Srbija je, istakao je predsednik, izvukla pouku da "kako je rekao vladika Nikolaj - zmiju gladi ispod nje se vadi" i da "više ne može da ima neprijatelje među velikim državama, posebno onim čije ekonimije mogu mnogo da joj pomognu".
"I Srbija će tako da nastaviti", dodao je on.
Nikolić izrazio nadu da se Srbija neće nikad opredeliti ni na jednu stranu, posebno ne kad dođe do, kako je naveo, "ovako nekih sukoba koji bi mogli da se za završe jako loše".
"Srbiji više nije mesto u ratovima", poručio je on.
Nikolić, koji u Belgiji boravi na poziv belgijskog kralja Filipa, prisustvovao je ranije danas, zajedno sa liderima iz celog sveta, centralnoj komemoraciji u Liježu povodom obeležavanja dana sećanja na početak Prvog svetskog rata na zapadnom frontu.
"Ovaj događaj predstavlja simbolično simbiozu nastojanja svih evropskih država da Veliki rat ili Prvi svetski rat ostane obeležen kao tragedija koja nije smela da se ponovi 1939. godine, kao tragedija koja je bila opominjuća i koja je neke narode trebalo da zbliži potom kad je završen", rekao je Nikolić.
On je podsetio da je i Belgija kao neutralna zemlja nastradala rekavši da je to zemlja koju u istoriji mnogo toga vezuje za Srbiju i koja je posle rata pokazala koliko ima toga zajedničkog sa Srbijom.
"Govornici su tokom svečanosti ukazivali na to da je ovo vreme u kome bi ove opomene trebalo da deluju na nas ali su ukazivali na to da postoje žarištva u svetu i ja nisam siguran da neka od njih nisu oni izazivali", naveo je on.
Očigledno je da je danas mnogo manja opasnost da se tako nešto dogodi nego što je to bilo u vreme kada je počinjao Prvi ili Drugi svetski rat, rekao je Nikolić ali je dodao da "oprez nikad nije naodmet posebno kod nas koji predstavljamo male države i male narode".
Nikolić je izrazio žaljenje što govornici na ceremoniji nisu pominjali ni Srbiju ni Crnu Goru ni Rusiju rekavši da je ostao "uskraćen za kompletnost obeležavanja otpočinjanja rata koji nije smeo da se desi i koji bi trebalo da služi tome da se rat više nikada ne desi".
Kralj Filip je tokom svečanosti predvodio najviše zvaničnike među kojima su bili britanski princ Vilijam, novi španski monarh Felipe VI, francuski predsednik Fransoa Oland i njegov nemački kolega Joakim Gauk, kao i drugi šefovi država i predstavnici više od 80 zemalja.