Poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke (SRS), Socijalističke partije Srbije (SPS) i Liberalno-demokratske partije (LDP) najavili su da neće glasati za vladine predloge izmena zakona o vladi, o državnoj upravi, platama državnih službenika i državnim praznicima.
Poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke (SRS), Socijalističke partije Srbije (SPS) i Liberalno-demokratske partije (LDP) najavili su da neće glasati za vladine predloge izmena zakona o vladi, o državnoj upravi, platama državnih službenika i državnim praznicima.
Poslanici Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) su najavili da će glasati za zakone, ukoliko vlada prihvati amandmane Lige socijaldemokrata Vojvodine kojima se traži da manjinama bude omogućeno da ne rade za vreme svojih praznika.
LSV je navela da Saveti nacionalnih manjina treba da utvrde koji su to praznici manjina.
Ta stranka je predložila i da se briše odredba kojom se propisuju obaveze pokrajinskih organa da u roku od 24 sata, na osnovu Zakona o vladi, dostave svoje odluke resornim ministarstvima.
Poslanici LSV su ocenili da se tom vladinom odredbom pokrajinski organi stavljaju u podredjeni položaj.
Objedinjena načelna rasprava o četiri predložena zakona nastavlja se popodne.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković prethodno je izjavio da su izmene Zakona o vladi predložene zbog uskladjivanja sa Ustavom, a njima su precizirane nadležnosti i obaveze vlade, kao i način na koji prestaje njen mandat.
Obrazlažući predložene izmene u Skupštini Srbije, Marković je naveo da se one odnose i na preambulu novog Ustava koja proklamuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Tako da se tekst zakletve koju Vlada polaže pred parlamentom menja i glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".
Vladinim predlogom izmena predvidjeno je da član Vlade ne može istovremeno da bude i narodni poslanik kao ni poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave, kao ni istovremeno i član pokrajinskog Izvršnog veća, niti izvršnog organa lokalne samouprave.
Zakon preuzima i pravilo iz novog Ustava da je član Vlade dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uredjuje sukob interesa prilikom vršenja javnih funkcija.
Ministar Marković je rekao da predlozenim izmenama, Vlada dobija ovlašćenje da se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština, gradova i grada Beograda, odnosno da obustavi njihovo izvršenje kad smatra da nisu saglasni Ustavu ili zakonu, i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti.
U supotnom, rešenje o obustavi izvršenja prestaje da važi.
Prema izmenama, vlada nema pravo da obustavlja od izvršenja opšte akte pokrajine.
Izmenama je precizirano da Vlada kojoj je prestao mandat vrši samo tekuće poslove i ne može da predlaže Skupštini zakone i druge opšte akte niti da donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršilaca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Predloženo je da se broj narodnih poslanika koji mogu da predloze Skupštini da se vladi izglasa nepoverenje sa sadašnjih 20 poveća na 60 poslanika. Precizirano je da takav predlog počinje da se razmatra na prvoj narednoj sednici Skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga
Vladi je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, a isti rokovi se odnose i na predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku vlade i pojedinim ministrima.
Kada je reč o ostavci ministra, predsednik vlade o njoj obaveštava Skupštinu koja to bez rasprave prima k znanju na prvoj narednoj sednici i time mu prestaje mandat.
Predloženim izmenama iz zakona se briše formulacija po kojoj šefovi kabineta predsednika i potpredsednika vlade imaju položaj direktora službe vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade, jer je, kako je obrazloženo, ta formulacija izazivala nedoumice o tome da li su šefovi kabineta državni službenici na položaju ili funkcioneri.
Izmenama je predvidjeno i potpuno drugačije uredjenje odnosa izmedju predsednika Republike i Vlade, jer po novom Ustavu vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike na predlog Vlade, već Narodna skupština, odnosno zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, ako parlament nije u mogućnosti da se sastane.
Isto tako, predsednik Republike više ne donosi akte za vreme vanrednog stanja, već to čini Vlada uredbom uz supotpis predsednika Republike, ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane.
Takodje, izmenama je predloženo brisanje odredbi koje daju pravo predsedniku Republike da traži da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti i obaveza Vlade da o tome odmah obavesti predsednika Republike.
Marković je obrazložio i predložene izmene Zakona o državnoj upravi i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika državnim službenicima.
