Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je u četvrtak, na sastanku sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte, da je u interesu Srbije da u najkraćem roku okonča saradnju sa tim sudom i dodao da za to postoji jasna politička volja i rešenost.
Koštunica je kazao da postoji jasna politička volja i rešenost da u potpunosti bude završena saradnja sa Tribunalom.
Karla del Ponte je istakla da je veoma važno da se svi optuženi nadju pred Tribunalom u što kraćem roku, saopštila je kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.
Na sastanku su učestvovali i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miodrag Rakić.
Del Ponte u Srbiji boravi kako bi ocenila da li je bilo napretka u poslednja tri meseca u saradnji Srbije sa tribunalom.
Ljajić i Del Ponte su se dogovorili da će Srbija preostalu predmetnu dokumentaciju po zahtevima Haškog tribunala proslediti tom sudu do 1. oktobra. Kako je saopšteno iz Ljajićevog kabineta, na sastanku su pokrenuta i druga pitanja o ostvarivanju pune saradnje sa Haškim tribunalom i konstatovano je da što pre treba da budu ispunjene obaveze izručenja preostalih haških optuženika.
Sastanak Karle del Ponte sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem najavljen je za petak.
Portparol tužilaštva Olga Kavran izjavila je da je "saradnja sa Beogradom ponovo počela početkom leta, kada su i vlada i sve relevantne službe izrazile i pokazale svoju opredeljenost za saradnju sa Tribunalom", ali i da je od tada prošlo tri meseca i da "glavna tužiteljka očekuje nove rezultate".
"Svrha posete Beogradu je da se održe sastanci sa predstavnicima državnih organa na političkom i operativnom nivou kako bi se ocenilo da li je bilo ikakvog napretka u protekla tri meseca", istakla je Kavran u telefonskoj izjavi Tanjugu.
Posle posete Beogradu, Del Ponte će, na zahtev Evropske unije, izneti predstavnicima Unije svoju ocenu o saradnji Beograda sa Tribunalom, od čega će zavisiti potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Ljajić je uoči dolaska tužiteljice izjavio da u ovom trenutku nema nikakvih naznaka da bi neki od preostalih haških optuženika mogao biti izručen Tribunalu, ali da je "teoretski moguće da neko od preostale trojice napravi grešku i bude lociran, uhvaćen i predat Hagu".
Haški begunci za kojima se još uvek traga su Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je ranije da Akcioni tim za hapšenje haških begunaca intenzivno radi svoj posao, kao i da "uvek ima nešto novo da kaže Del Ponteovoj". Vukčević je kazao da veruje da će haška tužiteljka Karla del Ponte, koja sutra dolazi u Beograd, biti zadovoljna posetom.
Koštunica je kazao da postoji jasna politička volja i rešenost da u potpunosti bude završena saradnja sa Tribunalom.
Karla del Ponte je istakla da je veoma važno da se svi optuženi nadju pred Tribunalom u što kraćem roku, saopštila je kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.
Na sastanku su učestvovali i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miodrag Rakić.
Del Ponte u Srbiji boravi kako bi ocenila da li je bilo napretka u poslednja tri meseca u saradnji Srbije sa tribunalom.
Ljajić i Del Ponte su se dogovorili da će Srbija preostalu predmetnu dokumentaciju po zahtevima Haškog tribunala proslediti tom sudu do 1. oktobra. Kako je saopšteno iz Ljajićevog kabineta, na sastanku su pokrenuta i druga pitanja o ostvarivanju pune saradnje sa Haškim tribunalom i konstatovano je da što pre treba da budu ispunjene obaveze izručenja preostalih haških optuženika.
Sastanak Karle del Ponte sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem najavljen je za petak.
Portparol tužilaštva Olga Kavran izjavila je da je "saradnja sa Beogradom ponovo počela početkom leta, kada su i vlada i sve relevantne službe izrazile i pokazale svoju opredeljenost za saradnju sa Tribunalom", ali i da je od tada prošlo tri meseca i da "glavna tužiteljka očekuje nove rezultate".
"Svrha posete Beogradu je da se održe sastanci sa predstavnicima državnih organa na političkom i operativnom nivou kako bi se ocenilo da li je bilo ikakvog napretka u protekla tri meseca", istakla je Kavran u telefonskoj izjavi Tanjugu.
Posle posete Beogradu, Del Ponte će, na zahtev Evropske unije, izneti predstavnicima Unije svoju ocenu o saradnji Beograda sa Tribunalom, od čega će zavisiti potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Ljajić je uoči dolaska tužiteljice izjavio da u ovom trenutku nema nikakvih naznaka da bi neki od preostalih haških optuženika mogao biti izručen Tribunalu, ali da je "teoretski moguće da neko od preostale trojice napravi grešku i bude lociran, uhvaćen i predat Hagu".
