Beograd je na prvim direktnim pregovorima o Kosovu u Njujorku obrazložio "svoje vidjenje suštinske autonomije" u okviru granica Srbije, dok je Priština ponudila "prijateljstvo i saradnju dve nezavisne države", saopštila je "trojka" Kontakt grupe.
Predstavnici kosovskih Albanaca su istakli da takva saradnja treba da uključi i "puno sprovodjenje prava manjina i zaštite, koje je preporučio izaslanik UN Marti Ahtisari", navodi se u saopštenju, objavljenom u Njujorku i Briselu, a čiju je kopiju dobila agencija Beta.
"Trojka" je "ohrabrila dve strane da podnesu predloge koji bi naišli na interes druge strane", navodi se u saopštenju i dodaje da je odlučeno da se novi sastanak srpske i albanske kosovske strane uz posredništvo Kontakt grupe održi u Briselu 14. oktobra.
Saopšteno je i da su delegacije Beograda i Prištine prihvatile "Njujoršku deklaraciju" i "prihvatile da bi nasilje, provokacije i zastrašivanje predstavljale veliku opasnost za proces pod okriljem trojke, kao i za stabilnost i bezbednost regiona".
U Deklaraciji je ukazano na stavove šefova diplomatija Kontakt grupe da je rešenje statusa Kosova ključno za bezbednost i stabilnost zapadnog Balkana i Evrope.
Predočena je i rešenost ministara Kontakt grupe da se traži rešenje pregovorima koje će biti podržano od Saveta bezbednosti UN, a na temelju načela Kontakt grupe i rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
U "Njujorškoj deklaraciji" se navodi i da su ministri Kontakt grupe od delegacija Beograda i Prištine zatražili da "iznesu realistične predloge i da nijedna strana ne može jednostrano blokirati napredovanje procesa".
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, izneli su različite ocene Njujorške deklaracije.
Koštunica je novinarima rekao da je srpska strana već iznela primedbe na Njujoršku deklaraciju pošto, kako je ocenio, "ima nekih stavova" koji ne mogu da dovedu do uspeha u pregovorima.
"Mi smo danas izneli neke primedbe. Ima nekih stavova koji se ponavljaju i koji ne mogu da dovedu do uspeha u pregovorima", rekao je Koštunica.
Premijer Srbije je najavio da će Beograd kasnije pisanim putem obavestiti Kontakt grupu o svojim primedbama.
Tadić je ocenio da u toj deklaraciji ima "zadovoljavajućih" elemenata, kao što su nastavak pregovora kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.
"Ali i slaganja obe strane da je nasilje neprihvatljivo kao i da strana koja insistira na takvom nečemu gubi legitimitet da učestvuje u pregovorima", dodao je Tadić.
U toj deklaraciji, koju su Beograd i Priština prihvatili u prisustvu posredničke "trojke", napominje se da bi nasilje, provokacije i pretnje predstavljale ozbiljan rizik za proces "trojke" kao i za stabilnost i bezbednost regiona. Obe strane su ponovile rešenost da se uzdrže od aktivnosti ili izjava koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju.
U misiji Evropske unije u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, oko 17.30 sati po srednjoevropskom vremenu završeni su prvi direktni razgovori delegacija Beograda i Prištine na najvišem nivou, od kada pregovaračkim procesom o budućem statusu Kosova rukovodi posrednička "trojka" Kontakt grupe.
Državni pregovarački tim Srbije na direktnim razgovorima u Njujorku, kao kopredsednici predvodili su predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, dok su na čelu delegacije iz Prištine bili predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je posle sastanka sa delegacijom Beograda, da je kosovska strana u Njujorku još jednom jasno stavila do znanja da nema pregovora o nezavisnosti Kosova jer je to završena stvar.
U izjavi za Glas Amerike na albanskom, Čeku je naglasio da bi kosovska strana želela da se pitanje statusa Kosova reši kroz Savet bezbednosti UN, ali da će se, ukoliko to ne bude moguće, ići na proglašenje nezavisnosti.
"Nećemo prihvatiti više nikakvo odlaganje rešenja statusa", kazao je on. Čeku je rekao da je srpska strana insistirala na očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. "Mi smo apsolutno protiv toga. Nezavisnost Kosova je završena stvar. Kosovska strana želi da razgovara o poststatusnim pitanjima", istakao je Čeku.
