Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je, pred odlazak u Njujork, da će delegacija Beograda na pregovorima o statusu Kosova i Metohije "jasno saopštiti" da ta pokrajina "neće biti nezavisna". Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da izjave o nezavisnosti kao rešenju za Kosovo i stabilnost u regionu, ne doprinose procesu pregovora o statusu i da su "potpuno kontraproduktivne". On je najavio i da će u Njujorku imati priliku da se sastane sa američkim predsednikom Džordžom Bušem.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je, pred odlazak u Njujork, da će delegacija Beograda na pregovorima o statusu Kosova i Metohije "jasno saopštiti" da ta pokrajina "neće biti nezavisna".
"Razlika izmedju nezavisne države i jednostrane nezavisnosti je suštinska. To je razlika izmedju zakonitosti i onoga što je suprotno zakonu, što predstavlja nelegalno stanje, odnosno svojevrsno političko podzemlje. Za Srbiju su svi akti koji se odnose na jednostranu nezavisnost nezakoniti i samim tim nevažeći", naveo je Koštunica.
Prema njegovim rečima, sve države članice UN, pa samim tim i SAD, imaju izričitu medjunarodnu obavezu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, koji je zagarantovan Poveljom UN i izričito potvrdjen Rezolucijom 1244 Saveta bebednosti UN.
"Poštovanje medjunarodnog prava predstavlja jedini put koji nas može dovesti do kompromisnog i trajnog rešenja", istakao je Koštunica.
Premijer Koštunica će s predsednikom Republike Borisom Tadićem predvoditi delegaciju Beograda na direktnim razgovorima o statusu Kosova i Metohije sa timom Prištine, u Njujorku 28. septembra.
I predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da izjave o nezavisnosti kao rešenju za Kosovo i stabilnost u regionu, ne doprinose procesu pregovora o statusu i da su "potpuno kontraproduktivne".
Tadić je to rekao povodom izjave američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Rojtersu da samo nezavisnost Kosova može doneti stabilnost na Balkanu.
On je najavio i da će u Njujorku imati priliku da američkom predsedniku Džordžu Bušu lično prenese stav Srbije o budućem statusu Kosova.
"Imaću prijem kod američkog predsednika i verujem da ću imati priliku da prenesem jedan takav stav Srbije i to ću uraditi na otvoren način", rekao je Tadić. On je ocenio da Srbija i SAD imaju vrlo dobre odnose i pored razlika oko budućeg statusa Kosova.
Predsednik Srbije je novinarima u Njujorku, gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN, rekao da su izjave, kakve daje Kondoliza Rajs, potpuno kontraproduktivne imajući u vidu pregovarački proces.
On je rekao da je u svim dosadašnjim razgovorima u UN istakao da takve vrste izjava dovode albansku stranu u situaciju da jednostavno samo čeka 10. decembar, nakon čega bi moglo da usledi eventualno jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova.
Tadić je istakao da i SAD, EU, Rusija, Beograd i Priština moraju da podstaknu pregovarački proces kako bi se došlo do kompromisa.
"Ukoliko se podstiče jednostrano rešenje pregovori gube šansu. Moramo da pronadjemo kompromisno rešenje prihvatljivo za obe strane, jer takvo rešenje nema alternativu", naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je rekao da su u narednom periodu potrebni veliko strpljenje i mudrost i da, dok pregovori traju, treba biti odgovoran i iskreno učestvovati u tom procesu.
Tadić je naveo da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom zatražio političku uzdržanost NATO u procesu utvrdjivanja statusa Kosova.
On je rekao da je Shefer to obećao i da su zajedno konstatovali da NATO nije država, već bezbednosno-vojna organizacija koja ne može da priznaje druge države. "I ono što se pojavljuje u našoj javnosti da bi NATO mogao da prizna drugu državu naprosto nije tačno, jer to nije moguće", rekao je predsednik Srbije.
On je rekao da je od Shefera zatražio i potpunu zaštitu za Srbe na Kosovu i njihove imovine, kao i verskih objekta, ističući da je glavna misija Kfora na Kosovu da štiti Srbe.
Tadić je rekao da su zvaničnici nekoliko nestalnih članica SB UN sa kojima je razgovarao izrazili visok stepen razumevanja za stavove Srbije o budućem statusu Kosova.
