Predstavnici EU, SAD i Rusije, Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, u petak kasno uveče razgovarali su odvojeno sa najvišim zvaničnicima Beograda i Prištine
Predstavnici EU, SAD i Rusije, Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, u petak kasno uveče razgovarali su odvojeno sa najvišim zvaničnicima Beograda i Prištine.Delegaciju Beograda predvodili su predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Dve delegacije, srpska i albanska su prethodno imale prve direktne razgovore u nastavku pregovaračkog procesa o rešavanju statusa Kosova.
Po okončanju razgovora sa predstavnicima Kontakt grupe predsednik Srije Boris Tadić ocenio je da je dobro što su počeli direktni razgovori Beograda i Prištine jer je to jedini način da se promene stvari i da beogradska strana ubedi albansku da promeni početno stanovište.
"Još jednom smo izneli predlog suštinske autonomije, ne dovodeći u pitanje teritorjalni integritet i suverentiet Srbije, i otvorili pitanja s albanskom stranom koja je htela da razgovara o odnosima dve suverene države", rekao je Tadić za RTS u direktnom uključenju iz Njujorka.
Prema njegovim rečima, nakon što je Beograd odbio da razgovara o odnosima Srbije i Kosova, kao dve nezavisne države, dijalog je prešao na tehničke detalje.
Tadić je naveo da je u razogovoru s predstavnicima posredničke "trojke" bilo reči o strategiji komunikacija i načinu na koji bi čitav pregovarački proces mogao biti unapredjen.
Koštunica je RTS-u rekao da je Srbija od početka razgovra insistirala na tome da puno pažnje treba posvetiti direktnim ragovorima - preko potrebnim za uspeh pregovaračkog pocesa, jer se samo u takvom sučeljavanju može pokazati snaga srpskih argumenata. Premijer je naglasio da razgovori još uvek nisu direktni u pravom smislu reči.
"Oni tek treba da nastupe, oni nastaju ne onda kada dve strane paralelno iznose svoja stanvišta, već kada dve delegacije sednu jedna naspram druge i počnu da razgovaraju i suočavaju svoje argemente", kazao je on.
Koštunica je naglasio da Srbija od "trojke" i Kontakt grupe očekuje da jasno izadje sa stavom da zemlje učesnice u pocesu ni na koji način izjavama neće podsticati i ohrabrivati jednostrane akte, pogotovo one o proglašenju nezavisnosti.
Tadić i Koštunica su ocenili da je dobro što je američki predstavnik u "trojci" Frenk Vizner rekao da je njegov mandat u pregovaračkom procesu da ostane privržen komrpomisu, a ne bilo kakvom nametanju ili podsticanju nezavsnosti Kosova. Ali su obojica i izrazila žaljenje što je Vizner to izjavio u neformalnom razgovoru.
Tadić je rekao da očekuje da albanska strana odgovori na predloge Beograda koji ima suštinski karatker i predstavlja rešenje u kojima kao nigde na svetu jednoj etničkoj zajednici nisu data takva prava.
Prema predsednikovim rečima, atmosfera u Njujorku je bila nešto povoljnija nego u Beču. On je dodao da je veoma značajno što je "trojka", kroz Njujoršku deklaraciju, ohrabrila postizanje kompomisa i zatražila da se obe strane suzdrže od provokacija i nasilja.
Koštunica je ocenio da uspeh pregovora, odnosno "ono šta će se dešavati u Briselu" 14. oktobra ne zavisi od srpske i albanske strane već od treće strane - od onih koji treba da ohrabre Albance da teže ka kompromisu i da se ne "ušanče" oko ideje o nezavisnosti.
Premijer je ocenio da se pod tim uslovom stvari u Briselu mogu pomaći u izvesnoj meri, ali da to ipak neće biti neki veliki napredak u pregovorima.
Koštunica je upozorio da izjava francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera da Kosovo nije pitanje ni Rusije ni SAD, može da predstavlja jedan od načina da se taj problem izvuče iz Saveta bezbednosti UN.
Tadić je naglasio da je u interesu Srbije da utiče na SAD da promene stav po pitanju Kosova i dodao da Beograd mora do poslednjeg trenutka da se bori za svoju poziciju.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je Beograd spreman da sasluša svaki predlog kosovskih Albanaca, ali da se plan o uspostavljanju medjususedskih odnosa, koji su oni doneli na pregovore u Njujork, bavi ne statusnim, već "poslestatusnim pitanjima".
Još jedan član državnog pregovaračkog tima - šef srpske diplomatije Vuk Jeremić - ocenio je da su direktni pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca "veliki korak unapred", pre svega jer su se dve strane složile da - nastave direktne pregovore.
Na sastanku u Briselu, srpska delegacija će detaljno predočiti predlog o širokoj autonomiji, što će predstavljati prvu takvu priliku od početka pregovaračkog procesa, rekao je Jeremić.
"U Briselu ćemo odgovoriti na pitanja koja o tom predlogu budu imali Albanci", rekao je Jeremić, naglasivši da se pregovori moraju nastaviti sve dok se ne pronadje rešenje za status Kosova.
Tema satanka posredničke "trojke" Kontakt grupe i prištinske delegacije je bio naredni direktni susret Beograda i Prištine zakazan za 14. oktobar u Briselu.
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu je uoči sastanka izneo stav prištinske delegacije da je 10. decembar krajnji rok za rešavanje budućnosti Kosova i da nema šta da se pregovara o nezavisnosti.
Premijer Kosova Agim Čeku je istakao da bi kosovska strana želela da se pitanje statusa Kosova reši kroz Savet bezbednosti UN, ali da će se, ukoliko to ne bude moguće, ići na proglašenje nezavisnosti.
(agencije/MONDO)
