Članice Evropske unije pokazuju razlike u stavovima o budućem statusu Kosova neposredno uoči početka pregovora, piše list "EU obzerver" u najnovijem izdanju.
Članice Evropske unije pokazuju razlike u stavovima o budućem statusu Kosova neposredno uoči početka pregovora, piše list "EU obzerver" u najnovijem izdanju.Diplomate, prema pisanju lista, ukazuju da nekoliko zemalja, medju kojima su Češka, Slovenija, Španija, Grčka i Italija, javno ili privatno promovišu sopstvene ideje, koje u nekim slučajevima idu dalje od zajedničkog stava koji je Unija usvojila.
Članice EU su se u junu dogovorile da budući status Kosova treba da bude odlučen u pregovorima između Srba i kosovskih Albanaca koje će voditi Ujedinjene nacije i postavile nekoliko jasnih principa za koje EU smatra da rešenje mora da zadovolji.
Uslovi EU su zaštita srpske zajednice na Kosovu, kao i da nema povratka na stanje pre marta 1999. i da nema podele pokrajine.
Neposredno pošto je izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari započeo početne razgovore sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini prošle nedelje, medjutim, češki premijer Jirži Paroubek ocenio je da bi podela Kosova mogla biti najbolje rešenje.
"Rešenje bi mogla biti podela teritorije po etničkoj liniji. Severni deo oblasti bi pripao Srbiji, a većina južnog dela bi imala status nezavisne države", rekao je Paroubek, kako podseća "EU obzerver".
Češki predlog, očigledno neuskladjen sa principima EU, potpuno je suprotan prethodnoj inicijativi slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka, koji se zauzeo za punu nezavisnost celog Kosova.
Drnovšekov plan izazvao je neslaganje u samoj Sloveniji, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova javno saopštilo da predsednikova izjava nije zvanični stav slovenačke vlade.
Neimenovani evropski diplomata rekao je briselskom listu da su stavovi Čeha i Slovenaca "zabrinjavajući" jer se čini da EU "ne može da dođe do zajedničke platforme". Drugi diplomata je češko zauzimanje za podelu opisao kao "veoma opasno".
Pored toga, predsednik Rumunije, zemlje kandidata za članstvo u EU, Trajan Basesku je prošle nedelje u Parizu predstavio predlog autonomije za Kosovo koji ne podrazumeva nezavisnost, što je Beograd pozdravio, ali Priština nije.
Jedan izvor u EU je za "EU obzerver" opisao različite izjave iz evropskih prestonica kao "kakofoniju mišljenja". Do sada je većina zemalja oprezno nastojala da se pridržava vodećih principa EU, barem javno, ali su neke od njih privatno iznosile sopstveno viđenje kosovskog pitanja.
Posebno se Italija, Španija i Grčka pominju kao zemlje zabrinute za to šta će se dogoditi ukoliko Kosovo postane u potpunosti nezavisno.
Izvori su briselskom listu kazali da su Španci "nervozni" zbog moguće nezavisnosti Kosova zato što bi ona postavila presedan za njihovu autonomnu baskijsku oblast. Portparol španske vlade nije želeo da komentariše to pitanje.
I Italija i Grčka navodno brinu da ne ugroze svoje tesne političke i ekonomske veze sa Srbijom, piše list i dodaje da Rim naročito strahuje da bi eventualno neuspešna država Kosovo mogla da proizvede veliki broj izbeglica.
Portparol grčke vlade nije potvrdio da Atina brine zbog moguće nezavisnosti Kosova, ali jeste istakao da je Grčka "moćan" faktor u regionu i da će igrati aktivnu "posredničku ulogu" između Beograda i Prištine.
(Beta)
