Ratko Mladić je u Srbiji, a Radovan Karadžić u Republici Srpskoj (RS), Srbiji ili Crnoj Gori, izjavila je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte i izrazila nadu da će oba haška begunca uskoro biti u Hagu.
"Mladić je u Srbiji. Karadžić je po mom uverenju takodje u regionu. Ipak, ne znam da li je u RS, Srbiji ili Crnoj Gori", rekla je Del Ponteova u intervju koji je danas objavljen u REZ magazinu, mesečniku koji izdaje Inicijativa mladih za ljudska prava.
Del Ponteova, kojoj uskoro ističe mandat u Tužilaštvu i koja je imenovana za ambasadora Švajcarske u Argentini, rekla je da će pamtiti mnoge stvari u svom radu u Tribunalu, ali da postoje odredjeni trenuci koji se ističu - dolazak u Hag Slobodana Miloševića, što je "bio veliki dan za medjunarodnu pravdu", prva presuda za genocid u Srebrenici ili doživotna kazna za Galića za teror nad Sarajevom.
Karla del Ponte je rekla da je velika šteta što je Milošević "izbegao pravdi" i da je, kada je umro, bila "ljuta, razočarana, čak i tužna - ne zbog njega, već zbog žrtava njegovih zločina".
U intervjuu REZ magazinu, koji se distribuira u zemljama bivše Jugoslavije, Del Ponte je, takodje, rekla a je "uvek imala veliko poštovanje" za pokojnog srpskog premijera Zorana Djindjića.
"On je želeo najbolje za svoju zemlju i verujem da su ga ubili oni koji nisu želeli da Srbija napreduje. Nadam se da će njegovo zaveštanje biti sačuvano i nadam se da će Srbija uskoro nastaviti putem kojem se nadao Djindjić - evropskim putem", poručila je ona.
Takodje je izrazila zabrinutost što širom celog regiona postoje političari koji pokušavaju da ospore činjenice o dogadjajima tokom ratova, čijem ustanovljavanju doprinosi Tribunal.
"Da nije bilo timova Tužilaštva, verovatno nikada ne bismo bili sigurni šta se dogodilo u Srebrenici i kako je izvršen genocid...utvrdili smo da su silovanja vršena kao instrument zastrašivanja i da je u pitanju zločin protiv čovečnosti, a ne 'propratna pojava' rata", ističe ona.
Tužilaštvo Haškog tribunala je, kako je rekla, "tokom godina, imalo mnogo problema u saradnji država sa Tribunalom".
Hrvatska je ometala pristup dokazima kada su istrage bile usmerene na osobe hrvatske nacionalnosti, ali je najviše ovakvih problema bilo sa Srbijom i RS, istakla je haška tužiteljka.
"Ova saradnja bila je problematična ne samo kada smo vodili istrage protiv osoba srpske nacionalnosti, već i kada smo ispitivali zločine nad žrtvama srpske nacionalnosti... većina ovih žrtava živi na teritoriji RS i same Srbije, a vlasti u obe ove oblasti učinile su veoma malo... da našim istražiteljima obezbede pristup potencijalnim svedocima", dodala je ona.
Kako je rekla, "u vreme Miloševićeva, to se dogadjalo zato što je on činio sve što je bilo u njegovoj moći da ometa rad Tribunala, čak i na štetu svog naroda".
"Godine takvog odnosa veoma negativno su uticale na našu mogućnost da istražujemo zločine protiv žrtava srpske nacionalnosti. Morali smo da obustavimo nekoliko istraga i da resurse prebacimo na druge predmete, jer nismo imali pristupa dokazima i svedocima", rekla je ona i izrazila nadu da će mnogo više počinilaca odgovarati za svoje zločine pred lokalnim sudovima.
Na pitanje šta će se dogoditi kada Haški tribunal završi svoj rad, ona je rekla da smatra da bi celokupna arhiva trebalo da bude lako dostupna svakome iz regiona ko je zainteresovan za njen sadržaj.
