Beogradski pregovarački tim je predložio koncept "slabe ili minimalne integracije Kosova u Srbiji" izjavio je u ponedeljak ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić. Prištinski tim je odgovorio da ništa sem nezavisnosti nije prihvatljivo za kosovske Albance.
Samardžić je na konferenciji za novinare, povodom sto dana rada Ministarstva za Kosovo i Metohiju, rekao da je "predlog srpske strane nov i specifičan i daje jednu maksimalnu autonomiju koja nije poznata u uporednim okvirima danas u svetu".
Samardžić je ocenio da je to "fer ponuda koja odražava realnu sliku stvarnosti".
"Krenuli smo od realne situacije, a to je da je većinsko stanovništvo na Kosovu neraspoloženo da razvija neke odnose sa Srbijom. S druge strane, imamo taj spoljni i unutrašnji imperativ da održimo suverenost i teritorijalni integritet naše države", kazao je ministar.
Samardžić je naveo da je Beograd predložio da sve nadležnosti koje se tiču svakodnevnog života, a koje obuhvataju ekonomiju, socijalna pitanja, kulturu i obrazovanje, budu prenete na Kosovu i Metohiju, kao i da Pokrajina bude samostalna u izvršavanju tih nadležnosti.
Prema njegovim rečima, parlament Srbije neće odlučivati o nadležnostima koje su predate Kosovu i Metohiji u punoj meri.
Upitan da li će kosovski Albanci imati pravo učešća na izborima u Srbiji, Samardžić je kazao da će, ako su oni zainteresovani da učestvuju u političkom životu Srbije, koncept biti sasvim drugačiji.
"Onda te nadležnosti moraju da budu delom u rukama Srbije, a delom mešovite. Onda postoji pravni osnov da Kosovo i Metohija bude predstavljeno u institucijama Srbije", objasnio je Samardžić i dodao da je to "niži oblik autonomije od onog koji je srpska strana ponudila".
"Ako su Albanci spremni, to ćemo na pregovorima da kažemo, mogu da prihvate i to, ali nemam utisak da bi Albanci bili presrećni tim manjim oblikom autonomije koji su imali ranije", naveo je ministar.
Dodao je da će, prema srpskom predlogu, Kosovo i Metohija imati "95 odsto nadležnosti".
Branislava Alendar iz sektora za medjunarodne odnose Ministarstva za Kosovo i Metohiju navela je da srpski predlog izlazi u susret želji albanske zajednice da njome ne upravlja Beograd.
"Ovaj predlog je zadovoljio sve postulate i standarde Kontakt grupe, a to znači da Priština ne treba da bude pod upravom Beograda, ne treba da se vrati na nivo pre 1999. godine i zato je ovaj inovirani predlog bolji od svih prethodnih varijanti autonomije koji smo imali ranije", kazala je Alendar.
Ona je dodala da je predlog Srbije u okviru medjunarodnog prava, kao i da se njime se ne narušava sistem Ujedinjenih nacija.
Ignorišući ovaj predlog, posle sastanka pregovaračkog tima u Prištini predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ponovio je da će 28. septembra u Njujorku predstaviti viziju "budućih odnosa Kosova i Srbije, kao dve suverene države".
On je saopštio i da Albanci ne očekuju dogovor i uspeh susreta "obzirom na pristup srpske strane".
Sejdiju nije komentarisao da li postoji poseban dogovor SAD i prištinskog pregovaračkog tima u vezi proglašenja nezavisnosti, ali je rekao da će odluke biti donete "u pravo vreme i u kooridnaciji sa svima onima koji podržavaju nezavisnost Kosova".
Identično stanovište preneli su i drugi članovi pregovaračkog tima -predsednik privremene pokrajinske vlade Agim Čeku, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, koji je najavio i zahtev medjunarodnoj zajednici da ubrza proces medjunarodnog priznavanja nezavisnosti Kosova, dok je lider Reformističke partije ORA Veton Suroi rekao da, nasuprot Srbima, koji "nude rešenje iz 19. veka, kosovski Albanci nude rešenje 21. veka".
Samardžić je na konferenciji za novinare, povodom sto dana rada Ministarstva za Kosovo i Metohiju, rekao da je "predlog srpske strane nov i specifičan i daje jednu maksimalnu autonomiju koja nije poznata u uporednim okvirima danas u svetu".
Samardžić je ocenio da je to "fer ponuda koja odražava realnu sliku stvarnosti".
"Krenuli smo od realne situacije, a to je da je većinsko stanovništvo na Kosovu neraspoloženo da razvija neke odnose sa Srbijom. S druge strane, imamo taj spoljni i unutrašnji imperativ da održimo suverenost i teritorijalni integritet naše države", kazao je ministar.
