Moskva pozitivno ocenjuje podršku Srbije Južnom toku, kao i njenu poziciju prema Ukrajini, gde je dovoljno što se Beograd nije priključio sankcijama protiv Rusije, ocenjuje ruski analitičar Fjodor Lukjanov.
"Putin odlično razume da je Srbija u dosta složenoj geografskoj i geopolitičkoj situaciji. Kao kandidat za člana EU, tesno je povezana sa Unijom ekonomijom i zato Beograd neće, niti bi bilo pravedno od njega tražiti da potpuno protivreči evropskoj politici i otvoreno se suprotstavlja mejnstrimu koji postoji u Evropi", kaže za Tanjug Lukjanov.
Na pitanje očekuje li bilo kakve pritiske Moskve na Beograd u pogledu većeg približavanja ruskom viđenju krize u Ukrajini on ističe da nema dileme da neće doći do toga da Srbija prizna Krim kao deo teritorije Rusije.
"Srbija to ne može da uradi ni po kakvim kriterijumima, ni kao zemlja povezana sa EU, niti kao zemlja koja je izgubila deo teritorije kao rezultat žestoke primene sile. Ali mislim da u Moskvi dosta cene činjenicu da se Srbija nije prikljucila nikakvim sankcijama protiv Rusije", navodi Lukjanov, koji je glavni urednik uglednog časopisa "Rusija u globalnoj politici".
Rusija je, ističe, zadovoljna i pozicijom Srbije prema Južnom toku- time što podržava taj projekat I ni na koji način ne namerava da ga se odrekne.
"To je ono što je u ovom trenutku važno za Rusiju. Što se tiče Ukrajine, šta može Rusija više da traži od Srbije ? To što se Srbija ne prikljucuje sankcijama je po mom misljenju dovoljno, tim pre što susedna Crna Gora nije bila obavezna da se prikljuci sankcijama a ucinila je to dobrovoljno", napominje Lukjanov.
On očekuje da će osnovna tema Vučićevih razgovora u Moskvi, osim naravno Južnog toka, biti gas - njegova cena i dugovi Srbije za utrošeni gas.
Jasno je, kaže, da Srbija, što se tiče Južnog toka, nije glavna zemlja : ona podržava projekat ali ne zavisi od nje da li će se on realizovati ili ne, ali, kako dodaje, postojanje podrške Austrije, Srbije, Mađarske, zemalja koje se nalaze u okviru projekta, veoma je važan argument Moskve u njenom sporu sa EK koja kaže da taj projekat treba prekinuti i vrši pritisak na Bugarsku.
Na pitanje može li Srbija da dobije nižu cenu gasa, Lukjanov objašnjava da je gasni biznis u Evropi "jedinstven organizam" i da se zato cena gasa ne može tek tako proizvoljno odrediti, nekom sniziti ili povećati, a da se pritom ne izvrši uticaj na čitavo tržiste, ali da postoji mogućnost popusta.
"Ne može se tako prosto promeniti način foormiranja cene, kao što, na primer, Ukrajina traži da se promene uslovi gasnog ugovora. Ako Rusija pristane na promenu ugovora za Ukrajinu pojaviće se mnogi kandidati koji će reći - i mi hoćemo isto", navodi Lukjanov.
Prema njegovim rečima, ono što je moguće jeste da u odgovoru na neke krupne zajedničke projekate Rusija da popust ne menjajući samu formu ugovora - recimo u slučaju Belorusije, u zamenu za vlasništvo nad gasnotrasnportnim sistemom ili na ucesce Belorusije u integracionim projektima.
"U principu, takva shema postoji. Ne znam da li se nešto slično razmatra sa Srbijom ali kao model to postoji", kaže Lukjanov.
Što se tiče srpskog duga za gas, on veruje da je Rusija zainteresovana da se to pitanje reši konstruktivno.
"Dugovi svakako moraju da se plate, ali neće biti pritiska da se on vrati što pre, uzimajući u obzir podršku Srbije Juznom toku i ukupan kompleks odnosa. Tako da ako Srbija sama ne bude postavljala neke ultimatume Rusija je sasvim zainteresovana da to reši konstruktivno i ujedno nekim drugim dužnicima pokaže da se o svemu može dogovoriti kad postoji dobra volja", ističe Lukjanov.
On dodaje da je Rusija zainteresovana da sačuva veoma prijateljske i tesne odnose sa Beogradom, "ali reći da pri tome Moskva ima neke posebne planove prema Srbiji, da želi da je odvoji od Evrope - toga nema niti će ga biti".
Kaže, ne razume one koji smatraju da će Srbija u perspektivi morati da bira između EU i dobrih odnosa sa Rusijom.
"Ne razumem šta birati. Kad je reč o Ukrajini kojoj je rečeno da treba da bira, tamo se postavljalo pitanje kakva je normativna, zakonodavna baza za ekonomski razvoj, tj. Rusija je nudila svoj projekat učešća u Carinskoj uniji, koji predviđa sopstvenu normativnu bazu, a EU je nudila svoju, tj. aki komuniter (zajedničke evropske tekovine). I tu je zaista trebalo birati ili-ili jer se ne moze živeti po dve zakonodavne osnove istovremeno", objašnjava Lukjanov.
U slučaju Srbije ističe da joj Rusija nije nudila članstvo u nekim organizacijma koje bi je obavezivalo i ograničavalo joj slobodu delovanja.
"Srbija se integriše u evropski prostor već neko vreme. Kada će postati članica EU ne znam, to verovatno ne zavisi samo od nje već i od stanja EU. Ali kako bilo da bilo, što se tice saradnje, ekonomske, politicke, bilo koje, između Srbije i Rusije, tome ne smeta zbližavanje Srbije sa EU", kaže Lukjanov i podseća da u Uniji postoje zemlje koje veoma intenzivno sarađuju sa Moskvom.
On zaključuje da oni koji tvrde da će Srbija morati da bira najverovatnije vrše psiholoski pritisak na Beograd ne bi li izvukli neke ustupke na pregovorima - ali nista više od toga.
