Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je izjavio je da su direktni pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije jedini pravi put da se pronadje održivo rešenje i izrazio uverenje da će u susretu delegacija Beograda i Prištine u Njujorku, na videlo izaći sva snaga srpskih argumenata.
"U našem predlogu je predvidjena veoma široka autonomija za kosmetske institucije, ona ide sve dotle dok se ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet zemlje. Nudimo albanskoj nacionalnoj manjini da, u svim pitanjima, odlučuje o svojoj sudbini, ali ne damo da nam se zadire u bit države, a to je njen integritet i suverenitet", kazao je premijer Koštunica u intervjuu "Večernjim novostima".
Na pitanje da li se vlasti Srbije pripremaju za odgovor za slučaj da Albanci 10. decembra proglase nazavisnost, premijer Koštunica je odgovorio da su započeli razgovori o zajedničkoj državnoj politici, kojom se mora sve učiniti da do takvog raspleta ne dodje.
"Takodje, razgovori se vode i oko toga šta učiniti ako do takve odluke, ipak, dodje. Najopštije govoreći, stav je da Srbija takvu odluku neće prihvatiti. Kosovo će ostati sastavni deo Srbije. Sa druge strane, za Srbe na Kosovu ćemo stvoriti sve uslove da sačuvaju veru da su deo Srbije, da ih se država nije odrekla. Ne samo simbolično, nego i realno", rekao je on.
Govoreći o načinu na koji bi Srbija trebalo da odgovori na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Koštunica je kazao da smatra da "moramo izdvojiti glavnog aktera, bez kojeg cele ove priče o nezavisnosti ne bi ni bilo", navodeći da je to Severnoatlantski pakt.
"Započeta je diskusija o suštini Ahtisarijevog plana i njegovog aneksa 11, koji govori o neograničenoj vojnoj vlasti NATO na Kosovu. A pre Ahtisarija NATO je bombardovao zemlju, zatim svojim vojnim snagama došao u jedan njen deo, a sada pokušav da, kroz jednostranu nezavisnost i primenu aneksa 11, bude vrhovna vlast na Kosovu", rekao je premijer Srbije.
Prema njegovim rečima, takav stav nema nikakve veze sa odnosnom prema prema pristupi Evropskoj uniji, i nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje evropske integracije Srbije.
Osvrćući se na saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, Koštunica je izrazio uverenje da će napor vlasti u Beogradu biti pozitivno protumačen i u Hagu i u Briselu.
Prema njegovim rečima, Srbija je dovoljno propatila da bi učestvovala u konfrontacijama u svetu i dodatno stradavala, i zato je, kako je naglasio, sasvim izvesno da nijedan srpski vojnik neće ići u vojne misije u Irak ili Avganistan.
"Partnerstvo za mir" je puna mera saradnje sa NATO, i Srbija treba da se utvrdi u politici vojne neutralnosti, rekao je premijer.
"U našem predlogu je predvidjena veoma široka autonomija za kosmetske institucije, ona ide sve dotle dok se ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet zemlje. Nudimo albanskoj nacionalnoj manjini da, u svim pitanjima, odlučuje o svojoj sudbini, ali ne damo da nam se zadire u bit države, a to je njen integritet i suverenitet", kazao je premijer Koštunica u intervjuu "Večernjim novostima".
Na pitanje da li se vlasti Srbije pripremaju za odgovor za slučaj da Albanci 10. decembra proglase nazavisnost, premijer Koštunica je odgovorio da su započeli razgovori o zajedničkoj državnoj politici, kojom se mora sve učiniti da do takvog raspleta ne dodje.
"Takodje, razgovori se vode i oko toga šta učiniti ako do takve odluke, ipak, dodje. Najopštije govoreći, stav je da Srbija takvu odluku neće prihvatiti. Kosovo će ostati sastavni deo Srbije. Sa druge strane, za Srbe na Kosovu ćemo stvoriti sve uslove da sačuvaju veru da su deo Srbije, da ih se država nije odrekla. Ne samo simbolično, nego i realno", rekao je on.
Govoreći o načinu na koji bi Srbija trebalo da odgovori na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Koštunica je kazao da smatra da "moramo izdvojiti glavnog aktera, bez kojeg cele ove priče o nezavisnosti ne bi ni bilo", navodeći da je to Severnoatlantski pakt.
"Započeta je diskusija o suštini Ahtisarijevog plana i njegovog aneksa 11, koji govori o neograničenoj vojnoj vlasti NATO na Kosovu. A pre Ahtisarija NATO je bombardovao zemlju, zatim svojim vojnim snagama došao u jedan njen deo, a sada pokušav da, kroz jednostranu nezavisnost i primenu aneksa 11, bude vrhovna vlast na Kosovu", rekao je premijer Srbije.
