U Specijalnom tužilaštvu smatraju da iza "prozivki" koje je na sudjenju pripadnicima zemunskog klana izneo Aleksandar Simović stoji Milorad Ulemek, koji veruje da u vanrednim postupcima može da izdejstvuje novo sudjenje za ubistvo Ivana Stambolića, za koje je pravosnažno osudjen na 40 godina zatvora, piše "Politika".
Izvor "Politike" iz Specijalnog tužilaštva, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da ima utisak da, posle izricanja presude za atentat na premijera, raste nervoza pripadnika nekada najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji, a posebno prvooptuženog Ulemeka, koji je do sada dobio ukupno 137 godina robije.
Takodje, izvor lista tvrdi da postoji sinhronizacija izmedju onoga što govore Simović u sudu, i Ulemek u beogradskim tabloidima.
Namera im je da otvore nova pitanja u procesu u kojem pripadnici zemunskog klana odgovaraju za ubistva pripadnika konkurentskih klanova, otmice i terorizam, ali i da unesu konfuziju u ono što je do sada utvrdjeno na sudjenjima koja su već okončana.
U Specijalnom tužilaštvu veruju da iza izjave Aleksandra Simovića stoji prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, koji posredstvom tima advokata navodno "vuče sve konce odbrane".
Iako je Ulemek pravosnažno osudjen na 40 godina zatvora, zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića, kao i prvostepeno na još 40 godina zbog atentata na Djindjića, on i dalje ima teoretsku šansu da u vanrednim pravnim postupcima izdejstvuje novo sudjenje. Presuda od 40 godina nije neoboriva ni posle postupaka u tri stepena. Zbog toga se Ulemek ne predaje, smatraju izvori lista.
Naime, i posle pravosnažno izrečene presude, republički tužilac, po zakonu, može da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, o čemu bi odlučivao Vrhovni sud Srbije. Ukoliko bi takav zahtev bio uložen, Vrhovni sud bi mogao da ga odbije, ali i da ga prihvati i ukine sve prethodno donete presude. U tom slučaju, Legiji i ostalim optuženima sudilo bi se iz početka.
"Aleksandar Simović računa na javnost. Imao je zadatak da brani Ulemeka, zatim Radomira Markovića, bivšeg šefa RDB-a i Željka Maksimovića Maku, optuženog za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
Pored njih branio je tužioca Milana Sarajlića i, naravno, svog brata Miloša Simovića i sebe. Simović je, kao i svojevremeno Ulemek, tvrdio da je klan Dušana Spasojevića bio blizak tadašnjoj vlasti. On je pokojnog premijera pokušao da uvuče u kriminal, kako bi atentat prikazao kao obračun podzemlja.
Simović time ne može da odbrani sebe od optužbi za ubistva, ali računa na beneficije koje bi mogao da ima ako bi u Srbiji došlo do promena na političkoj sceni", kažu izvori iz tužilaštva.
Kako je objašnjeno, rok za ulaganje zahteva za zaštitu zakonitosti ne postoji. Tužilac može da ga podnese za pet, 10 ili 20 godina. Ulemek očigledno računa na dolazak vlasti koja bi mu omogućila novo sudjenje, a time i mogućnost za izricanje drugačije presude.
Po novom Zakoniku o krivičnom postupku, i optuženi će imati pravo da ulože zahtev za zaštitu zakonitosti.
(MONDO)
Izvor "Politike" iz Specijalnog tužilaštva, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da ima utisak da, posle izricanja presude za atentat na premijera, raste nervoza pripadnika nekada najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji, a posebno prvooptuženog Ulemeka, koji je do sada dobio ukupno 137 godina robije.
Takodje, izvor lista tvrdi da postoji sinhronizacija izmedju onoga što govore Simović u sudu, i Ulemek u beogradskim tabloidima.
Namera im je da otvore nova pitanja u procesu u kojem pripadnici zemunskog klana odgovaraju za ubistva pripadnika konkurentskih klanova, otmice i terorizam, ali i da unesu konfuziju u ono što je do sada utvrdjeno na sudjenjima koja su već okončana.
U Specijalnom tužilaštvu veruju da iza izjave Aleksandra Simovića stoji prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, koji posredstvom tima advokata navodno "vuče sve konce odbrane".
Iako je Ulemek pravosnažno osudjen na 40 godina zatvora, zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića, kao i prvostepeno na još 40 godina zbog atentata na Djindjića, on i dalje ima teoretsku šansu da u vanrednim pravnim postupcima izdejstvuje novo sudjenje. Presuda od 40 godina nije neoboriva ni posle postupaka u tri stepena. Zbog toga se Ulemek ne predaje, smatraju izvori lista.
Naime, i posle pravosnažno izrečene presude, republički tužilac, po zakonu, može da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, o čemu bi odlučivao Vrhovni sud Srbije. Ukoliko bi takav zahtev bio uložen, Vrhovni sud bi mogao da ga odbije, ali i da ga prihvati i ukine sve prethodno donete presude. U tom slučaju, Legiji i ostalim optuženima sudilo bi se iz početka.
"Aleksandar Simović računa na javnost. Imao je zadatak da brani Ulemeka, zatim Radomira Markovića, bivšeg šefa RDB-a i Željka Maksimovića Maku, optuženog za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
Pored njih branio je tužioca Milana Sarajlića i, naravno, svog brata Miloša Simovića i sebe. Simović je, kao i svojevremeno Ulemek, tvrdio da je klan Dušana Spasojevića bio blizak tadašnjoj vlasti. On je pokojnog premijera pokušao da uvuče u kriminal, kako bi atentat prikazao kao obračun podzemlja.
Simović time ne može da odbrani sebe od optužbi za ubistva, ali računa na beneficije koje bi mogao da ima ako bi u Srbiji došlo do promena na političkoj sceni", kažu izvori iz tužilaštva.
Kako je objašnjeno, rok za ulaganje zahteva za zaštitu zakonitosti ne postoji. Tužilac može da ga podnese za pet, 10 ili 20 godina. Ulemek očigledno računa na dolazak vlasti koja bi mu omogućila novo sudjenje, a time i mogućnost za izricanje drugačije presude.
Po novom Zakoniku o krivičnom postupku, i optuženi će imati pravo da ulože zahtev za zaštitu zakonitosti.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