Prema njegovim rečima, prištinska dlegacija je odbacila sve druge moguće opcije kao što su suštinska autonomija, konfederacija i drugo. Premijer Kosova je ocenio da je sastanak bio radnog karaktera iako su i Beograd i Priština ostale na ranije iznetim stavovima.
Američki predstavnik u "trojci" Frenk Vizner rekao je posle sastanka da je Kontakt grupa insistirala na odgovornosti obe strane i da su Beograd i Priština ti koji treba da nadju zajedničke oblasti u kojima može da dodje do kompromisa.
Šefovi diplomatija Kontakt grupe su takodje podsetili obe strane da moraju da rade "kreativno i u duhu kompromisa" i da treba da iskoriste "ozbiljnu priliku koju im daje 'trojka' kako bi došli do rešenja kroz pregovore".
Išinger je rekao da je utisak sa pregovora da obe strane žele da nastave pregovore, uz ocenu da su direktni pregovori "svrsishodni".
"Nije na nama da uradimo nešto što dve strane treba da učine da bi došle do zajedničkih tačaka", dodao je nemački diplomata.
On je podsetio da bilo kakvi budući odnosi moraju da uzmu u obzir specijalne odnose dve strane koji su "opterećeni kako istorijski tako i politički".
Vizner je rekao da veruje da je moguće da se do 10. decembra dodje do nekog napretka, odnosno do pravih pregovora o statusu Kosova.
Ruski predstavnik u "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da je njegov lični utisak da Beograd i Priština mogu i da žele da dalje pregovaraju.
"Ne želim da budem preveliki optimista i ovo nisu znaci koji pokazuju da je dogovor blizu, ali ima naznaka koje govore da su obe strane zainteresovane za nastavak direktnih pregovora", rekao je ruski diplomata i dodao da se Rusija složila sa saopštenjem Kontakt grupe.
Na pitanje novinara da li može da se očekuje da do 10. decembra dodje do nekog rešenja u vezi sa statusom Kosova, Išinger je uzvratio: "Zašto ste nestrpljivi. Što ne možete da čekate 10. decembar".
"Mi smo ušli u ove pregovore ozbiljno, potrošili vreme da sa obema stranama raspravljamo o detaljima i obe strane su na sastanku pokazale da žele da se ovaj proces nastavi. To je dobar znak", rekao je Išinger.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je posle sastanka da će pregovori o statusu Kosova pod okriljem pregovaračke "trojke" “sudbonosno definisati evropsku budućnost” Srbije i kosovskih Albanaca. “Srpska strana je predložila značajnu i održivu autonomiju i pozvali smo kosovske Albance da pregovorima pristupe veoma ozbiljno”, rekao je srpski predsednik posle pregovora održanih u njujorškim kancelarijama Evropske unije.
“Naša ideja nije da se vratimo na predjašnje stanje, na godine koje su za nama, već da pronadjemo rešenje koje je prihvatljivo za obe strane, ali koje ni na koji način ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije”, rekao je predsednik Tadić. “Ovi pregovori sudbonosno definišu budućnost Srba i Albanaca u EU”, ocenio je Tadić, rekavši da je pred stranama uključenim u pregovore zadatak da Srbima i Albancima “stvore najbolje uzlove za život”.
Tadić je izrazio zadovoljstvo rezultatima razgovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca u Njujorku i ocenio da je najvažnije da je potvrdjena namera da se pronadje kompromis."Srbija je zadovoljna rezultatima pregovora", rekao je Tadić ruskoj državnoj agenciji, dodajući da je "glavno što su strane potvrdile nameru da pronadju kompromis".
Govoreći o planu izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, koji predvidja "kontrolisanu nezavisnost" za Kosovo i Metohiju, Tadić je ukazao da je on "neprihvatljiv za Srbiju" i da je "u potpunosti propao".