"Od najvećeg značaja je i to da se originalni dokumenti i materijali uskladište na način koji će sprečiti bilo kakve falsifikate ili uništenje... naša arhiva sadrži veoma važne elemente vaše novije istorije i pripada narodima bivše Jugoslavije", rekla je ona.
Na pitanje koliko politika ograničava njen rad, budući da njeni zahtevi nisu uvek u skladu sa interesima EU ili SAD, čija je podrška ključna za rad Tužilaštva, odgovorila je da je "podrška država, naročito EU i SAD bila presudna u obezbedjivanju potpune saradnje bivših jugoslovenskih republika sa Tribunalom".
Ona je rekla da je bilo pokušaja da se utiče na rad Tribunala, ali da "sa radošću može da kaže da ti pokušaji nisu bili uspešni". "Računamo na tu saradnju pri privodjenju preostala četiri begunca", poručila je.
"Do zatvaranja, Tribunal će završiti sudjenja 126 osoba. Ovaj broj uključuje preostala četiri begunca. Takodje uključuje i bivše predsednike, premijere, načelnike generalštaba i političke vodje svih etničkih grupa", rekla je Karla del Ponte.
Ona je rekla da je mandat Tribunala takav da nije bio u stanju da se bavi svim zločinima i svim počiniocima, već samo nekima od najozloglašenijih počinilaca na najvišim položajima.
"Kada pogledate šta se dogodilo u ratovima - najgora zverstva sa aspekta broja žrtava i obima uništenja - genocid u Srebrenici, mučenja i ubistva u koncentracionim logorima u Bosni i Hercegovini, sistematska silovanja u Foči, masovna ubistva i progoni na Kosovu - sve te zločine počinili su Srbi", istakla je.
"Po mom mišljenju, što pre Srbi shvate šta je Miloševićev režim uradio u njihovo ime, tim pre će se odreći svih tih zverstava, suočiti se sa prošlošću i tek tada će biti u stanju da zaista krenu napred", poručila je Karla del Ponte.
(Beta)
"Mladić je u Srbiji. Karadžić je po mom uverenju takodje u regionu. Ipak, ne znam da li je u RS, Srbiji ili Crnoj Gori", rekla je Del Ponteova u intervju koji je danas objavljen u REZ magazinu, mesečniku koji izdaje Inicijativa mladih za ljudska prava.
Del Ponteova, kojoj uskoro ističe mandat u Tužilaštvu i koja je imenovana za ambasadora Švajcarske u Argentini, rekla je da će pamtiti mnoge stvari u svom radu u Tribunalu, ali da postoje odredjeni trenuci koji se ističu - dolazak u Hag Slobodana Miloševića, što je "bio veliki dan za medjunarodnu pravdu", prva presuda za genocid u Srebrenici ili doživotna kazna za Galića za teror nad Sarajevom.
Karla del Ponte je rekla da je velika šteta što je Milošević "izbegao pravdi" i da je, kada je umro, bila "ljuta, razočarana, čak i tužna - ne zbog njega, već zbog žrtava njegovih zločina".
U intervjuu REZ magazinu, koji se distribuira u zemljama bivše Jugoslavije, Del Ponte je, takodje, rekla a je "uvek imala veliko poštovanje" za pokojnog srpskog premijera Zorana Djindjića.
"On je želeo najbolje za svoju zemlju i verujem da su ga ubili oni koji nisu želeli da Srbija napreduje. Nadam se da će njegovo zaveštanje biti sačuvano i nadam se da će Srbija uskoro nastaviti putem kojem se nadao Djindjić - evropskim putem", poručila je ona.
Takodje je izrazila zabrinutost što širom celog regiona postoje političari koji pokušavaju da ospore činjenice o dogadjajima tokom ratova, čijem ustanovljavanju doprinosi Tribunal.