Prema njegovim rečima, takav stav nema nikakve veze sa odnosnom prema prema pristupi Evropskoj uniji, i nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje evropske integracije Srbije.
Osvrćući se na saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, Koštunica je izrazio uverenje da će napor vlasti u Beogradu biti pozitivno protumačen i u Hagu i u Briselu.
Prema njegovim rečima, Srbija je dovoljno propatila da bi učestvovala u konfrontacijama u svetu i dodatno stradavala, i zato je, kako je naglasio, sasvim izvesno da nijedan srpski vojnik neće ići u vojne misije u Irak ili Avganistan.
"Partnerstvo za mir" je puna mera saradnje sa NATO, i Srbija treba da se utvrdi u politici vojne neutralnosti, rekao je premijer.
Šutanovac: Neće biti rata za Kosovo
Vojska Srbije neće ratovati za Kosovo, već će slediti državnu politiku koja je jasno odredila da će se ovo pitanje rešavati mirnim putem, argumentima i diplomatskim sredstvima, izjavio je minister odbrane Dragan Šutanovac.
U intervjuu za "Blic", on je rekao da je ubedjen da Kosovo nije vojno pitanje, pa ne može da se rešava upotrebom vojske.
"I ako neko misli da to može da se rešava upotrebom vojske, neka pogleda desetak godina unazad kroz našu istoriju i vidi kako je država prolazila, a i njeni gradjani", dodao je Šutanovac.
Na pitanje da li je "uvod u ratnu priču" činjenica da je rezervistima vranjske oblasti stigao nalog da se jave radi preuzimanja novog ratnog rasporeda, Šutanovac je istakao da ne očekuje ratna dešavanja. Po njegovim rečima, pozivi su rezervistima stigli zbog toga što su u julu završene organizacijske promene u Vojsci Srbije, u okviru kojih će svi dobiti svoj novi raspored.
Šutanovac je rekao da će, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, VS reagovati "u skladu sa državnom politikom":
"Naredbu za upotrebu vojske donosi predsednik republike. Ne očekujem da vojska bilo šta uradi mimo te odluke. Spremni smo da ispunimo sve zadatke, ali ne očekujem da iko može da izda naredjenje da ratujemo sa NATO ili nekim drugim. Kroz istoriju je dokazano da su to pogibeljne mogućnosti za našu državu".
Upitan da li bi Srbija trebalo da se "opredeli za vojnu neutralnost, za šta se zalaže premijer", Šutanovac je podsetio da "o važnosti evroatlantskih integracija govori jedna činjenica - u poslednje vreme niti jedna zemlja nije ušla u EU a da nije prethodno postala članica NATO": "Ako iskreno želite da ova zemlja ide ka Evropi, to je jedna od stepenica".
Šutanovac je dodao da se taj stav Vojislava Koštunice "višestruko stvara konfuziju" u Vojsci i radu Ministarstva odbrane.
"Ja, kao ministar odbrane, sprovodim politiku Vlade. Po toj politici naša vojska treba da se standardizuje po najboljem standardu, a to je NATO standard. I, ja ću tu odluku sprovoditi. To nije pitanje ulaska u NATO. I kada za tu odluku dodje vreme, neće je doneti ni DS ni DSS, već gradjani", zaključio je Šutanovac u intervju za "Blic".
U intervjuu za "Blic", on je rekao da je ubedjen da Kosovo nije vojno pitanje, pa ne može da se rešava upotrebom vojske.
"I ako neko misli da to može da se rešava upotrebom vojske, neka pogleda desetak godina unazad kroz našu istoriju i vidi kako je država prolazila, a i njeni gradjani", dodao je Šutanovac.
Na pitanje da li je "uvod u ratnu priču" činjenica da je rezervistima vranjske oblasti stigao nalog da se jave radi preuzimanja novog ratnog rasporeda, Šutanovac je istakao da ne očekuje ratna dešavanja. Po njegovim rečima, pozivi su rezervistima stigli zbog toga što su u julu završene organizacijske promene u Vojsci Srbije, u okviru kojih će svi dobiti svoj novi raspored.
Šutanovac je rekao da će, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, VS reagovati "u skladu sa državnom politikom":
"Naredbu za upotrebu vojske donosi predsednik republike. Ne očekujem da vojska bilo šta uradi mimo te odluke. Spremni smo da ispunimo sve zadatke, ali ne očekujem da iko može da izda naredjenje da ratujemo sa NATO ili nekim drugim. Kroz istoriju je dokazano da su to pogibeljne mogućnosti za našu državu".