Izmene Zakona o državnoj upravi Vlada je predložila zbog stvaranja pretpostavki za konkretizaciju nadležnosti Vlade i organa državne uprave prema organima autonomne pokrajine, čime se iz važećeg zakona izostavljaju rešenja koja nisu u saglasnosti sa novim Ustavom.
Prema Markovićevim rečima, vlada je predložila da se licima koja su imala status postavljenih lica, a nisu rukovodila unutrašnjom jedinicom u državnom organu, koeficijent odredjuje prema osmom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto.
Vlada je obrazložila da lica koja su imala status postavljenih lica to prestaju da budu, ali da njihova radna mesta ne postaju istovremeno time položaji.
Prema obrazloženju ministra, izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima predvidjeno je da se u Srbiji praznuju Nova godina (1. i 2. januar), Praznik rada ( 1. i 2. maj) i Dan pobede ( 9. maj).
Odredjeno je da državni praznici budu Sretenje (15. februar) kao Dan državnosti, zatim prvi dan Božića (7. januar) i uskršnji praznici, počev od Velikog petka do drugog dana uskrsa.
Skupstina Srbije završila je bez rasprave razmatranje predloga za razrešenje sadašnjeg sastava Republičke izborne komisije (RIK) i imenovanje novih članova i njihovih zamenika.
Poslaničke grupe su predložile da se za predsednika RIK-a imenuje sudija Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkić, a za zamenika pravnik Dejan Djurdjević, koji tu funkciju obavlja i sada.
Za sekretara RIK-a predložen je zamenik sekretara Skupštine Srbije Marko Danilović. Sekretar parlamenta Tamara Stojčević je predožena za zamenika sekretara RIK-a.
Poslaničke grupe su predložile članove i zamenike članova RIK proporcionalno broju poslanika koje imaju u parlamentu.
Prema Ustavnom zakonu, parlament je odmah posle konstituisanja trebalo da izabere sudije tog suda, ali je za sada, svoj predlog sa imenima deset kandidata, od kojih Skupsitna bira pet, uputio samo predsednik Srbije Boris Tadić.
Poslanici Skupšitne Srbije dogovaraće se o kandidatima koje oni predlažu predsedniku Republike tek pošto Vlada u proceduru uputi potrebne zakone o uredjenju tog suda, najavila je danas šef poslaničkog kluba DS Nada Kolundžija.
Kako se očekuje, Vlada bi ove nedelje trebalo da utvrdi predloge potrebnih zakona o uredjenju Ustavnog suda, postupku pred tim sudom I pravnom dejstvu njegovih odluka i uputi ih parlamentu, a njihovo usvajanje predvidjeno je na istoj sednici na kojoj se budu birale sudije.
Predstavnici poslaničkih klubova do sada su u dva navrata održali konsultacije o kandidatima za sudije Ustavnog suda, koje parlament predlaže predsedniku Republike, ali nisu postigli dogovor o konkretnim personalnim rešenjima.
Na tim razgovorima predstavnici vladajuće koalicije predložili su da parlament izadje sa jedinstvenom listom i da se u predlaganju kandidata postigne saglasnost svih grupa.
Medjutim, poslanici SRS nisu učestvovali na tim konsultacijama, najavljujući da neće predlagati svoje kandidate, jer su u pitanju, po stavu radikala, konsultacije vladajućih stranaka koje imaju za cilj da obezbede da njihovi kandidati budu izabrani za sudije Ustavnog suda, a ne priznati stručnjaci.
Prema Ustavnom zakonu, poslaničke grupe treba da utvrde listu od 10 kandidata i upute je predsedniku Republike sa koje on bira pet sudija.
Izborom, odnosno imenovanjem dve trećine od ukupnog broja sudija Ustavnog suda, sud će, prema odredbama Ustavnog zakona, biti konstituisan, a u tom trenutku prestaće mandat dosadašnjim sudijama.
Prema Ustavu Srbije, Ustavni sud čini 15 sudija, od kojih pet bira Skupština Srbije, pet imenuje predsednik Republike, a pet Vrhovni kasacioni sud Srbije.
Ustavni sud Srbije u blokadi je od kako je bivši predsednik Slobodan Vučetić 10. oktobra prošle godine obavestio parlament da je ispunio uslove za odlazak u penziju, jer je aktima tog suda predvidjeno da samo predsednik može da zakazuje sednice.
- Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović optužio je premijera Srbije Vojislava Koštunicu da svesno blokira formiranje Ustavnog suda Srbije.
