Demokratska stranka Srbija bila bi spremna da podrži lidera Demokratske stranke Borisa Tadića kao jedinog kandidata vladajuće koalicije na predsedničkim izborima, ali pod uslovom da oni ne budu održani pre septembra 2008. godine, saznaje "Politika" u vrhu partije Vojislava Koštunice.
Demokratska stranka Srbija bila bi spremna da podrži lidera Demokratske stranke Borisa Tadića kao jedinog kandidata vladajuće koalicije na predsedničkim izborima, ali pod uslovom da oni ne budu održani pre septembra 2008. godine, saznaje "Politika" u vrhu partije Vojislava Koštunice.Izvor lista navodi da je to odgovor na zahtev DS-a da "narodnjački blok" podrži Tadića već u prvom krugu, odnosno da nema svog kandidata za predsednika države.
Podršku DSS-a u Tadić bi "zaradio" pristajanjem na odlaganje izbora, a, s druge strane, kako tvrdi isti izvor, DSS bi bio spreman da preuzme odgovornost za promenu Ustavnog zakona, ili, u najmanju ruku, "novinama u tumačenju", koje bi u tom slučaju bile nužne.
U Ustavnom zakonu zapisano je da predsednički izbori treba da budu raspisani najkasnije do 31. decembra, odnosno najkasnije 60 dana od usvajanja poslednjeg seta zakona kojima se uredjuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti. Ova druga odrednica, prema tumačenju DSS-a, mogla bi da bude iskorišćena za opravdanje odlaganja predsedničkih izbora, a da se ne rizikuju optužbe za kršenje Ustavnog zakona.
Da su neslaganja oko datuma izbora, a ne razmimoilaženja u stavovima oko ulaska Srbije u NATO, kako se spekulisalo prethodnih dana, dovela do prve ozbiljnije krize u koaliciji na vlasti potvrdjuje i činjenica da su dve najjače stranke prvi put od formiranja vlade javno sučelile svoja mišljenja.
Zahtev za odlaganje izbora u DSS-u pravdaju strahom da bi posle 10. decembra moglo da dodje do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, priznavanja od Sjedinjenih Američkih Država, a možda i EU. Ovaj dogadjaj mogao bi ozbiljno da destabilizuje državu, pogotovo posle izborne kampanje u kojoj bi zajednički kandidat nastupao sa obećanjem da se neće dozvoliti otcepljenje pokrajine.
Nezadovoljstvo gradjana koji bi se mogli smatrati izneverenim moglo bi da dovede do jačanja radikalnih snaga, a u DSS-u strahuju čak i nemira.
U DS-u, medjutim, smatraju da bi upravo mogućnost jednostranog priznavanja Kosova trebalo da bude argument više da se izbori održe ove zime.
Visoki funkcioner DS kaže za "Politiku" da bi u tom slučaju šanse Tadića da pobedi bile mnogo veće, naročito ako bi imao podršku koalicionih partnera. Održavanje predsedničkih izbora tek nakon rešavanja kosovskog problema moglo bi ozbiljnije da ugrozi šanse lidera demokrata za pobedu.
"Ako, recimo, Kosovo krajem godine proglasi nezavisnost, a SAD i neke evropske zemlje, možda i cela Evropska unija, to priznaju, s kakvom platformom Tadić može da izadje pred gradjane i pobedi”, kaže ovaj funkcioner DS-a, napominjući da su u njegovoj stranci iznenadjeni zahtevom DSS-a za odlaganje izbora koji je ovih dana iznet u javnost.
Naime, iz ove stranke podsećaju, a četvrtak je to javno uradio i ministar u Vladi Srbije i funkcioner DS Dragan Djilas, da je upravo DSS, kada se formirala vlada, uveo takozvani šesti princip podele vlasti, da ukoliko je predsednik iz DS premijer mora da bude iz DSS.
"Odatle proizlazi da, ukoliko Boris Tadić nije predsednik, ni Vojislav Koštunica nije premijer”, rekao je Djilas.
On je ponovio stav stranke da bi predsednički izbori u Srbiji trebalo da budu održani što pre i da Tadić na njima dobije podršku koalicionog partnera DSS. "Očekujem da na tim izborima Boris Tadić dobije veliku podršku Demokratske stranke Srbije”, rekao je Djilas i dodao da "nema nijednog jedinog razloga da se predsednički izbori ne održe u roku koji zakon propisuje".
Djilas je naglasio je da smatra da će Tadić pobediti na izborima i bez podrške DSS-a i dodao da je "interes DSS-a da se ta stvar što pre raščisti".
Uprkos zahtevima DS da se izjasni oko podrške predsedničkom kandidatu, prema poslednjim izjavama funkcionera stranke premijera jasno je da DSS još nema nameru da to učini.
Predsednik Političkog saveta ove stranke Radojko Obradović izjavio je da je još dug period do izbora, jer je prethodno potrebno doneti čitav niz zakona – o predsedniku, o diplomatiji, vojsci, službama bezbednosti.
"Glavni odbor DSS će, kada zakoni budu doneti i predsednički izbori raspisani, odlučiti o učešću na izborima i o tome da li će stranka imati svog kandidata", rekao je funkcioner DSS i najavio i mogućnost promene Ustavnog zakona "ako se stranke dogovore".
Obradović je izjavio da DSS ima nekoliko kandidata koji mogu da učestvuju i pobede na predsedničkim izborima i da bi "podrška bilo kojem kandidatu dok izbori nisu raspisani, otvorila mnoga pitanja, medju kojima i zašto ne razgovaramo o predlogu kandidata za gradonačelnika Beograda i drugih gradova i o nekim drugim izborima”.
Izvor "Politike" iz DS-a, medjutim, tvrdi da je još ranije sa DSS-om bilo dogovoreno da vladajuća koalicija istakne zajedničke kandidate za gradonačelnike većih gradova.
(Politika/MONDO)