Haški begunci za kojima se još uvek traga su Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je ranije da Akcioni tim za hapšenje haških begunaca intenzivno radi svoj posao, kao i da "uvek ima nešto novo da kaže Del Ponteovoj". Vukčević je kazao da veruje da će haška tužiteljka Karla del Ponte, koja sutra dolazi u Beograd, biti zadovoljna posetom.
Policija: Ne zna se ko pomaže Mladiću
Načelnik Službe MUP-a Srbije za otkrivanje ratnih zločina Aleksandar Kostić rekao je da se kretanje generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića može rekonstruisati do 2003. godine, ali da se ne može sa sigurnosti reći ko mu sada pomaže u skrivanju.
U izjavi za beogradski "Danas", on je ocenio i da bi hapšenju tog haškog optuženika za ratne zločine mogle u prilog da idu i njegove poodmakle godine, zdravstveno stanje i eventualna bolest zbog čega bi on mogao da se obrati za pomoć ili odluči na predaju.
"U ovom trenutku ne može se sa sigurnošću reći ko sve pomaže skrivanje Mladića, mada se sumnja na odredjene ljude. Reč je o grupi bliskoj porodici Mladić. Policija i službe neprekidno prikupljaju, analiziraju i proveravaju sve informacije koje ukazuju na moguće mesto skrivanja Mladića, kao i na njegove pomagače", rekao je Kostić.
On je dodao da ljudi koji pomažu skrivanje tog haškog optuženika to čine iz bliskih veza iz prošlosti s Mladićem i njegovom porodicom, a da od ljudi optuženih da su bili njegovi pomagači nije moguće dobiti nikakve korisne informacije.
"To su ljudi koji smatraju da bi odavanje podataka koji bi doveli do Mladića bilo ravno izdaji. Takve ličnosti su ubedjene u ispravnost svojih postupaka, pristaju na zakonske posledice i nemoguće ih je privoleti na saradnju", ocenio je Kostić.
On je takodje izrazio sumnju da porodice optuženika ne znaju gde se nalaze njihovi najbliži, iako oni to negiraju, i dodao da bi članovi porodice mogle da izvrše uticaj na optuženike da se predaju Haškom sudu.
Prema njegovim rečima, MUP Srbije radi na osnovu dojava gradjana, prikupljenih informacija, ali i na osnovu podataka koje dobije iz Haškog tribunala.
"Informacije iz Haškog tribunala u najkraćem vremenskom roku proveravamo. Nažalost, čak i te informacije često su netačne", kazao je Kostić.
(agencijeMONDO, arhivska fotografija Beta/AP)
U izjavi za beogradski "Danas", on je ocenio i da bi hapšenju tog haškog optuženika za ratne zločine mogle u prilog da idu i njegove poodmakle godine, zdravstveno stanje i eventualna bolest zbog čega bi on mogao da se obrati za pomoć ili odluči na predaju.
"U ovom trenutku ne može se sa sigurnošću reći ko sve pomaže skrivanje Mladića, mada se sumnja na odredjene ljude. Reč je o grupi bliskoj porodici Mladić. Policija i službe neprekidno prikupljaju, analiziraju i proveravaju sve informacije koje ukazuju na moguće mesto skrivanja Mladića, kao i na njegove pomagače", rekao je Kostić.
On je dodao da ljudi koji pomažu skrivanje tog haškog optuženika to čine iz bliskih veza iz prošlosti s Mladićem i njegovom porodicom, a da od ljudi optuženih da su bili njegovi pomagači nije moguće dobiti nikakve korisne informacije.
"To su ljudi koji smatraju da bi odavanje podataka koji bi doveli do Mladića bilo ravno izdaji. Takve ličnosti su ubedjene u ispravnost svojih postupaka, pristaju na zakonske posledice i nemoguće ih je privoleti na saradnju", ocenio je Kostić.
On je takodje izrazio sumnju da porodice optuženika ne znaju gde se nalaze njihovi najbliži, iako oni to negiraju, i dodao da bi članovi porodice mogle da izvrše uticaj na optuženike da se predaju Haškom sudu.
Prema njegovim rečima, MUP Srbije radi na osnovu dojava gradjana, prikupljenih informacija, ali i na osnovu podataka koje dobije iz Haškog tribunala.
"Informacije iz Haškog tribunala u najkraćem vremenskom roku proveravamo. Nažalost, čak i te informacije često su netačne", kazao je Kostić.
(agencijeMONDO, arhivska fotografija Beta/AP)
Pridruži se MONDO zajednici.