"Da nije bilo timova Tužilaštva, verovatno nikada ne bismo bili sigurni šta se dogodilo u Srebrenici i kako je izvršen genocid...utvrdili smo da su silovanja vršena kao instrument zastrašivanja i da je u pitanju zločin protiv čovečnosti, a ne 'propratna pojava' rata", ističe ona.
Tužilaštvo Haškog tribunala je, kako je rekla, "tokom godina, imalo mnogo problema u saradnji država sa Tribunalom".
Hrvatska je ometala pristup dokazima kada su istrage bile usmerene na osobe hrvatske nacionalnosti, ali je najviše ovakvih problema bilo sa Srbijom i RS, istakla je haška tužiteljka.
"Ova saradnja bila je problematična ne samo kada smo vodili istrage protiv osoba srpske nacionalnosti, već i kada smo ispitivali zločine nad žrtvama srpske nacionalnosti... većina ovih žrtava živi na teritoriji RS i same Srbije, a vlasti u obe ove oblasti učinile su veoma malo... da našim istražiteljima obezbede pristup potencijalnim svedocima", dodala je ona.
Kako je rekla, "u vreme Miloševićeva, to se dogadjalo zato što je on činio sve što je bilo u njegovoj moći da ometa rad Tribunala, čak i na štetu svog naroda".
"Godine takvog odnosa veoma negativno su uticale na našu mogućnost da istražujemo zločine protiv žrtava srpske nacionalnosti. Morali smo da obustavimo nekoliko istraga i da resurse prebacimo na druge predmete, jer nismo imali pristupa dokazima i svedocima", rekla je ona i izrazila nadu da će mnogo više počinilaca odgovarati za svoje zločine pred lokalnim sudovima.
Na pitanje šta će se dogoditi kada Haški tribunal završi svoj rad, ona je rekla da smatra da bi celokupna arhiva trebalo da bude lako dostupna svakome iz regiona ko je zainteresovan za njen sadržaj.
"Od najvećeg značaja je i to da se originalni dokumenti i materijali uskladište na način koji će sprečiti bilo kakve falsifikate ili uništenje... naša arhiva sadrži veoma važne elemente vaše novije istorije i pripada narodima bivše Jugoslavije", rekla je ona.
Na pitanje koliko politika ograničava njen rad, budući da njeni zahtevi nisu uvek u skladu sa interesima EU ili SAD, čija je podrška ključna za rad Tužilaštva, odgovorila je da je "podrška država, naročito EU i SAD bila presudna u obezbedjivanju potpune saradnje bivših jugoslovenskih republika sa Tribunalom".
Ona je rekla da je bilo pokušaja da se utiče na rad Tribunala, ali da "sa radošću može da kaže da ti pokušaji nisu bili uspešni". "Računamo na tu saradnju pri privodjenju preostala četiri begunca", poručila je.
"Do zatvaranja, Tribunal će završiti sudjenja 126 osoba. Ovaj broj uključuje preostala četiri begunca. Takodje uključuje i bivše predsednike, premijere, načelnike generalštaba i političke vodje svih etničkih grupa", rekla je Karla del Ponte.
Ona je rekla da je mandat Tribunala takav da nije bio u stanju da se bavi svim zločinima i svim počiniocima, već samo nekima od najozloglašenijih počinilaca na najvišim položajima.
"Kada pogledate šta se dogodilo u ratovima - najgora zverstva sa aspekta broja žrtava i obima uništenja - genocid u Srebrenici, mučenja i ubistva u koncentracionim logorima u Bosni i Hercegovini, sistematska silovanja u Foči, masovna ubistva i progoni na Kosovu - sve te zločine počinili su Srbi", istakla je.
"Po mom mišljenju, što pre Srbi shvate šta je Miloševićev režim uradio u njihovo ime, tim pre će se odreći svih tih zverstava, suočiti se sa prošlošću i tek tada će biti u stanju da zaista krenu napred", poručila je Karla del Ponte.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
