On je pozvao kosovske lidere da pojačaju napore radi pronalaženja rešenja i da što pre nastave dijalog s Beogradom.

"Posebno sam zabrinut zbog produženog političkog zastoja u Prištini i mogućih negativnih posledica po dosad ostvareni napredak u jačanju demokratskih institucija i procesa na Kosovu", naveo je Ban u izveštaju o kojem će Savet bezbednosti UN raspravljati 13. novembra.

"Upućujem snažan apel svim kosovskim političkim entitetima, i prvenstveno njihovim liderima, da pojačaju napore kako bi izbori održani 8. juna bili uspešni i radi prevazilaženja aktuelnog zastoja", piše u dokumentu koji obuhvata aktivnosti UNMIK-a u periodu od 16. jula do 15. oktobra, objavljenom na vebsajtu UN.

Ban je napomenuo da sadašnja generacija lidera mora da nastavi istorijski proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pomiri se s prošlošću, iskoristi prilike koje pruža Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i nastavi strukturalne reforme.

Generalni sekretar UN čestitao je vlastima u Beogradu i Prištini na napretku ka evropskoj budućnosti i ohrabrio što skoriji nastavak dijaloga na visokom nivou, pod okriljem EU.

"Takođe pozivam sve strane da nađu načina da ubrzaju zamajac u tom procesu, bez obzira na kratkotrajne političke izazove", dodao je on.

Ban je podsetio da je Beograd izrazio zabrinutost da bi eventualno produženje zastoja u dijalogu moglo da izazove kašnjenje i u sprovođenju dosad postignutih sporazuma i da negativno utiče na pregovore Srbije sa EU.

Evropska komisija (EK), kako je primetio, u oktobarskom Izveštaju o napretku Srbije napomenula je da je napredak u normalizaciji odnosa od ključnog značaja za evropski put obeju strana.

On je istakao da su tehnički razgovori nastavljeni i da je ostvaren određeni napredak u oblasti integrisanog upravljanja prelazima, telekomunikacijama i energetici i slobodi kretanja.

Ban je pohvalio angažovanje Prištine u rešavanju problema učešća lokalnih boraca u stranim sukobima, kao i verske lidere islamske i drugih zajednica na Kosovu zbog distanciranja od ekstremizma.

On je pozvao nadležne vlasti i da pojačaju napore radi bezbednosti kulturne i verske baštine i ocenio da bi pozitivan znak bilo dugo odlagano uspostavljanje saveta za zaštitu Velike Hoče.

U izveštaju je navedeno da je za tri meseca zabeleženo 18 napada na verske objekte, od kojih 11 na one pravoslavne.

Govoreći o severu Kosova, Ban je upozorio da je izgradnja u Brđanima i dalje izvorište potencijalnih sukoba i pohvalio je konstruktivno angažovanje "skoro svih strana" u traganju za rešenjem tog problema.

Generalni sekretar je primetio da je broj bezbednosnih incidenata protiv manjinskih zajednica nepromenjen u odnosu na raniji period, osim u području Peći, gde je znatno povećan.

On je naveo i podatke UNHCR-a o broju dobrovoljnih povratnika: za tri meseca je registrovano njih 177, od kojih 45 kosovskih Srba, 115 kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana, troje Goranaca, jedan Crnogorac i 13 kosovskih Albanaca.

Ukupan broj interno raseljenih ljudi na Kosovu, uglavnom kosovskih Srba, iznosi 17.227, piše u izveštaju.

Ban je naglasio i da je EK u najnovijem Izveštaju o Kosovu ukazao na određeni napredak u pravosudnom sektoru, ali i da je izrazila "ozbiljnu zabrinutost" u vezi sa nezavisnošću, odgovornošću, nepristrasnošću i efikasnosti kosovskog pravosuđa.

U Banovom izveštaju je pohvaljena profesionalnost i posvećenost forenzičkih i drugih stručnjaka iz Srbije, Euleksa i Kosova zbog vraćanja ostataka žrtava, otkrivenih u masovnoj grobnici u Rudnici, i upućen je apel svima onima koji imaju relevantne informacije da pomognu kako bi se rasvetlila sudbina nestalih.

Uz izveštaj generalnog sekretara priložen je i Izveštaj o aktivnostima Euleksa visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je bila na toj poziciji u periodu koji Izveštaj obuhvata.

Ešton je navela da je specijalni tužilac Klint Vilijamson, čiji je tim istraživao navode izveštača Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu, saopštio da su pronađeni dokazi za podizanje optužnice protiv nekih bivših lidera OVK zbog organizovanja kampanje progona manjina i albanskih političkih protivnika OVK.

"Istražne i operativne aktivnosti napreduju, a saradnja s pravosudnim organima i organima za sprovođenje zakona u regionu i šire i dalje je uspešna", ocenila je Ešton i dodala da su u toku pripreme za uspostavljanje specijalnog suda za procesuiranje tih zločina.