Predsednik Srbije, se do sada sastao i sa zvaničnicima Paname, Slovačke, Belgije i Italije, kao i sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednosti Havijerom Solanom. Tadić je rekao da su obojica izrazili zabrinutost za dosadašnji tok pregovora o Kosovu, ali i nadu da se može otvoriti bolja perspektiva.
Tadić je kazao da je Solani preneo da je potrebno ohrabriti albansku stranu da učestvuje u pregovorima, "a ne samo da sede i cekaju 10. decembar, kako bi dobili nezavisnost".
"Dobio sam uverevanja da će EU sa svoje strane učiniti sve da ohrabri albansku stranu da učestvuje u pregovorima i da će evropski posrednik u trojci preuzeti inicijativu u tom smislu, jer je neophodno podsticati pronalaženje kompromisnog rešenja", rekao je Tadić Beti.
Kako je najavio tokom dana će se još jednom sastati sa Solanom, ali i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim.
Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić, je prisustvovao sastancima predsednika Srbije, a takodje, imao je i više bilaternih susreta u kojima je izneo stavove Srbije o Kosovu.
Kosovo je bila tema i u Strazburu. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić preneo je sagovornicima u Evropskom parlamentu zabrinutost zbog izjava nekih političara koji prejudiciraju ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i ocenio da je to "najbolji način da pregovori propadnu".
"Rekao sam da najmanje pomažu izjave pojedinih političara koji unapred odredjuju ishod pregovora, jer je to najbolji način da pregovori propadnu", izjavio je Djelić posle susreta s potpredsednikom Evropske komisije Ginterom Ferhojgenom, predsedavajućom Delegacije za jugoistočnu Evropu u EP Doris Pak i više evropskih parlamentaraca.
"Svi, počevši od Ferhojgena, rekli su da su napokon shvatili da je Kosovo veoma važno pitanje za Evropu i da moraju da veoma obazrivo pridju rešavanju tog problema. To ojačava našu poziciju, jer su svi spremni da saslušaju naše argumente", istakao je potpredsednik srpske vlade.
Ovi izvori agenciji Beta nisu hteli ni da opovrgnu, ni da potvrde pisanje francuskog lista "Mond" da, oslanjajući se na tu rezoluciju, "Zapadnjaci tragaju za pravnom doskočicom da bi opravdali nezavisnost Kosova".
"Mond" prenosi i da krugovi EU i SAD smatraju da se odredba u rezoluciji 1244 SBUN o "suverenitetu SR Jugoslavije, čiji je naslednik Srbija, nad Kosovom" može zaobići tako što će se pozvati na činjenicu da su srpske vlasti prilikom referenduma o ustavu u oktobru 2006. "isključili kosovske Albance, čime su prećutno prihvatili da oni nisu gradjani Srbije".
Diplomatski izvori EU su podsetili na izjave nekih čelnika EU da će misija evropske dvadesetsedmorice na Kosovo doći "u svakom slučaju"
i kakav god bio rasplet kosovske krize.
Oni su ipak naglasili da Evropska unija apsolutno želi dogovorno rešenje koje bi bilo potvrdjeno u Savetu bezbednosti UN i koje bi obezbedilo jedinstvo stavova članica Unije.
Zamoljeni da kažu ima li EU nameru da u nekoj kasnijoj fazi pregovora Beograd-Priština izadje sa sopstvenim sugestijama za rešenje kosovskog statusa, diplomate u Briselu su rekli da je zasad rano da se o tome konkretno govori, ali je "i to svakako tema razmišljanja".
"Mond" u izdanju s današnjim datumom piše da, "suočeni s ruskim vetom, Zapadnjaci tragaju za argumentacijom koja bi, na osnovu postojećih rezolucija Saveta bezbednosti UN, dala pravni temelj za nezavisnost Kosova i njihovo vojno prisustvo u toj pokrajini".
Pariski dnevnik kaže da je "strah od pravne praznine podstakao (francuskog predsednika) Nikolu Sarkozija da predloži pregovore koji bi Srbe i Albance doveli do sporazuma koji bi imao podršku Moskve".
Ali, dodaje list, ako ne bude odluke Saveta bezbednosti UN, u šta se i ne veruje, "onda će Zapadnjaci pokušati da rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN - kojom je okončan rat na Kosovu 1999. - protumače tako da se opravda medjunarodno prisustvo posle nezavisnosti Kosova".
