Haški tribunal pozvao je danas optuženog Vojislava Šešelja da se obaveže da će poštovati uslove za eventualno privremeno oslobađanje iz pritvora Tribunala do izricanja presude.
Šešelju je raspravno veće dalo rok od tri dana da to učini u pisanoj i pravno obavezujućoj formi, što je ranije zatražila Vlada Srbije kao uslov da Tribunalu da garancije za Šešeljevo privremeno oslobađanje.
Šešelj je ranije već izjavio da nijedan od tih uslova neće poštovati, uz obećanje da jedino neće napuštati teritoriju Srbije.
U jutros objavljenom dokumentu, raspravno veće Tribunala kao uslove za Šešeljevo privremeno oslobađanje navelo je, između ostalog, "kućni pritvor", oduzimanje pasoša, policijsku pratnju pri bilo kakvom pokretu iz medicinskih razloga, zabranu kontakta sa svedocima i žrtvama i javnog razmatranja njegovog slučaja, osim sa članovima
tima za odbranu.
Ukoliko Šešelj prekrši uslove, srpske vlasti biće dužne da odmah obaveste Tribunal.
Šešelj je, prethodno, "s gnušanjem odbacio bilo kakve garancije izdajničke, prozapadne vlade u Srbiji". Naglasio je da je "jedino ograničenje" ukoliko "pretresno veće odluči da ga privremeno pusti na slobodu" to da "neće napuštati teritoriju Republike Srbije".
Kao i ranije tokom procesa, Šešelj je posredno zatažio "ukidanje pritvora", koje, po njegovom tumačenju propisuje međunarodno običajno pravo.
Vođa radikala podvukao je da se "neće periodično javljati policiji, niti nositi ogrlice, narukvice ili nanognice, kojima se vreća ljudsko dostojanstvo; da će učestvovati u političkom životu Srbije i na javnim skupovima; da će davati intervjue novinama; da će gostovati u televizijskim emisijama i da će javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud".
Tužilaštvo Haškog tribunala nije se, potom, izričito izjasnilo ni za, ni protiv protiv privremenog Šešeljevog puštanja na slobodu.
Zamenica predsednika DS Gordana Čomić izjavila je danas da je veći problem za Haški tribunal šta će da odluči u vezi sa puštanjem Vojislava Šešelja na slobodu, nego za Srbiju i da je veliki problem i to što postoji mogućnost da institucije interpretiraju ljudska prava. “Šta će taj sud da odluči mislim da je veći probem za taj sud nego za Srbiju. Mislim da je veliki problem to što možemo da imamo institucije koje interpretiraju ljudska prava i to je vrlo očigledno u slučaju Šešalja, koliko god ja od sveg srca bila protiv onoga što je bila njegova politika i koliko god smatrala da je takva politika bila i ostala nedopustiva”, rekla je Čomić Tanjugu.
Naznačilo je da bi, ukoliko sudije odluče da Šešelja puste oslobode do presude, "trebalo da, u skladu sa Tribunalovom praksom, propišu uslove koji bi obezbedili da optuženi ne ugrožava žrtve, svedoke... i da će se vratiti pred Tribunal ako i kada raspravno veće naredi".
Sudije su, pre toga, pozvale Šešelja, koji se brani sam, ali i tužilaštvo, da dostave svoje poglede "na mogućnost puštanja optuženog na privremenu slobodu".
Predsedavajući sudija Antoneti naznačio je da je poziv stranama upućen zato što u ovom trenutku nije moguće "odrediti tačan datum izricanja presude", zato što je novi sudija Madaje Nijang (Madiaye Niang) zatražio dodatno vreme da se upozna sa čitavim predmetom.
U izdvojenom mišljenju, Antoneti danas ukazuje da će optuženi Šešelj u slučaju da se ne obaveže na poštovanje uslova za eventualno privremeno oslobađanje iz pritvora, ostati u pritvoru do presude za koju u ovom trenutku ne može da kaže kada će biti izrečena.
Ukoliko se optuženi napismeno obaveže da će poštovati navedene uslove, onda će moći da otputuje u Beograd, dodaje Antoneti.
Antoneti takođe podseća na svoj raniji stav da je trebalo izreći presudu 30. oktobra 2013. godine. "Po meni, nema nikakvog razloga za držanje u pritvoru optuženog jer je suđenje završeno 20. marta 2012. godine i presuda će biti izrečena kada se novoimenovani sudija potpuno upozna sa elementima procedure", dodaje Antoneti.
Prema praksi Tribunala, optuženi su do sada bili puštani na privremenu slobodu isključivo ako bi to sami zatražili i priložili garancije svoje zemlje da će ga vratiti na nastavak procesa.
U prošlosti, Šešelj je odbijao mogućnost da podnese zahtev za puštanje na privremenu slobodu, tvrdeći da nikada neće tražiti garanciju "izdajničkog režima u Beogradu".
Jednom prilikom, Šešelj je kazao da bi garancije mogao tražiti jedino od "prijatelja srpskog naroda" poput lidera Severne Koreje Kim Džong-Ila ili libijskog vođe Moamera el Gadafija koji su sada pokojni.
Nekoliko puta, međutim, lider radikala je usmeno od raspravnog veća tražio da mu "ukine pritvor", u kojem je, po njegovoj oceni "neopravdano" već 11 godina, ali je Tribunal odbio da razmotri taj predlog, ocenjujući da nije proceduralno ispravan.
Sud je, početkom juna, odbio Šešeljevu žalbu na prvostepenu odluku po nastavku procesa sa novim sudijom, posle izuzeća sudija Frederika Harhofa na zahtev samog Šešelja.
U januaru ove godine, Šešelj je u žalbi zatražio da ga Tribunal ili oslobodi ili da suđenje počne ispočetka.
Šešelj, po odluci apelacionog veća, nije dokazao da je raspravno veće počinilo grešku kada je odlučilo da proces nastavi nakon što se novoimenovani sudija Nijang, koji je zamenio izuzetog Harhofa, upozna sa predmetom, čitajući spis čitavog procesa i pregledajući video snimke iskaza svedoka, iako je to "bez presedana" u praksi suda.
