Insinuacije Florans Artman su zlonamerna izmišljotina, napisao je Dzefri Najs, zamenik tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, u pismu koje je objavio dnevni list "Mond".
"Insinuacije prema kojima sam bio pod uticajem neiskrenih vojnih analitičara su zlonamerna izmišljotina", napisao je Najs, odgovarajući na navode iz knjige bivše portparolke Del Ponteove "Mir i kazna", čije je delove "Mond" objavio 7. septembra.
Artmanova je u toj knjizi, koja je u Francuskoj objavljena 10. septembra, optužila Najsa da se protivio podizanju optužnice protiv bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića za ulogu u ratovima u BiH i Hrvatskoj, zbog nedostatka dokaza, pod uticajem vojnih eksperata u Haškom tribunalu, koji su radili u interesu svojih zemalja, SAD i Velike Britanije.
Artmanova je opisala neslaganje unutar tima haških istražilaca oko Miloševićeve optužnice, koja se u početku odnosila na Kosovo, a koju je Del Ponteova želela da proširi na BiH i Hrvatsku, dok su se Najs i drugi tužioci protivili, smatrajući da za to nema dovoljno dokaza.
Najs u pismu konstatuje da bivša portparolka Del Ponteove "nije imala pristup poverljivim dokumentima ni važnim sastancima na kojima su donošene odluke.
"Ukoliko njena knjiga upućuje da je pratila ovaj proces i bila upoznata za dogadjajima koje pominje, moguće je da je imala pristup pojedinim elementima iz arhiva gospodje Del Ponte, sa ciljem da napiše ovu knjigu. Na Ujedinjenim nacijama je da pokrenu istragu kako je do toga moglo da dodje", napisao je Najs.
Artmanova je u knjizi napala zapadne zemlje, a posebno SAD, Veliku Britaniju i Francusku, da su namerno krile dokaze o Miloševićevoj umešanost u rat u BiH, kao i da su sprečili hapšenje lidera bosanskih Srba Radovana Karadzića da bi sakrili sopstvenu odgovornost u tragičnim dogadjajima, poput masakra u Srebrenici.
(Tanjug)
"Insinuacije prema kojima sam bio pod uticajem neiskrenih vojnih analitičara su zlonamerna izmišljotina", napisao je Najs, odgovarajući na navode iz knjige bivše portparolke Del Ponteove "Mir i kazna", čije je delove "Mond" objavio 7. septembra.
Artmanova je u toj knjizi, koja je u Francuskoj objavljena 10. septembra, optužila Najsa da se protivio podizanju optužnice protiv bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića za ulogu u ratovima u BiH i Hrvatskoj, zbog nedostatka dokaza, pod uticajem vojnih eksperata u Haškom tribunalu, koji su radili u interesu svojih zemalja, SAD i Velike Britanije.
Artmanova je opisala neslaganje unutar tima haških istražilaca oko Miloševićeve optužnice, koja se u početku odnosila na Kosovo, a koju je Del Ponteova želela da proširi na BiH i Hrvatsku, dok su se Najs i drugi tužioci protivili, smatrajući da za to nema dovoljno dokaza.
Najs u pismu konstatuje da bivša portparolka Del Ponteove "nije imala pristup poverljivim dokumentima ni važnim sastancima na kojima su donošene odluke.
"Ukoliko njena knjiga upućuje da je pratila ovaj proces i bila upoznata za dogadjajima koje pominje, moguće je da je imala pristup pojedinim elementima iz arhiva gospodje Del Ponte, sa ciljem da napiše ovu knjigu. Na Ujedinjenim nacijama je da pokrenu istragu kako je do toga moglo da dodje", napisao je Najs.
Artmanova je u knjizi napala zapadne zemlje, a posebno SAD, Veliku Britaniju i Francusku, da su namerno krile dokaze o Miloševićevoj umešanost u rat u BiH, kao i da su sprečili hapšenje lidera bosanskih Srba Radovana Karadzića da bi sakrili sopstvenu odgovornost u tragičnim dogadjajima, poput masakra u Srebrenici.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
