarh srpski Pavle uručio je specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Martiju Ahtisariju tekst poruke Svetog arhijerejskog sabora povodom razgovora o statusu južne srpske pokrajne i Memorandum o Kosovu i Metohiji, kao zvanična dokumenta i stavove Srpske pravoslavne crkve o tom pitanju.Patrijarh je Ahtisarija upoznao sa "velikim, u savremenom svetu nezabeleženim, progonom oko 250.000 pravoslavnih Srba i pripadnika etničkih manjina i uništavanjem 115 crkava i manastira i to od 1999. godine, od kada je južna srpska pokrajna pod zaštitom medjunarodnih snaga".
Patrijarh srpski je naglasio da je to najveće etničko čišćenje obavljeno u miru u celoj savremenoj svetskoj istoriji i dodao da je najveća i nenadoknadiva tragedija gubitak velikog broja ljudskih života.
Posle susreta sa patrijarhom, Ahtisari je razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji je izjavio da se za budući status Kosova i Metohije "mora naći jedno specifično rešenje koje će podjednako zadovoljiti interese svih tamošnjih nacionalnih zajednica unutar državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje".
Tadić je Martiju Ahtisariju izneo načelne stavove o neprihvatljivosti nametnutih i jednostranih rešenja i založio se za proces decentralizacije na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Srbije je "istakao potrebu da u sledećoj fazi pregovora što pre dodje do direktnog razgovora predstavnika Beograda i Prištine".
"Sagovornici su se složili da bi u tom smislu bilo poželjno da što pre dodje do nastavka razgovora o decentralizaciji, započetih nedavno u Beču. Ahtisari je sa svoje strane naglasio da je sadašnje stanje u Pokrajini neodrživo i da očekuje da će početak razgovora kreirati novu dinamiku u rešavanju nagomilanih problema na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju iz Tadićevog kabineta.
(Tanjug/Beta)