To medjunarodno prisustvo bi bile trupe Kfor i oko dve hiljade osoblja, sudija, tužilaca i policajaca EU.
(agencije/MONDO)
"Razlika izmedju nezavisne države i jednostrane nezavisnosti je suštinska. To je razlika izmedju zakonitosti i onoga što je suprotno zakonu, što predstavlja nelegalno stanje, odnosno svojevrsno političko podzemlje. Za Srbiju su svi akti koji se odnose na jednostranu nezavisnost nezakoniti i samim tim nevažeći", naveo je Koštunica.
Prema njegovim rečima, sve države članice UN, pa samim tim i SAD, imaju izričitu medjunarodnu obavezu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, koji je zagarantovan Poveljom UN i izričito potvrdjen Rezolucijom 1244 Saveta bebednosti UN.
"Poštovanje medjunarodnog prava predstavlja jedini put koji nas može dovesti do kompromisnog i trajnog rešenja", istakao je Koštunica.
Premijer Koštunica će s predsednikom Republike Borisom Tadićem predvoditi delegaciju Beograda na direktnim razgovorima o statusu Kosova i Metohije sa timom Prištine, u Njujorku 28. septembra.
I predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da izjave o nezavisnosti kao rešenju za Kosovo i stabilnost u regionu, ne doprinose procesu pregovora o statusu i da su "potpuno kontraproduktivne".
Tadić je to rekao povodom izjave američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Rojtersu da samo nezavisnost Kosova može doneti stabilnost na Balkanu.
On je najavio i da će u Njujorku imati priliku da američkom predsedniku Džordžu Bušu lično prenese stav Srbije o budućem statusu Kosova.
"Imaću prijem kod američkog predsednika i verujem da ću imati priliku da prenesem jedan takav stav Srbije i to ću uraditi na otvoren način", rekao je Tadić. On je ocenio da Srbija i SAD imaju vrlo dobre odnose i pored razlika oko budućeg statusa Kosova.
Predsednik Srbije je novinarima u Njujorku, gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN, rekao da su izjave, kakve daje Kondoliza Rajs, potpuno kontraproduktivne imajući u vidu pregovarački proces.
On je rekao da je u svim dosadašnjim razgovorima u UN istakao da takve vrste izjava dovode albansku stranu u situaciju da jednostavno samo čeka 10. decembar, nakon čega bi moglo da usledi eventualno jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova.
Tadić je istakao da i SAD, EU, Rusija, Beograd i Priština moraju da podstaknu pregovarački proces kako bi se došlo do kompromisa.
"Ukoliko se podstiče jednostrano rešenje pregovori gube šansu. Moramo da pronadjemo kompromisno rešenje prihvatljivo za obe strane, jer takvo rešenje nema alternativu", naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je rekao da su u narednom periodu potrebni veliko strpljenje i mudrost i da, dok pregovori traju, treba biti odgovoran i iskreno učestvovati u tom procesu.
Tadić je naveo da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom zatražio političku uzdržanost NATO u procesu utvrdjivanja statusa Kosova.
On je rekao da je Shefer to obećao i da su zajedno konstatovali da NATO nije država, već bezbednosno-vojna organizacija koja ne može da priznaje druge države. "I ono što se pojavljuje u našoj javnosti da bi NATO mogao da prizna drugu državu naprosto nije tačno, jer to nije moguće", rekao je predsednik Srbije.
On je rekao da je od Shefera zatražio i potpunu zaštitu za Srbe na Kosovu i njihove imovine, kao i verskih objekta, ističući da je glavna misija Kfora na Kosovu da štiti Srbe.
Tadić je rekao da su zvaničnici nekoliko nestalnih članica SB UN sa kojima je razgovarao izrazili visok stepen razumevanja za stavove Srbije o budućem statusu Kosova.
Predsednik Srbije, se do sada sastao i sa zvaničnicima Paname, Slovačke, Belgije i Italije, kao i sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednosti Havijerom Solanom. Tadić je rekao da su obojica izrazili zabrinutost za dosadašnji tok pregovora o Kosovu, ali i nadu da se može otvoriti bolja perspektiva.
Tadić je kazao da je Solani preneo da je potrebno ohrabriti albansku stranu da učestvuje u pregovorima, "a ne samo da sede i cekaju 10. decembar, kako bi dobili nezavisnost".
