To je potvrdio državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković.

Mirković je istakao da je posle 11 godina Srbija dobila set reformskih medijskih zakona, što je izuzetno važno za Srbiju, medije i novinare.

Zakon o javnom informisanju i medijima, kako je u intervujuu Tanjugu kazao Mirković, definisaće izlazak države iz medija, a privatizacija će biti završena do 1. jula 2015. godine.

"Taj zakon će doprineti da se mnogo bolje zna vlasnička struktura medija što je ranije često bio predmet raznih debata i pitanja", istakao je Mirković.

Mirković je rekao da se pretplata ukida stupanjem na snagu ovih zakona, a da će do 1. januara 2016. godine za RTS i RTV plaćati taksa, dok će se u međuvremenu ova dva servisa finasirati iz budžeta.

"Po prvi put Srbija dobija Zakon o javnim medijskim servisima - o RTS i RTV... Ta dva javna servisa će direktno brinuti o pribavljanju sredstva putem takse, a čiji iznos ni na koji način neće moći da pređe iznos od 500 dinara", poručio je Mirković, ističući da će RTS i RTV imati apsolutnu slobodu izveštavanja.

Pretplata nije isto što i taksa, ona je pokazala slabosti, istakao je Mirković, i dodao da je sistem taksi osmišljen tako da pokaže da je moguće finansirati javne srevise na taj način.
"Imamo godinu i po dana da taj model popularizujemo", rekao je on.

Osvrnuo se na kritike da Zakon o javnim medijskim servisima nije usaglašen sa Briselom, poručivši da to nije istina i da je vlada usvojila određene preporuke EU.

Govoreći o Zakonu o elektronskim medijima, Mirković je kazao da je on preduslov za digitalizaciju, koja treba da bude završena do 17. juna naredne godine i da prati regulativu EU.

Odgovarajući na kritike da je set medijskih zakona usvojen po hitnoj proceduri, Mirković je istakao da je činjenica da je medijska strategija doneta pre tri godine, da se na zakonima radilo izuzetno dugo i posvećeno, kao i da je Ministasrtvo kulture i informisanja dobilo pozitivne kritike na javne rasprave koje su održane prošle godine.

Kaže i da su u raspravu bili uključeni i predstavnici civilnog sektora, javnog servisa, te da je čitav proces bio izuzetno transparentan.

Ističući da je u Agenciji za privredne registre registrovano 1.320 glasila, od čega je 81 medij koji treba da se privatizuje, Mirković je rekao da to pokazuje da je na tržištu mnogo više privatnih medija koji se trude da opstanu, te da će ovi zakoni dati šansu da svi startuju sa iste pozicije.

"Mislim da će usvajanjem ovih zakona biti mnogo više zadovoljnih. U sferi medijskih zakona i reformi ova vlada je zaista pokazala da je željna da ispuni svoja obećanja, a jedno od njih je i obećanje o ukiranju pretplate", kazao je Mirković.

VLADA USVOJILA MEDIJSKE ZAKONE

Vlada Srbije usvojila je danas set medijskih zakona, Predlog zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaj. Bilo reči i o smeni direktora javnih preduzeća?

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici tri predloga medijskih zakona, Predlog zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju i uputila ih Skupštini na raspravu po hitnom postupku.

Cilj zakona o privatizaciji je da ubrza prvatizacije i stvori uslove za ekonomskii razvoj i očuvanje socijalne sigurnosti, saopštila je Kancelarija Vlade za saradnju s medijima.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju kojim se obezbeđuju uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotreba i korupcije u ovom procesu.

Vlada je usvojila i tri medijska zakona - Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.

Primena ovih zakona doprineće, kako se očekuje, zaštiti javnog interesa građana u sferi informisanja, obezbeđivanju medijskih sloboda i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

Ovi zakoni su upućeni Skupštini Republike Srbije na raspravu po hitnom postupku, navedeno je u saopštenju.

Inače, prema oisanju "Politike" na sednici Vlade trebalo je da se razmatra i smena čelnih ljudi republičkih preduzeća, a na prvom mestu biće to nadležni "Železnica Srbije", "Koridora", EPS-a, "Srbjia gasa".

"Ovakva seča direktora trebalo bi da označi početak kraja neslavne epohe srpske privrede koju je obeležio čvrst zagrljaj političkih partija i javnih preduzeća - toliko čvrst da su preduzeća gotovo na izdisaju (iako su i dalje zaslužna za oko 50 odsto domaćeg bruto proizvoda)", navodi "Politika".