Prioritet koji je Junker stavio na vrh liste je naravno podsticanje rasta i zapošljavanja u EU.

"Naredni meseci biće izuzetno teški, sa (ekonomskim) predviđanjima Komisije, mišljenjima o budžetima članica tokom novembra i pripremom investicionog plana", istakao je novi komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.

On će već 4. novembra predstaviti nova ekonomska predviđanja Komisiji i zvanično primiti k znanju slabost privrede u zoni evra.

Ovo će biti poput usmenog ispita, nakon što je na saslušanju u Evropskom parlamentu bio izložen žestokom propitivanju i kritikama zbog sumnje dela poslanika da kao nekadašnji francuski ministar finansija ne može nepristrasno da procenjuje finansijsku situaciju svoje zemlje.

Njegov prethodnik, Finlanđanin Jirki Katainen u tom smislu mu je prilično raskrčio put, odlučivši na samom kraju oktobra da ne odbaci nijedan budžetski predlog u zoni evra u okviru mehanizama budžetske koordinacije, čime su Francuska i Italija izbegle ponižavajući scenario.

Tada je rečeno međutim da dosije nije u potpunosti zatvoren i da je moguće da je moguće da će se od zemalja tražiti "dodatne mere" za smanjenje deficita, što je opasnost koja vreba Francusku koja kasni sa snižavanjem deficita u propisane okvire.

Sredinom novembra trebalo bi da se sprovede detaljno ispitivanje budžeta, nakon čega će do kraja meseca uslediti sastanak zone evra posvećen posebno tom dosijeu.

Najveći dosije za Junkerovu Komisiju bez sumnje je veliki plan ulaganja 300 milijardi evra za podsticanje zapošljavanja i privrede koja je u zastoju na celom kontinentu.

"Hitno je", rekao je Junker pred Parlamentom i obavezao se da će taj plan biti predstavljen pre Božića.

Zamisao je da se sprovedu brže i bolje aktivnosti od "pakta za rast" od 120 milijardi evra koji je pokrenut 2012. i brzo pokazao svoja ograničenja.

Da bi se ubrzao ritam Francuska i Berlin rade na zajedničkim predlozima koje nameravaju da predlože početkom decembra.

Obrisi plana su međutim veoma nejasni. Poreklo fondova i podela angažmana između privatnog i javnog sektora nije utvrđena, a Nemačka odbija da izdvoji novac za stimuliranje aktivnosti.

Za sada je jedino izvesno da bi trebalo da se uključi i Evropska investiciona banka (EIB).

Zbog odbijanja Nemačke odbačena je zamisao da se pribegne fondu za rešavanje kriza u zoni evra, Evropskom mehanizmu stabilnosti, koji ima kapacitet za pozajmice od 500 milijardi evra, od kojih je trenutno raspoloživi 450 milijardi.

Očekuje se da će ovaj investicioni plan biti ključna tačka evropskog samita predviđenog za 18. i 19. decembar ove godine.

KOMISIJA NOVA, PROŠIRENJE PO STAROM

Novo rukovodstvo Komisije neće bitno uticati na put Srbije ka EU, kažu analitičari u Briselu.

Junker je uveo neke novine u strukturi Komisije i promenio ime portfelja Johanesa Hana iz "proširenje i istočno susedstvo" u "istočno susedstvo i pregovori o proširenju".

"Ne stvarajmo iluzije kod onih koji očekuju pristupanje EU da je to moguće u sledećih pet godina", rekao je novi predsednik EK i poručio zemljama kandidatima da će pregovori o proširenju biti nastavljeni, pa i ubrzani ako bude potrebno, ali da nije realno da oni budu zaključeni do 2019. godine".

Većina analitičara, uključujući urednika briselskog lista na engleskom jeziku Tobija Vogela, smatra da je ova procena realistična i da važi i za Srbiju, koja je poslednjih meseci brže od ostalih kandidata sa Zapadnog Balkana napredovala u procesu proširenja.

"Crna Gora je posustala sa reformama, Bosna i Makedonija su u blokadi, pa je Srbija izbila na čelo regate, ali pred njom je još dug put", kaže Vogel za Tanjug.

On smatra da će Han, kao poznavalac regiona i sposoban tehnokrata dobro obavljati posao, ali podseća da je Evropski savet, koga čine predstavnici zemalja članica, odavno preuzeo političku kontrolu nad procesom proširenja kroz odlučivanje o otvaranju i zatvaranju poglavlja.

"O tempu pregovora više će se pitati Berlin, London i Pariz nego Brisel", kaže on.

Iako postoje slabašne šanse da Srbija prva pregovaračka poglavlja otvori u decembru, Tanjugovi diplomatski izvori kažu da Nemačka još insistira da se prvo otvori poglavlje 35 koje je vezano za proces normalizacije Beograda i Prištine, što će biti moguće tek početkom sledeće godine.

S obzirom na to da je u slučaju Srbije važan napredak u poglavlju 35, a ne samo za poglavlja 23 i 24 kao kod ostalih kandidata, mnogo će zavisiti od Federike Mogerini, koja će uz ostale funkcije od Ešton preuzeti "olakšavanje" dijaloga, pošto u Briselu ne vole reč "posredovanje".

One koji kažu da je Mogerini relativno neiskusna u međunarodnim odnosima, jer je kao šefica italijanske diplomatije provela tek nekoliko meseci, treba podsetiti da je i Ešton kad je stupila na funkciju dočekana sa istom skepsom, kaže Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku.

"Ne vidim ni jedan razlog da Mogerini bude manje uspešna od Ešton u rukovođenju dijalogom", rekla je ona, ukazujući da je Mogerini nakon imenovanja odmah posetila Beograd i Prištinu.

Za sada,međutim, nastavak dijaloga zavisi od razrešenja ustavno-političke krize na Kosovu, gde političari ni pet meseci nakon izbora nisu uspeli da se dogovore o formiranju nove vlade, ali to je okolnost na koji ni Brisel ni Beograd ne mogu da utiču.