Florans Artman, bivši portparol glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, izjavila je da je bivši premijer Srbije Zoran Djindjić još 28. juna 2001., u vreme transfera Slobodana Miloševića u Hag, ponudio Del Ponteovoj da joj izruči istovremeno i generala Ratka Mladića.
"Ukoliko NATO može da reaguje u roku od četiri sata, jer Mladić je sada u Beogradu", rekao je tada Djindjić Karli del Ponte, navela je Artman u intervjuu frankfurtskim "Vestima" čiji prvi deo izlazi u subotnjem izdanju.
"Mladić, medjutim, nije izručen...Pomoć nije stigla. Šta da Vam kažem ne znam šta se dogodilo", kratko je odgovorila Artmanova.
U svojoj knjizi "Mir i kazna" Artman je navela da ni Vašington, ni Brisel nisu tražili izručenje Miloševića u Hag.
"Premijer Djindjić je Miloševića izručio iz više razloga. Pre svega sigurno zato što je znao da je reč o zakonskoj obavezi kojoj mora da se povinuje i zbog toga je uspeo da udruži interese svoje zemlje, pravosudja i političke interese. Djindjić je izabrao da reši to pitanje i što je brže moguće reši pitanje medjunarodnih obaveze koje je bilo nemoguće izbeći - kako bi Srbija išla napred. I on je to uradio," navela je Artman.
Artman je dodala da su "u tom trenutku velike sile bile takodje spremne na kompromise. Govorili su "Srbija neposredno posle pada Miloševića još nije stabilna". To naravno nije bilo sasvim netačno. Govorili su "ne treba žuriti, pravosudje može da sačeka" i davali argumente te vrste koji ipak nisu bili izraz neke dugoročne vizije. Jer, na dug rok prisustvo Slobodana Miloševića u Srbiji je bilo štetno".
Artman je ocenila da je Radovana Karadžića i Ratka Mladića zapad mogao pre mnogo godina da locira i uhapsi, ali da nije želeo da ih pošalje put Sheveningena.
Bivši portparol glavnog tužioca takodje tvrdi da je bivši predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Čavić 2004. dojavio snagama NATO ime Karadžićevog jataka koji je uhapšen umesto da bude praćen do mesta na kojem je najtraženiji haški optuženik trebalo da spava.
Artmanova je iznela da je "Del Ponteova osnovala Istražnu ćeliju koja daje odgovor na teškoće na koje se pozivaju zapadne sile govoreći "ne možemo da znamo u pravom trenutku gde se (begunci) nalaze". Istražna ćelija daje informaciju kao na primer: "Karadžić će u mestu Zaovine (na planini Tari) provesti dve noći...".
"Dakle to je bila idealna situacija koja je trebalo da omogući da misija bude konačno ispunjena. I onda umesto da pokrenu operaciju oni samo nadlete selo, što u stvari pre predstavlja upozorenje Karadžiću. Ne telefoniraju mu dakle, nego pošalju helihopter. Namerno, svaki put urade ono što ne treba", zaključila je Florans Artman.
(Tanjug)
"Ukoliko NATO može da reaguje u roku od četiri sata, jer Mladić je sada u Beogradu", rekao je tada Djindjić Karli del Ponte, navela je Artman u intervjuu frankfurtskim "Vestima" čiji prvi deo izlazi u subotnjem izdanju.
"Mladić, medjutim, nije izručen...Pomoć nije stigla. Šta da Vam kažem ne znam šta se dogodilo", kratko je odgovorila Artmanova.
U svojoj knjizi "Mir i kazna" Artman je navela da ni Vašington, ni Brisel nisu tražili izručenje Miloševića u Hag.
"Premijer Djindjić je Miloševića izručio iz više razloga. Pre svega sigurno zato što je znao da je reč o zakonskoj obavezi kojoj mora da se povinuje i zbog toga je uspeo da udruži interese svoje zemlje, pravosudja i političke interese. Djindjić je izabrao da reši to pitanje i što je brže moguće reši pitanje medjunarodnih obaveze koje je bilo nemoguće izbeći - kako bi Srbija išla napred. I on je to uradio," navela je Artman.
Artman je dodala da su "u tom trenutku velike sile bile takodje spremne na kompromise. Govorili su "Srbija neposredno posle pada Miloševića još nije stabilna". To naravno nije bilo sasvim netačno. Govorili su "ne treba žuriti, pravosudje može da sačeka" i davali argumente te vrste koji ipak nisu bili izraz neke dugoročne vizije. Jer, na dug rok prisustvo Slobodana Miloševića u Srbiji je bilo štetno".
Artman je ocenila da je Radovana Karadžića i Ratka Mladića zapad mogao pre mnogo godina da locira i uhapsi, ali da nije želeo da ih pošalje put Sheveningena.
Bivši portparol glavnog tužioca takodje tvrdi da je bivši predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Čavić 2004. dojavio snagama NATO ime Karadžićevog jataka koji je uhapšen umesto da bude praćen do mesta na kojem je najtraženiji haški optuženik trebalo da spava.
Artmanova je iznela da je "Del Ponteova osnovala Istražnu ćeliju koja daje odgovor na teškoće na koje se pozivaju zapadne sile govoreći "ne možemo da znamo u pravom trenutku gde se (begunci) nalaze". Istražna ćelija daje informaciju kao na primer: "Karadžić će u mestu Zaovine (na planini Tari) provesti dve noći...".
"Dakle to je bila idealna situacija koja je trebalo da omogući da misija bude konačno ispunjena. I onda umesto da pokrenu operaciju oni samo nadlete selo, što u stvari pre predstavlja upozorenje Karadžiću. Ne telefoniraju mu dakle, nego pošalju helihopter. Namerno, svaki put urade ono što ne treba", zaključila je Florans Artman.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
