U kragujevačkim Šumaricama, kraj spomenika "Peto tri" danas je održana tradicionalna antiratna manifestacija Veliki školski čas, u znak sećanja na streljanje đaka, profesora i građana Kragujevca u Drugom svetskom ratu.
Svečanoj manifestaciji prisustvovao je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
"Koliko god godina da prođe od streljanja, svaki put kada je Veliki školski čas kao da se tog časa tragedija dešava", rekao je Nikolić novinarima posle muzičko scenskog prikaza u Šumaricama.
Nikolić je istakao da mu je drago što odavanju pomena straljanima prisustvuje veliki broj dece koja su došla da saznaju istinu i našu tešku prošlost.
Manifestacijom Veliki školski čas, Kragujevac i Srbija ove godine svetu šalju poruku da se nikada i nigde ne ponovi takav zločin iz Drugog svetskog rata, kada su nemačke okupacione snage u tom gradu i njegovoj okolini straljale hiljade nedužnih muškaraca, žene i dece, među kojima su bili i đaci i profesori Gimnazije.
Nemački ambasador Hajnc Vilhelm izjavio je danas novinarima u Kragujevcu da je puka slučajnost što je stajao pored ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Čepurina na manifestaciji. "Naravno mi smo u dobrim odnosima, iako Nemačka i Rusija imaju različitu poziciju i mišljenje po pitanju Ukrajine", rekao je Vilhelm i dodao da su sovjetski vojnici oslobodili Beograd i da je, kako je rekao, "ovde značajna njihova uloga".
Na Velikom školskom času, beogradski i kragujevački glumci izveli su muzičko-scenski program sačinjen od delova iz više od 30 poema i drama koje su napisali domaći i strani autori u znak sećanja na streljane u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu.
Izbor delova iz poema i drama, izvedenih u protekle tri decenije na Velikom školskom času, priredio je kragujevački književnik Vidosav Stevanović.
Velikom školskom času prisustvovali su i vence kraj spomenika "Peto tri" položili pored predsednika Nikolića i predstavnici Skupštine Srbije, Vlade Srbije, ambasadori Nemačke, Rusije, Belorusije, Slovačke i Palestine, predstavnici Vojske Srbije, verskih zajednica, delegacije 14 gradova pobratima Kragujevca, kao i učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije.
Manifestaciji su prisustvovali brojni građani, među kojima i potomci streljanih.
Prisetite se teških reči Desanke Maksimović i njene "Krvave bajke":
Nemačke okupacione snage streljale su 20. i 21. oktobra 1941. godine više hiljada civila u znak odmazde i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Republike Srbije u Drugom svetskom ratu.
Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, zato što za toliko osoba raspolažu podacima - ko su, gde su i kada rođeni, i čime su se bavili. Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.
Od 2011. godine, 21. oktobar je i državni praznik, a za Kragujevac je i poseban datum koji se obeležava brojnim manifestacija tokom oktobra.