Samardžić je naveo da je Beograd predložio da sve nadležnosti koje se tiču svakodnevnog života, a koje obuhvataju ekonomiju, socijalna pitanja, kulturu i obrazovanje, budu prenete na Kosovu i Metohiju, kao i da Pokrajina bude samostalna u izvršavanju tih nadležnosti.
Prema njegovim rečima, parlament Srbije neće odlučivati o nadležnostima koje su predate Kosovu i Metohiji u punoj meri.
Upitan da li će kosovski Albanci imati pravo učešća na izborima u Srbiji, Samardžić je kazao da će, ako su oni zainteresovani da učestvuju u političkom životu Srbije, koncept biti sasvim drugačiji.
"Onda te nadležnosti moraju da budu delom u rukama Srbije, a delom mešovite. Onda postoji pravni osnov da Kosovo i Metohija bude predstavljeno u institucijama Srbije", objasnio je Samardžić i dodao da je to "niži oblik autonomije od onog koji je srpska strana ponudila".
"Ako su Albanci spremni, to ćemo na pregovorima da kažemo, mogu da prihvate i to, ali nemam utisak da bi Albanci bili presrećni tim manjim oblikom autonomije koji su imali ranije", naveo je ministar.
Dodao je da će, prema srpskom predlogu, Kosovo i Metohija imati "95 odsto nadležnosti".
Branislava Alendar iz sektora za medjunarodne odnose Ministarstva za Kosovo i Metohiju navela je da srpski predlog izlazi u susret želji albanske zajednice da njome ne upravlja Beograd.
"Ovaj predlog je zadovoljio sve postulate i standarde Kontakt grupe, a to znači da Priština ne treba da bude pod upravom Beograda, ne treba da se vrati na nivo pre 1999. godine i zato je ovaj inovirani predlog bolji od svih prethodnih varijanti autonomije koji smo imali ranije", kazala je Alendar.
Ona je dodala da je predlog Srbije u okviru medjunarodnog prava, kao i da se njime se ne narušava sistem Ujedinjenih nacija.
Ignorišući ovaj predlog, posle sastanka pregovaračkog tima u Prištini predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ponovio je da će 28. septembra u Njujorku predstaviti viziju "budućih odnosa Kosova i Srbije, kao dve suverene države".
On je saopštio i da Albanci ne očekuju dogovor i uspeh susreta "obzirom na pristup srpske strane".
Sejdiju nije komentarisao da li postoji poseban dogovor SAD i prištinskog pregovaračkog tima u vezi proglašenja nezavisnosti, ali je rekao da će odluke biti donete "u pravo vreme i u kooridnaciji sa svima onima koji podržavaju nezavisnost Kosova".
Identično stanovište preneli su i drugi članovi pregovaračkog tima -predsednik privremene pokrajinske vlade Agim Čeku, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, koji je najavio i zahtev medjunarodnoj zajednici da ubrza proces medjunarodnog priznavanja nezavisnosti Kosova, dok je lider Reformističke partije ORA Veton Suroi rekao da, nasuprot Srbima, koji "nude rešenje iz 19. veka, kosovski Albanci nude rešenje 21. veka".
Harčenko: Pred Dejton je bilo gore
Dnevni red direktnih pregovora Srba i Albanaca u Njujorku biće napravljen tek posle sastanka ministara zemalja članica Kontakt-grupe za Kosovo, izjavio je u intervjuu za "Večernje novosti" ruski predstavnik u posredničkoj trojci Aleksandar Bocan-Harčenko.
On je istakao da poruke sa tog sastanka treba da imaju jak podsticaj u traženju kompromisa za budući status Kosova i Metohije, napominjući medjutim, da iako nije preterani optimista, "tračak nade" postoji.
"Iskreno, nisam prepun optimizma, ali tračak nade stvarno postoji. Situacija je još teška jer su pozicije dijametralno suprotne. Sada, ipak, počinju direktni pregovori, rekao je Bocan-Harčenko.
On je dodao da je uspostavljena dobra saradnja u okvirima posredničke trojke, koju još čine Volfgang Išinger i Frenk Vizner, iz Evropske unije i SAD, kao i da, iako nijanse postoje, članovi trojke su u bitnim stvarima jednoglasni, jer su "na početku napravili dobru bazu".
"To nije bilo lako. Letos su bile velike razlike u Savetu bezbednosti. Složili smo se da postoji opšti interes u Kontakt-grupi, a to je cilj da se dodje do kompromisnog rešenja Srba i Albanaca", rekao je Bocan-Harčenko.
Na podsećanje da je predstavnik EU Išinger pomenuo ne samo podsticanje na komprmis, već i pritisak Kontakt grupe, Bocan-Harčenko je rekao da reč "pritisak" ne treba shvatati u negativnom kontekstu, nego kao posrednički posao.