"Dobio sam uverevanja da će EU sa svoje strane učiniti sve da ohrabri albansku stranu da učestvuje u pregovorima i da će evropski posrednik u trojci preuzeti inicijativu u tom smislu, jer je neophodno podsticati pronalaženje kompromisnog rešenja", rekao je Tadić Beti.
Kako je najavio tokom dana će se još jednom sastati sa Solanom, ali i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim.
Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić, je prisustvovao sastancima predsednika Srbije, a takodje, imao je i više bilaternih susreta u kojima je izneo stavove Srbije o Kosovu.
Kosovo je bila tema i u Strazburu. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić preneo je sagovornicima u Evropskom parlamentu zabrinutost zbog izjava nekih političara koji prejudiciraju ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i ocenio da je to "najbolji način da pregovori propadnu".
"Rekao sam da najmanje pomažu izjave pojedinih političara koji unapred odredjuju ishod pregovora, jer je to najbolji način da pregovori propadnu", izjavio je Djelić posle susreta s potpredsednikom Evropske komisije Ginterom Ferhojgenom, predsedavajućom Delegacije za jugoistočnu Evropu u EP Doris Pak i više evropskih parlamentaraca.
"Svi, počevši od Ferhojgena, rekli su da su napokon shvatili da je Kosovo veoma važno pitanje za Evropu i da moraju da veoma obazrivo pridju rešavanju tog problema. To ojačava našu poziciju, jer su svi spremni da saslušaju naše argumente", istakao je potpredsednik srpske vlade.
EU i SAD traže pravnu osnovu za nezavisnost Kosova?
Evropski diplomatski izvori u Briselu su potvrdili da se u Evropskoj uniji razmatra mogućnost da misija EU dodje na Kosovo, bez obzira na ishod sadašnjih pregovora o statusu, i da se to učini na temelju postojeće rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu.Ovi izvori agenciji Beta nisu hteli ni da opovrgnu, ni da potvrde pisanje francuskog lista "Mond" da, oslanjajući se na tu rezoluciju, "Zapadnjaci tragaju za pravnom doskočicom da bi opravdali nezavisnost Kosova".
"Mond" prenosi i da krugovi EU i SAD smatraju da se odredba u rezoluciji 1244 SBUN o "suverenitetu SR Jugoslavije, čiji je naslednik Srbija, nad Kosovom" može zaobići tako što će se pozvati na činjenicu da su srpske vlasti prilikom referenduma o ustavu u oktobru 2006. "isključili kosovske Albance, čime su prećutno prihvatili da oni nisu gradjani Srbije".
Diplomatski izvori EU su podsetili na izjave nekih čelnika EU da će misija evropske dvadesetsedmorice na Kosovo doći "u svakom slučaju"
i kakav god bio rasplet kosovske krize.
Oni su ipak naglasili da Evropska unija apsolutno želi dogovorno rešenje koje bi bilo potvrdjeno u Savetu bezbednosti UN i koje bi obezbedilo jedinstvo stavova članica Unije.
Zamoljeni da kažu ima li EU nameru da u nekoj kasnijoj fazi pregovora Beograd-Priština izadje sa sopstvenim sugestijama za rešenje kosovskog statusa, diplomate u Briselu su rekli da je zasad rano da se o tome konkretno govori, ali je "i to svakako tema razmišljanja".
"Mond" u izdanju s današnjim datumom piše da, "suočeni s ruskim vetom, Zapadnjaci tragaju za argumentacijom koja bi, na osnovu postojećih rezolucija Saveta bezbednosti UN, dala pravni temelj za nezavisnost Kosova i njihovo vojno prisustvo u toj pokrajini".
Pariski dnevnik kaže da je "strah od pravne praznine podstakao (francuskog predsednika) Nikolu Sarkozija da predloži pregovore koji bi Srbe i Albance doveli do sporazuma koji bi imao podršku Moskve".
Ali, dodaje list, ako ne bude odluke Saveta bezbednosti UN, u šta se i ne veruje, "onda će Zapadnjaci pokušati da rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN - kojom je okončan rat na Kosovu 1999. - protumače tako da se opravda medjunarodno prisustvo posle nezavisnosti Kosova".
To medjunarodno prisustvo bi bile trupe Kfor i oko dve hiljade osoblja, sudija, tužilaca i policajaca EU.
(agencije/MONDO)
