"Odluka je bila uslovljena zahtevom Haškog tribunala koji je bio drugačiji od svih prethodnih, jer je sadržao konkretne uslove za Šešeljevo puštanje. Sam sud nije mogao da spreči da Šešelj utiče na svedoke, pa kako onda tako nešto očekuje od Srbije", rekao je Selaković za "Večernje novosti".

Selaković je poručio da će Vlada Srbije poštovati sve što Šešelj dogovori sa Tribunalom.

Vlada Srbije ranije je saopštila da je spremna da garantuje za Šešelja pod uslovom da se, u pravno obavezujućoj formi, izjasni da će poštovati sve uslove koji budu dogovoreni ili koje odredi sudsko veće Tribunala.

 Raspravno veće Haškog tribunala dalo je juče Šešelju rok od tri dana da se obaveže da će poštovati uslove za privremeno oslobađanje iz pritvora do izricanja presude.

 Uslovi na koje Šešelj treba da se obaveže da će poštovati su kućni pritvor, oduzimanje pasoša, policijska pratnja pri odlasku kod lekara, zabrana kontakta sa svedocima i žrtvama i javno razmatranje njegovog slučaja, osim sa članovima tima za odbranu.

 Šešelj je ranije poručio da ne pristaje na ograničavanje slobode kretanja i govora, te naveo da je jedino spreman da se obaveže da neće napuštati teritoriju Srbije.

U razgovoru za "Večernje novosti" ministar Selaković se osvrnuo i na loše ocene iz EU zqa stanje u našem pravosuđu.

"To ne iznenađuje. Ni jedna evropska država na početku pregovora za članstvo u EU nije bila ocenjena dobro ili je zabeležila napredak kada je u pitanju poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe", rekao je Selaković.

Ministar pravde izjavio je da će Srbija tokom pregovora sa Evropskom unijom (EU) morati da promeni Ustav i ocenio da ne iznenađuje što se stanje u srpskom pravosuđu označava crvenom bojom, kao nezadovoljavajuće.

Govoreći šta treba da se uradi da bi se ta ocena popravila, Selaković kaže da, pre svega, postoje zahtevi za promenu Ustava u onim delovima koji se neposredno odnose na nezavisnost pravosuđa.

"A ono što je možda i najbitnije kako bi se ta ocena popravila, jeste efikasna, nepristrasna i jasna primena svih zakona koje usvajamo", istakao je Selaković.

Selaković je, na pitanje hoće li Ustav morati da se menja u sadašnjem mandatu parlamenta, rekao da "to ne zavisi od nas".

Crna Gora je, na primer, imala tu obavezu i pre otvaranja poglavalja 23, rekao je Selaković, koji očekuje da Srbija otvori to poglavlje najkasnije na proleće 2015.

Objašnjavajući zašto tvrdi da Ustavni sud treba da se proglasi nenadležnim za Briselski sporazum, Selaković kaže da je taj sporazum "politički dogovor, koji nije formalno-pravno uveden u pravni po redak Srbije i ne postoje opšti pravni akti koji su doneti na osnovu njega".

Kritičari zameraju da Briselski sporazum poznaje zakone, Ustav i policiju Kosova, ali sve to predviđa i Rezolucija 1244 na koju se pozivamo ne samo mi, već i Rusija i Kina, koje nas podržavaju, kaže Selaković.