Upitan da li bi Srbija trebalo da se "opredeli za vojnu neutralnost, za šta se zalaže premijer", Šutanovac je podsetio da "o važnosti evroatlantskih integracija govori jedna činjenica - u poslednje vreme niti jedna zemlja nije ušla u EU a da nije prethodno postala članica NATO": "Ako iskreno želite da ova zemlja ide ka Evropi, to je jedna od stepenica".
Šutanovac je dodao da se taj stav Vojislava Koštunice "višestruko stvara konfuziju" u Vojsci i radu Ministarstva odbrane.
"Ja, kao ministar odbrane, sprovodim politiku Vlade. Po toj politici naša vojska treba da se standardizuje po najboljem standardu, a to je NATO standard. I, ja ću tu odluku sprovoditi. To nije pitanje ulaska u NATO. I kada za tu odluku dodje vreme, neće je doneti ni DS ni DSS, već gradjani", zaključio je Šutanovac u intervju za "Blic".
Prese: Nezavisnost Kosova opasna po region
Nezavisnost Kosova, odnosno otcepljenje od Srbije na granicama stare Jugoslavije, bilo bi opasno po region, ocenio je bečki dnevnik "Prese".
"Da li će Albanci na jugu Srbije i u Makedoniji ostati mirni? Hoće li srpski deo Bosne i Hercegovine, po uzoru na Kosovo, raditi na otcepljenju ili čak pripajanju Srbiji?", pita list.
"Prese" piše da podela Kosova zvuči kao primamljivo rešenje konflikta oko te pokrajine, ali i da i ta solucija sadrži velike opasnosti.
"Bilo bi izazovno razmišljanje, nakon svih godina zastoja u konfliktu oko Kosova, pomisliti da ako Srbi i kosovski Albanci ne mogu da žive zajedno da treba podeliti pokrajinu.
Najveći deo Kosova će biti nezavisan, kompaktno Srbima naseljene opštine na severu ostaju Beogradu - tu ideju su u više navrata iznele evropske i ruske diplomate. Medjutim to nije tako lako", upozorio je list, podsećajući da je Kontakt grupa kategorički isključila podelu, i to iz dobrog razloga.
List smatra da bi podela Kosova na dva dela imala nezaustavljive posledice.
"Koji argument bi onda postojao za slične rezove kroz druge države? Medjunarodna zajednica dobila bi problem da je od lokalnom požara postao regionalni", naveo je list, ističući da bi najveći gubitnici bili kosovski Srbi, jer samo 40 odsto živi u kompaktnom severnom delu pokrajine, dok ostatak živi u enklavama južno od Ibra.
"Prese" piše da kosovski Albanci nemaju ni najmanji razlog da prihvate podelu Kosova.
"Isuviše je jasna podrška SAD za nadgledanu nezavisnost čitavog Kosova, kao što to predvidja plan Martija Ahtisarija, naveo je list, dodajući da "diskusija skriva činjenicu da je Kosovo de fakto već odavno podeljeno".
(agencije/MONDO)
"Da li će Albanci na jugu Srbije i u Makedoniji ostati mirni? Hoće li srpski deo Bosne i Hercegovine, po uzoru na Kosovo, raditi na otcepljenju ili čak pripajanju Srbiji?", pita list.
"Prese" piše da podela Kosova zvuči kao primamljivo rešenje konflikta oko te pokrajine, ali i da i ta solucija sadrži velike opasnosti.
"Bilo bi izazovno razmišljanje, nakon svih godina zastoja u konfliktu oko Kosova, pomisliti da ako Srbi i kosovski Albanci ne mogu da žive zajedno da treba podeliti pokrajinu.
Najveći deo Kosova će biti nezavisan, kompaktno Srbima naseljene opštine na severu ostaju Beogradu - tu ideju su u više navrata iznele evropske i ruske diplomate. Medjutim to nije tako lako", upozorio je list, podsećajući da je Kontakt grupa kategorički isključila podelu, i to iz dobrog razloga.
List smatra da bi podela Kosova na dva dela imala nezaustavljive posledice.
"Koji argument bi onda postojao za slične rezove kroz druge države? Medjunarodna zajednica dobila bi problem da je od lokalnom požara postao regionalni", naveo je list, ističući da bi najveći gubitnici bili kosovski Srbi, jer samo 40 odsto živi u kompaktnom severnom delu pokrajine, dok ostatak živi u enklavama južno od Ibra.
"Prese" piše da kosovski Albanci nemaju ni najmanji razlog da prihvate podelu Kosova.
"Isuviše je jasna podrška SAD za nadgledanu nezavisnost čitavog Kosova, kao što to predvidja plan Martija Ahtisarija, naveo je list, dodajući da "diskusija skriva činjenicu da je Kosovo de fakto već odavno podeljeno".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.