Srpski premijer Vojislav Koštunica ocenio je da su direktni pregovori sa delegacijom Prištine “jasno pokazali nadmoć” srpskih argumenata, dok su Albanci ostali pri već poznatim stavovima. "Naša delegacija iznela je stav da sve strane treba da izadju sa predlogom demokratskog rešenja i nema ništa logičnije od toga", rekao je srpski premijer, naglasivši da je Beograd kosovskim Albancima ponudio najviši stepen autonomije, ali bez promene granica Srbije.
Demokratsko rešenje, kako je objasnio Koštunica, "isključuje jednostrane akte, nasilje i povrede medjunarodnih dokumenata kao što su Povelja UN i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN”.
Posrednici Kontakt grupe sada nastavljaju odvojene razgovore najpre sa delegacijom Beograda, a potom i sa predstavnicima Prištine kako bi dogovorili dalje aktivnosti.
Uoči sastanka, Tadić je poručio da je uveren da će učešće UN, posebno Saveta bezbednosti, i pregovaračke trojke doprineti razgovorima: "Vidimo ovu rundu pregovora o budućem statusu kao veliku priliku za postizanje istorijskog kompromisa i ostavimo iza nas uzroke konflikta i razdora koji su do sada karakterisali odnose Srba i Albanaca".
Predsednik Srbije je dodao da srpska strana takodje gleda na današnju rundu pregovora s velikom odgovornošću, jer se pitanje budućeg statusa Kosova neće odraziti samo na sudbinu Srba i Albanaca, već i svih naroda na zapadnom Balkanu, a verovatno i šire. "Mora se poštovati i teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, jednako kao i ispunjenjene legitimnog prava albanske zajednice na Kosovu na samoupravu. To bi utrlo put potpunim i brzim integracijama svih država zapadnog Balkana u Evropsku uniju, što je osnovni zajednički cilj svih nas", istakao je Tadić.
Za postizanje istorijskog cilja, naveo je srpski predsednik, najvažnije je da dodje do korenite promene u odnosima Srba i Albanaca, tako da, umesto sumnjičavosti i antagonizma, u 21. veku budu zasnovani na medjusobnom poverenju i saradnji. Da bi se to postiglo, rekao je Tadić, neophodno je da sve strane prihvate tri osnovna principa. "Prvi se tiče pomirenja. Srbi i Albanci moraju da prestanu sa isključivošću, a ponekad i podnošenjem mitoloških nerešenih računa iz prošlosti prema kojima je uvek sopstvena strana u ulozi žrtve, a ona druga agresor", rekao je predsednik Srbije. Po njegovim rečima, drugi princip je "istinska posvećenost miru", a treći partnerstvo pod zajedničkim suverenitetom.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica predložio je, na početku direktnih pregovora, da se sve učesnice procesa, Srbija, medjunarodna zajednica i albanska strana, najpre obavežu da će podržati i prihvatiti samo sporazumno i demokratsko rešenje: "Podjednako je važno da svaka strana preuzme obavezu da neće posegnuti za jednostranim rešenjima, jer bi to moglo da znači jedino primenu politike sile i sprovodjenje pravnog nasilja".
Premijer je upozorio da će izgledi za postizanje sporazuma praktično biti nepostojeći sve dok postoji makar i prećutna mogućnost da se jedna strana, u ovom slučaju albanska, opredeli za jednostrana rešenja. "Složićete se i da demokratsko rešenje isto tako isključuje mogućnost da se vojno prisustvo medjunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji može iskoristiti u funkciji eventualnog jednostranog proglašavanja nezavisnosti Pokrajine, budući da su medjunarodne vojne snage došle na Kosovo da bi štitile Rezoluciju 1244 i važeće norme medjunarodnog poretka", ocenio je Koštunica.
Beograd je posrednicima predložio pet tema za direktne pregovore, a prva je postizanje medjunarodnog sporazuma za budući status Kosova, koji koji bi podržao suštinsku autonomiju za pokrajinu u okviru Srbije. Sledeća tema bila bi konkretna podela nadležnosti izmedju Srbije i Kosova i Metohije, zatim ekonomska pitanja, odnosi Kosova i Metohije sa medjunarodnim finansijskim organizacijama i regionalnim inicijativama. Poslednja tema koju Beograd predlaže za direktne pregovore je - prisustvo medjunarodne zajednice pod okriljem UN, kroz civilno i vojno angažovanje, kojim bi se obezbedila primena statusnog reešenja.