"Postoje i stvari gde je neophodan pritisak, kao kada je reč o pitanjima bezbednosti na Kosovu. Trojka tu mora da utiče na Prištinu", dodao je on.
Povodom izjava da je 10. decembar kraj pregovora o Kosovu, Bocan-Harčenko je rekao da nije nigde video da piše da se pregovori završavaju tog dana.
"Kosovski proces se vodi u okviru UN, prema tome, ne treba se obazirati na druge izjave. Trojka treba da podnese izveštaj do tog dana, i jasno je da dalja subina pregovora zavisi i od konkretnih rezultata koji će biti postignuti narednih meseci.
Ne treba se, ipak, obazirati na razne izjave jer će Savet bezbednosti doneti konačnu odluku", istakao je on.
Uz podsećanje da je bio član ruske delegacije u dejtonskim mirovnim pregovorima, i na pitanje koji zadatak je teži, Bocan-Harečenko je rekao da je u vreme pregovora u Dejtonu situacija u BiH "bila gora".
"Sve što je prošlo izgleda lakše od sadašnjih problema. Medjutim, odlično pamtim vreme kad je pre Dejtona situacija u BiH bila gora nego što je sada na Kosovu. I tada su bile potpuno suprotne pozicije i činilo se da je nemoguće postići dogovor. Rešenje se posle velikog i teškog rada ipak pronašlo", rekao je Bocan-Harcenko.
"Što se tiče Kosova, ne treba se biti pod pritiskom suprotstavljenih stavova, već treba tražiti kompromisno rešenje. Treba pokazati kreativnost. Za razliku od BiH, gde se još pucalo kad se pregovaralo, na Kosovu, hvala bogu, nema rata", dodao je on.
(agencije/MONDO)
On je istakao da poruke sa tog sastanka treba da imaju jak podsticaj u traženju kompromisa za budući status Kosova i Metohije, napominjući medjutim, da iako nije preterani optimista, "tračak nade" postoji.
"Iskreno, nisam prepun optimizma, ali tračak nade stvarno postoji. Situacija je još teška jer su pozicije dijametralno suprotne. Sada, ipak, počinju direktni pregovori, rekao je Bocan-Harčenko.
On je dodao da je uspostavljena dobra saradnja u okvirima posredničke trojke, koju još čine Volfgang Išinger i Frenk Vizner, iz Evropske unije i SAD, kao i da, iako nijanse postoje, članovi trojke su u bitnim stvarima jednoglasni, jer su "na početku napravili dobru bazu".
"To nije bilo lako. Letos su bile velike razlike u Savetu bezbednosti. Složili smo se da postoji opšti interes u Kontakt-grupi, a to je cilj da se dodje do kompromisnog rešenja Srba i Albanaca", rekao je Bocan-Harčenko.
Na podsećanje da je predstavnik EU Išinger pomenuo ne samo podsticanje na komprmis, već i pritisak Kontakt grupe, Bocan-Harčenko je rekao da reč "pritisak" ne treba shvatati u negativnom kontekstu, nego kao posrednički posao.
"Postoje i stvari gde je neophodan pritisak, kao kada je reč o pitanjima bezbednosti na Kosovu. Trojka tu mora da utiče na Prištinu", dodao je on.
Povodom izjava da je 10. decembar kraj pregovora o Kosovu, Bocan-Harčenko je rekao da nije nigde video da piše da se pregovori završavaju tog dana.
"Kosovski proces se vodi u okviru UN, prema tome, ne treba se obazirati na druge izjave. Trojka treba da podnese izveštaj do tog dana, i jasno je da dalja subina pregovora zavisi i od konkretnih rezultata koji će biti postignuti narednih meseci.
Ne treba se, ipak, obazirati na razne izjave jer će Savet bezbednosti doneti konačnu odluku", istakao je on.
Uz podsećanje da je bio član ruske delegacije u dejtonskim mirovnim pregovorima, i na pitanje koji zadatak je teži, Bocan-Harečenko je rekao da je u vreme pregovora u Dejtonu situacija u BiH "bila gora".
"Sve što je prošlo izgleda lakše od sadašnjih problema. Medjutim, odlično pamtim vreme kad je pre Dejtona situacija u BiH bila gora nego što je sada na Kosovu. I tada su bile potpuno suprotne pozicije i činilo se da je nemoguće postići dogovor. Rešenje se posle velikog i teškog rada ipak pronašlo", rekao je Bocan-Harcenko.
"Što se tiče Kosova, ne treba se biti pod pritiskom suprotstavljenih stavova, već treba tražiti kompromisno rešenje. Treba pokazati kreativnost. Za razliku od BiH, gde se još pucalo kad se pregovaralo, na Kosovu, hvala bogu, nema rata", dodao je on.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.