Ulazak Srbije u Evropsku uniju nije uslovljen rešavanjem statusa Kosmeta, a u ovom trenutku ne može ni da bude jer ne postoji usaglašen stav o tom pitanju unutar Unije, izjavio je član Saveta za medjunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova Srbije Goran Svilanović.
On je, povodom izjave šefa tima EU za planiranje na Kosmetu Kaspera Klingea da je situacija u pokrajini jedna od glavnih prepreka za članstvo Srbije u EU, kazao da Klinge priprema dolazak misije od 1.850 ljudi, od kojih su 1.400 policajci, na Kosmet i da "u njegovom mandatu nije politička ocena".
Ulazak Srbije u EU ni ne može biti uslovljen rešenjem statusa Kosmeta jer je jedini zajednički stav unutar EU - "prihvatamo Ahtisarijev plan ukoliko bude doneta rezolucija Saveta bezbednosti", ali ovaj drugi uslov nije ispunjen, izjavio je Svilanović za B92.
On je takdoje ocenio da ukoliko bi SAD priznale nezavisnost Kosmeta to još ne bi bilo konačno jer je "u ovom delu sveta bitno šta kaže EU".
Medjutim, ukoliko bi Albanci na kraju pregovaračkog procesa, ukoliko on ne da rezultate, proglasili nezavisnost, to bi ipak, prema rečima Svilanovića, bio početak jednog procesa za koji se ne zna kako bi se završio.
Albanci na Kosmetu ponašaju se kao da su dobili signal od Vašingtona da posle pregovaračkog procesa mogu da dobiju nezavisnost, dodao je on.
"Postoje informacije da je moguć takav ishod dogadjaja", i to je uzrok "oštre retorike Beograda", odgovorio je Svilanović na pitanje zašto Beograd reaguje posle najave zvaničnika Stejt dipartmenta Kurta Vokera da bi SAD mogle priznati nezavisnost, a nije reagovao nakon što je slične najave davao američki predsednik Džordž Buš.
Dobro je što je u EU, posle mnogo vremena, rečeno da je Kosmet pre svega evropska tema, ocenio je Svilanović, uz napomenu da rešavanje ovog problema i politički i bezbednosno utiče na EU.
Govoreći o drugom uslovu za prijem u EU - okončanju saradnje sa Haškim tribunalom, on je ocenio da "ne treba zaustavljati Srbiju" i da treba omogućiti potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre kraja godine, a nakon toga nastaviti saradnju sa Hagom.
U slučaju da do kraja godine bude uhapšen još neko od preostalih haških optuženika - Stojan Župljanin, Goran Hadžić ili Ratko Mladić - unutar EU bi moglo da prevlada mišljenje da na Srbiju treba primeniti takozvani "hrvatski model" koji bi omogućio potpisivanje Sporazuma pre okončanja saradnje sa Haškim tribunalom, izjavio je Svilanović.
Proces pristupanja nakon potpisivanja sporazuma je dug - potrebno je da sporazum ratifikuje 27 zemalja, što može da traje i dve do tri godine, a i Srbija treba da ga ratifikuje kako bi on počeo da se primenjuje, objasnio je Svilanović.
(Tanjug)
On je, povodom izjave šefa tima EU za planiranje na Kosmetu Kaspera Klingea da je situacija u pokrajini jedna od glavnih prepreka za članstvo Srbije u EU, kazao da Klinge priprema dolazak misije od 1.850 ljudi, od kojih su 1.400 policajci, na Kosmet i da "u njegovom mandatu nije politička ocena".
Ulazak Srbije u EU ni ne može biti uslovljen rešenjem statusa Kosmeta jer je jedini zajednički stav unutar EU - "prihvatamo Ahtisarijev plan ukoliko bude doneta rezolucija Saveta bezbednosti", ali ovaj drugi uslov nije ispunjen, izjavio je Svilanović za B92.
On je takdoje ocenio da ukoliko bi SAD priznale nezavisnost Kosmeta to još ne bi bilo konačno jer je "u ovom delu sveta bitno šta kaže EU".
Medjutim, ukoliko bi Albanci na kraju pregovaračkog procesa, ukoliko on ne da rezultate, proglasili nezavisnost, to bi ipak, prema rečima Svilanovića, bio početak jednog procesa za koji se ne zna kako bi se završio.
Albanci na Kosmetu ponašaju se kao da su dobili signal od Vašingtona da posle pregovaračkog procesa mogu da dobiju nezavisnost, dodao je on.
"Postoje informacije da je moguć takav ishod dogadjaja", i to je uzrok "oštre retorike Beograda", odgovorio je Svilanović na pitanje zašto Beograd reaguje posle najave zvaničnika Stejt dipartmenta Kurta Vokera da bi SAD mogle priznati nezavisnost, a nije reagovao nakon što je slične najave davao američki predsednik Džordž Buš.
Dobro je što je u EU, posle mnogo vremena, rečeno da je Kosmet pre svega evropska tema, ocenio je Svilanović, uz napomenu da rešavanje ovog problema i politički i bezbednosno utiče na EU.
Govoreći o drugom uslovu za prijem u EU - okončanju saradnje sa Haškim tribunalom, on je ocenio da "ne treba zaustavljati Srbiju" i da treba omogućiti potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre kraja godine, a nakon toga nastaviti saradnju sa Hagom.
U slučaju da do kraja godine bude uhapšen još neko od preostalih haških optuženika - Stojan Župljanin, Goran Hadžić ili Ratko Mladić - unutar EU bi moglo da prevlada mišljenje da na Srbiju treba primeniti takozvani "hrvatski model" koji bi omogućio potpisivanje Sporazuma pre okončanja saradnje sa Haškim tribunalom, izjavio je Svilanović.
Proces pristupanja nakon potpisivanja sporazuma je dug - potrebno je da sporazum ratifikuje 27 zemalja, što može da traje i dve do tri godine, a i Srbija treba da ga ratifikuje kako bi on počeo da se primenjuje, objasnio je Svilanović.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.