Priština nastupa kao da je pitanje statusa rešeno i u Njujorku će izaći sa dokumentom, kojim želi da reguliše medjusobne odnosa Kosova i Srbije kao dve nezavisne države.
Predstavnici kosovskih Albanaca su istakli da takva saradnja treba da uključi i "puno sprovodjenje prava manjina i zaštite, koje je preporučio izaslanik UN Marti Ahtisari", navodi se u saopštenju, objavljenom u Njujorku i Briselu, a čiju je kopiju dobila agencija Beta.
"Trojka" je "ohrabrila dve strane da podnesu predloge koji bi naišli na interes druge strane", navodi se u saopštenju i dodaje da je odlučeno da se novi sastanak srpske i albanske kosovske strane uz posredništvo Kontakt grupe održi u Briselu 14. oktobra.
Saopšteno je i da su delegacije Beograda i Prištine prihvatile "Njujoršku deklaraciju" i "prihvatile da bi nasilje, provokacije i zastrašivanje predstavljale veliku opasnost za proces pod okriljem trojke, kao i za stabilnost i bezbednost regiona".
U Deklaraciji je ukazano na stavove šefova diplomatija Kontakt grupe da je rešenje statusa Kosova ključno za bezbednost i stabilnost zapadnog Balkana i Evrope.
Predočena je i rešenost ministara Kontakt grupe da se traži rešenje pregovorima koje će biti podržano od Saveta bezbednosti UN, a na temelju načela Kontakt grupe i rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
U "Njujorškoj deklaraciji" se navodi i da su ministri Kontakt grupe od delegacija Beograda i Prištine zatražili da "iznesu realistične predloge i da nijedna strana ne može jednostrano blokirati napredovanje procesa".
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, izneli su različite ocene Njujorške deklaracije.
Koštunica je novinarima rekao da je srpska strana već iznela primedbe na Njujoršku deklaraciju pošto, kako je ocenio, "ima nekih stavova" koji ne mogu da dovedu do uspeha u pregovorima.
"Mi smo danas izneli neke primedbe. Ima nekih stavova koji se ponavljaju i koji ne mogu da dovedu do uspeha u pregovorima", rekao je Koštunica.
Premijer Srbije je najavio da će Beograd kasnije pisanim putem obavestiti Kontakt grupu o svojim primedbama.
Tadić je ocenio da u toj deklaraciji ima "zadovoljavajućih" elemenata, kao što su nastavak pregovora kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.
"Ali i slaganja obe strane da je nasilje neprihvatljivo kao i da strana koja insistira na takvom nečemu gubi legitimitet da učestvuje u pregovorima", dodao je Tadić.
U toj deklaraciji, koju su Beograd i Priština prihvatili u prisustvu posredničke "trojke", napominje se da bi nasilje, provokacije i pretnje predstavljale ozbiljan rizik za proces "trojke" kao i za stabilnost i bezbednost regiona. Obe strane su ponovile rešenost da se uzdrže od aktivnosti ili izjava koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju.
U misiji Evropske unije u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, oko 17.30 sati po srednjoevropskom vremenu završeni su prvi direktni razgovori delegacija Beograda i Prištine na najvišem nivou, od kada pregovaračkim procesom o budućem statusu Kosova rukovodi posrednička "trojka" Kontakt grupe.
Državni pregovarački tim Srbije na direktnim razgovorima u Njujorku, kao kopredsednici predvodili su predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, dok su na čelu delegacije iz Prištine bili predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je posle sastanka sa delegacijom Beograda, da je kosovska strana u Njujorku još jednom jasno stavila do znanja da nema pregovora o nezavisnosti Kosova jer je to završena stvar.
U izjavi za Glas Amerike na albanskom, Čeku je naglasio da bi kosovska strana želela da se pitanje statusa Kosova reši kroz Savet bezbednosti UN, ali da će se, ukoliko to ne bude moguće, ići na proglašenje nezavisnosti.
"Nećemo prihvatiti više nikakvo odlaganje rešenja statusa", kazao je on. Čeku je rekao da je srpska strana insistirala na očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. "Mi smo apsolutno protiv toga. Nezavisnost Kosova je završena stvar. Kosovska strana želi da razgovara o poststatusnim pitanjima", istakao je Čeku.
