Na 65. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Ženevi, srpski šef diplomatije je rekao da je tokom konflikata u bivšoj Jugoslaviji pružila utočište za više od 500.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, kao i za 220.000 interno raseljenih lica sa KiM.

"Kao zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u dugotrajnom raseljenju u Evropi, Srbija dobro razume potrebe najugroženijih i kao takva najviše je zainteresovana da se što efikasnije dođe do trajnih i održivih rešenja, na osnovu Konvencije o statusu izbeglica", naveo je Dačić a prenelo Ministarstvo.

Kao predsednik nacionalnog Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa on je rekao da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava.

"Nadam se da je dugotrajano usaglašavanje složenih administrativnih procedura sada završeno i da sve snage ubuduće možemo ulagati u konkretnu realizaciju projekata za porodice kojima su namenjeni", rekao je Dačić.

On je istakao da je Srbija do sada podnela pet predloga projekata Banci za razvoj Saveta Evrope, u vrednosti od oko 88 miliona evra, od kojih su četiri već odobrena, a implementacija prvog projekta je u toku.

Ugovor sa predstavnicima lokalnih samouprava u kojima će biti izgrađeno 200 stanova, biće potpisan za nekoliko dana uz dodelu građevinskog materijala.

Dačić je objasnio da je početkom aprila ove godine preporukom o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, prebačen dodatni teret rešavanja izbegličkog problema na Srbiju.

"Naglašavam da je Preporuka doneta bez odgovarajućih konsultacija i uzimanja u obzir stava zemlje prijema, odnosno Srbije. Štaviše, to je učinjeno na arbitraran i jednostran način koji do sada nije karakterisao višedecenijsku saradnju Srbije sa UNHCR", kazao je srpski ministar.

Dačić je izneo podatak da se samo 18 odsto izbeglih iz Hrvatske vratilo u tu zemlju, kao i da je znatno manji broj zaista održivih povrataka, što ni u kom slučaju nije argument u prilog stavu UNHCR-a da strah ovih osoba od progona više "nije osnovan".

Dačić je naveo da se ova lica i dalje suočavaju sa problemima u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama, kao i da su u Hrvatskoj čak pogoršane mogućnosti ostvarivanja Ustavom i zakonima garantovanih prava srpske manjine.

Ovako kompleksna situacija, zaključio je, zahteva nesmanjenu pažnju, efikasnost i solidarnost, u pronalaženju trajnih rešenja za ovaj ranjivi deo populacije, a UNHCR i drugi međunarodni partneri mogu i ubuduće računati na saradnju Srbije.