Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je da tvrdnje o cenzuri u Srbiji moraju da se dokažu, ali je važno da Vlada Srbije "ozbiljno shvati zamerke i da ispita i proveri navode" o obaranju sajtova.
"Tvrdnje o cenzuri moraju da se dokažu", rekao je Vilhelm na TV B92.
Upitan da li deli zabrinutost šefa misije Evropske unije Majkla Devenporta za slobodu govora u Srbiji, on je rekao da "hakeri sa svih strana mogu da se zakače" i da "ne znači automatski" da je iza obaranja sajtova poput Peščanika stajala Vlada Srbije.
"Nisam detektiv, neophodni su dokazi, ali je važno da vlada ozbiljnoshvati zamerke, da ispita i proveri navode. Tražim od vlade da ispita sve te zamerke", rekao je Vilhelm.
Upitan za svojevremenu deklaraciju nemačkog Bundestaga da Srbija potpiše s Prištinom pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, Vilhelm je odgovorio da je taj zahtev "sigurno i dalje ne snazi".
Nemački ambasador je, međutim, dodao da je taj zahtev "relativno star, a da je u međuvremenu zaključen Briselski sporazum, koji nije konačan", ali reguliše "osnovne principe normalizacije".
Vilhelm je posebno ukazao na to da "Bundestag u svom zahtevu kaže 'pravno obavezujući sporazum'" i da se traži "samo normalizacija odnosa".
Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Prištine "ide dobro i većina toga iz Briselskog sporazuma već je sprovedena".
"Nadamo se novoj rundi pregovora, ali to zavisi od daljih kretanja na Kosovu, gde delom nakon izbora ima i dramatičnih dešavanja", rekao je nemački ambasador.
Na pitanje zašto je nemačka kancelarka Angela Merkel posle razgovora sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem posebno istakla potrebu za transparentnošću prilikom ulaganja, Vilhelm je odgovorio ocenom da je oko 400 nemačkih firmi u Srbiji "načelno zadovoljna" ovdašnjima uslovima poslovanja budući da ih je 92 odsto reklo da bi ponovo
ulagalo.
Potom je Vilhelm rekao da se transparentnost ogleda u tome kako postupa javna uprava, brzom izdavanju građevinskih dozvola, regulisanim vlasništvom zemljišta, mogućnosti oslanjanja na zakon i u tome da "neće biti uticaja na sudije".
"To ja zovem transparentnošću", rekao je nemački ambasador.
Upitan za interesovanje Nemačke za privatizaciju Elektroprivrede Srbije, on je odgovorio da "ne zna ništa o tome" i da "ništa nije čuo u tom smislu".
Vilhelm je takođe ocenio da ne postoje nekakve poteškoće sa ispitivanjem osumnjičenog za ubistvo novinara Milana Pantića koji se nalazi u Nemačkoj, ali je ukazao da "mora da postoji formalan zahtev za pravnu pomoć od srpskog javnog tužilaštva".
"Mi smo za to da se ubistva novinara rasvetle, spremni smo da pomognemo, ali mora da se ide redovnim putem. Ne može to preko dva fizička lica, elektronskom poštom", rekao je Vilhelm.