Prema njegovim rečima, prištinska dlegacija je odbacila sve druge moguće opcije kao što su suštinska autonomija, konfederacija i drugo. Premijer Kosova je ocenio da je sastanak bio radnog karaktera iako su i Beograd i Priština ostale na ranije iznetim stavovima.
Američki predstavnik u "trojci" Frenk Vizner rekao je posle sastanka da je Kontakt grupa insistirala na odgovornosti obe strane i da su Beograd i Priština ti koji treba da nadju zajedničke oblasti u kojima može da dodje do kompromisa.
Šefovi diplomatija Kontakt grupe su takodje podsetili obe strane da moraju da rade "kreativno i u duhu kompromisa" i da treba da iskoriste "ozbiljnu priliku koju im daje 'trojka' kako bi došli do rešenja kroz pregovore".
Išinger je rekao da je utisak sa pregovora da obe strane žele da nastave pregovore, uz ocenu da su direktni pregovori "svrsishodni".
"Nije na nama da uradimo nešto što dve strane treba da učine da bi došle do zajedničkih tačaka", dodao je nemački diplomata.
On je podsetio da bilo kakvi budući odnosi moraju da uzmu u obzir specijalne odnose dve strane koji su "opterećeni kako istorijski tako i politički".
Vizner je rekao da veruje da je moguće da se do 10. decembra dodje do nekog napretka, odnosno do pravih pregovora o statusu Kosova.
Ruski predstavnik u "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da je njegov lični utisak da Beograd i Priština mogu i da žele da dalje pregovaraju.
"Ne želim da budem preveliki optimista i ovo nisu znaci koji pokazuju da je dogovor blizu, ali ima naznaka koje govore da su obe strane zainteresovane za nastavak direktnih pregovora", rekao je ruski diplomata i dodao da se Rusija složila sa saopštenjem Kontakt grupe.
Na pitanje novinara da li može da se očekuje da do 10. decembra dodje do nekog rešenja u vezi sa statusom Kosova, Išinger je uzvratio: "Zašto ste nestrpljivi. Što ne možete da čekate 10. decembar".
"Mi smo ušli u ove pregovore ozbiljno, potrošili vreme da sa obema stranama raspravljamo o detaljima i obe strane su na sastanku pokazale da žele da se ovaj proces nastavi. To je dobar znak", rekao je Išinger.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je posle sastanka da će pregovori o statusu Kosova pod okriljem pregovaračke "trojke" “sudbonosno definisati evropsku budućnost” Srbije i kosovskih Albanaca. “Srpska strana je predložila značajnu i održivu autonomiju i pozvali smo kosovske Albance da pregovorima pristupe veoma ozbiljno”, rekao je srpski predsednik posle pregovora održanih u njujorškim kancelarijama Evropske unije.
“Naša ideja nije da se vratimo na predjašnje stanje, na godine koje su za nama, već da pronadjemo rešenje koje je prihvatljivo za obe strane, ali koje ni na koji način ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije”, rekao je predsednik Tadić. “Ovi pregovori sudbonosno definišu budućnost Srba i Albanaca u EU”, ocenio je Tadić, rekavši da je pred stranama uključenim u pregovore zadatak da Srbima i Albancima “stvore najbolje uzlove za život”.
Tadić je izrazio zadovoljstvo rezultatima razgovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca u Njujorku i ocenio da je najvažnije da je potvrdjena namera da se pronadje kompromis."Srbija je zadovoljna rezultatima pregovora", rekao je Tadić ruskoj državnoj agenciji, dodajući da je "glavno što su strane potvrdile nameru da pronadju kompromis".
Govoreći o planu izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, koji predvidja "kontrolisanu nezavisnost" za Kosovo i Metohiju, Tadić je ukazao da je on "neprihvatljiv za Srbiju" i da je "u potpunosti propao".
Srpski premijer Vojislav Koštunica ocenio je da su direktni pregovori sa delegacijom Prištine “jasno pokazali nadmoć” srpskih argumenata, dok su Albanci ostali pri već poznatim stavovima. "Naša delegacija iznela je stav da sve strane treba da izadju sa predlogom demokratskog rešenja i nema ništa logičnije od toga", rekao je srpski premijer, naglasivši da je Beograd kosovskim Albancima ponudio najviši stepen autonomije, ali bez promene granica Srbije.
Demokratsko rešenje, kako je objasnio Koštunica, "isključuje jednostrane akte, nasilje i povrede medjunarodnih dokumenata kao što su Povelja UN i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN”.
Posrednici Kontakt grupe sada nastavljaju odvojene razgovore najpre sa delegacijom Beograda, a potom i sa predstavnicima Prištine kako bi dogovorili dalje aktivnosti.
Uoči sastanka, Tadić je poručio da je uveren da će učešće UN, posebno Saveta bezbednosti, i pregovaračke trojke doprineti razgovorima: "Vidimo ovu rundu pregovora o budućem statusu kao veliku priliku za postizanje istorijskog kompromisa i ostavimo iza nas uzroke konflikta i razdora koji su do sada karakterisali odnose Srba i Albanaca".
Predsednik Srbije je dodao da srpska strana takodje gleda na današnju rundu pregovora s velikom odgovornošću, jer se pitanje budućeg statusa Kosova neće odraziti samo na sudbinu Srba i Albanaca, već i svih naroda na zapadnom Balkanu, a verovatno i šire. "Mora se poštovati i teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, jednako kao i ispunjenjene legitimnog prava albanske zajednice na Kosovu na samoupravu. To bi utrlo put potpunim i brzim integracijama svih država zapadnog Balkana u Evropsku uniju, što je osnovni zajednički cilj svih nas", istakao je Tadić.
Za postizanje istorijskog cilja, naveo je srpski predsednik, najvažnije je da dodje do korenite promene u odnosima Srba i Albanaca, tako da, umesto sumnjičavosti i antagonizma, u 21. veku budu zasnovani na medjusobnom poverenju i saradnji. Da bi se to postiglo, rekao je Tadić, neophodno je da sve strane prihvate tri osnovna principa. "Prvi se tiče pomirenja. Srbi i Albanci moraju da prestanu sa isključivošću, a ponekad i podnošenjem mitoloških nerešenih računa iz prošlosti prema kojima je uvek sopstvena strana u ulozi žrtve, a ona druga agresor", rekao je predsednik Srbije. Po njegovim rečima, drugi princip je "istinska posvećenost miru", a treći partnerstvo pod zajedničkim suverenitetom.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica predložio je, na početku direktnih pregovora, da se sve učesnice procesa, Srbija, medjunarodna zajednica i albanska strana, najpre obavežu da će podržati i prihvatiti samo sporazumno i demokratsko rešenje: "Podjednako je važno da svaka strana preuzme obavezu da neće posegnuti za jednostranim rešenjima, jer bi to moglo da znači jedino primenu politike sile i sprovodjenje pravnog nasilja".
Premijer je upozorio da će izgledi za postizanje sporazuma praktično biti nepostojeći sve dok postoji makar i prećutna mogućnost da se jedna strana, u ovom slučaju albanska, opredeli za jednostrana rešenja. "Složićete se i da demokratsko rešenje isto tako isključuje mogućnost da se vojno prisustvo medjunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji može iskoristiti u funkciji eventualnog jednostranog proglašavanja nezavisnosti Pokrajine, budući da su medjunarodne vojne snage došle na Kosovo da bi štitile Rezoluciju 1244 i važeće norme medjunarodnog poretka", ocenio je Koštunica.
Beograd je posrednicima predložio pet tema za direktne pregovore, a prva je postizanje medjunarodnog sporazuma za budući status Kosova, koji koji bi podržao suštinsku autonomiju za pokrajinu u okviru Srbije. Sledeća tema bila bi konkretna podela nadležnosti izmedju Srbije i Kosova i Metohije, zatim ekonomska pitanja, odnosi Kosova i Metohije sa medjunarodnim finansijskim organizacijama i regionalnim inicijativama. Poslednja tema koju Beograd predlaže za direktne pregovore je - prisustvo medjunarodne zajednice pod okriljem UN, kroz civilno i vojno angažovanje, kojim bi se obezbedila primena statusnog reešenja.
Priština nastupa kao da je pitanje statusa rešeno i u Njujorku će izaći sa dokumentom, kojim želi da reguliše medjusobne odnosa Kosova i Srbije kao dve nezavisne države.
Kontakt grupa očekuje konstruktivnost
Kontakt grupa je pozvala Beograd i Prištinu da se konstruktivno angažuju u nastavku pregovora o budućem statusu te srpske pokrajine.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je nakon sastanka Kontakt grupe u četvrtak u Njujorku rekao da 120 dana pregovora do 10. decembra jeste period u kojem se očekuje "konstruktivan pristup obe strane", jer je to jedini način da se postigne kompromisno rešenje. "Odgovornost je na obema stranama za nastavak procesa. Složili smo se da ćemo ostati u kontaktu sa 'trojkom' dokle god traje proces", rekao je britanski ministar koji je predsedavao sastankom ministara inostranih poslova šest zemalja članica Kontakt grupe.
Miliband je rekao da će se u izveštaju medjunarodne pregovaračke "trojke", koji treba 10. decembra da bude podnet generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, pokazati kako su se dve strane ponašale u nastavku procesa i koliko su bile konstruktivne. On je više puta ponovio da je mandat "trojke" do 10. decembra i da je to period u kojem dve strane treba da nadju kompromis.
Miliband je takodje rekao da dve strane u direktnim razgovorima treba da pokažu stvarnu rešenost kako bi našle oblasti u kojima može doći do kompromisa. On je izbegao da navede šta će biti dnevni red tog sastanka.
Ban Ki Mun je u izveštaju koji je podneo na sastanku rekao da status kvo nije održiv.
Evropski predstavnik u "trojci" Volfgang Išinger je takodje podneo izveštaj o dosadašnjem toku pregovora. Miliband je demantovao da Kontakt grupa na bilo koji način priprema medjunarodnu konferenciju i istakao podršku radu "trojke".
Sastanak šefova diplomatija SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije - Kondolize Rajs, Sergeja Lavrova, Dejvida Milibanda, Bernara Kušnera, Frank-Valtera Štajnmajera i Masima D'Aleme, trajao je oko sat vremena. Na sastanku su učestvovali i druga dva člana posredničke "trojke" predstavnici SAD i Rusije - Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.
(agencije/MONDO)
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je nakon sastanka Kontakt grupe u četvrtak u Njujorku rekao da 120 dana pregovora do 10. decembra jeste period u kojem se očekuje "konstruktivan pristup obe strane", jer je to jedini način da se postigne kompromisno rešenje. "Odgovornost je na obema stranama za nastavak procesa. Složili smo se da ćemo ostati u kontaktu sa 'trojkom' dokle god traje proces", rekao je britanski ministar koji je predsedavao sastankom ministara inostranih poslova šest zemalja članica Kontakt grupe.
Miliband je rekao da će se u izveštaju medjunarodne pregovaračke "trojke", koji treba 10. decembra da bude podnet generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, pokazati kako su se dve strane ponašale u nastavku procesa i koliko su bile konstruktivne. On je više puta ponovio da je mandat "trojke" do 10. decembra i da je to period u kojem dve strane treba da nadju kompromis.
Miliband je takodje rekao da dve strane u direktnim razgovorima treba da pokažu stvarnu rešenost kako bi našle oblasti u kojima može doći do kompromisa. On je izbegao da navede šta će biti dnevni red tog sastanka.
Ban Ki Mun je u izveštaju koji je podneo na sastanku rekao da status kvo nije održiv.
Evropski predstavnik u "trojci" Volfgang Išinger je takodje podneo izveštaj o dosadašnjem toku pregovora. Miliband je demantovao da Kontakt grupa na bilo koji način priprema medjunarodnu konferenciju i istakao podršku radu "trojke".
Sastanak šefova diplomatija SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije - Kondolize Rajs, Sergeja Lavrova, Dejvida Milibanda, Bernara Kušnera, Frank-Valtera Štajnmajera i Masima D'Aleme, trajao je oko sat vremena. Na sastanku su učestvovali i druga dva člana posredničke "trojke" predstavnici SAD i Rusije - Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.