"Koštunica ne želi konstituisanje onih institucija koje bi limitirale njegovo samovlašće. U ovom trenutku je Ustavni sud Srbije žrtva njegove potrebe da Srbijom vlada mimo zakona i uz kršenje Ustava", rekao je Jovanović novinarima u Skupštini Srbije.
(agencije/MONDO)
Poslanici Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) su najavili da će glasati za zakone, ukoliko vlada prihvati amandmane Lige socijaldemokrata Vojvodine kojima se traži da manjinama bude omogućeno da ne rade za vreme svojih praznika.
LSV je navela da Saveti nacionalnih manjina treba da utvrde koji su to praznici manjina.
Ta stranka je predložila i da se briše odredba kojom se propisuju obaveze pokrajinskih organa da u roku od 24 sata, na osnovu Zakona o vladi, dostave svoje odluke resornim ministarstvima.
Poslanici LSV su ocenili da se tom vladinom odredbom pokrajinski organi stavljaju u podredjeni položaj.
Objedinjena načelna rasprava o četiri predložena zakona nastavlja se popodne.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković prethodno je izjavio da su izmene Zakona o vladi predložene zbog uskladjivanja sa Ustavom, a njima su precizirane nadležnosti i obaveze vlade, kao i način na koji prestaje njen mandat.
Obrazlažući predložene izmene u Skupštini Srbije, Marković je naveo da se one odnose i na preambulu novog Ustava koja proklamuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Tako da se tekst zakletve koju Vlada polaže pred parlamentom menja i glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".
Vladinim predlogom izmena predvidjeno je da član Vlade ne može istovremeno da bude i narodni poslanik kao ni poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave, kao ni istovremeno i član pokrajinskog Izvršnog veća, niti izvršnog organa lokalne samouprave.
Zakon preuzima i pravilo iz novog Ustava da je član Vlade dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uredjuje sukob interesa prilikom vršenja javnih funkcija.
Ministar Marković je rekao da predlozenim izmenama, Vlada dobija ovlašćenje da se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština, gradova i grada Beograda, odnosno da obustavi njihovo izvršenje kad smatra da nisu saglasni Ustavu ili zakonu, i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti.
U supotnom, rešenje o obustavi izvršenja prestaje da važi.
Prema izmenama, vlada nema pravo da obustavlja od izvršenja opšte akte pokrajine.
Izmenama je precizirano da Vlada kojoj je prestao mandat vrši samo tekuće poslove i ne može da predlaže Skupštini zakone i druge opšte akte niti da donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršilaca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Predloženo je da se broj narodnih poslanika koji mogu da predloze Skupštini da se vladi izglasa nepoverenje sa sadašnjih 20 poveća na 60 poslanika. Precizirano je da takav predlog počinje da se razmatra na prvoj narednoj sednici Skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga
Vladi je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, a isti rokovi se odnose i na predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku vlade i pojedinim ministrima.
Kada je reč o ostavci ministra, predsednik vlade o njoj obaveštava Skupštinu koja to bez rasprave prima k znanju na prvoj narednoj sednici i time mu prestaje mandat.
Predloženim izmenama iz zakona se briše formulacija po kojoj šefovi kabineta predsednika i potpredsednika vlade imaju položaj direktora službe vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade, jer je, kako je obrazloženo, ta formulacija izazivala nedoumice o tome da li su šefovi kabineta državni službenici na položaju ili funkcioneri.
Izmenama je predvidjeno i potpuno drugačije uredjenje odnosa izmedju predsednika Republike i Vlade, jer po novom Ustavu vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike na predlog Vlade, već Narodna skupština, odnosno zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, ako parlament nije u mogućnosti da se sastane.
Isto tako, predsednik Republike više ne donosi akte za vreme vanrednog stanja, već to čini Vlada uredbom uz supotpis predsednika Republike, ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane.
Takodje, izmenama je predloženo brisanje odredbi koje daju pravo predsedniku Republike da traži da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti i obaveza Vlade da o tome odmah obavesti predsednika Republike.
Marković je obrazložio i predložene izmene Zakona o državnoj upravi i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika državnim službenicima.
Izmene Zakona o državnoj upravi Vlada je predložila zbog stvaranja pretpostavki za konkretizaciju nadležnosti Vlade i organa državne uprave prema organima autonomne pokrajine, čime se iz važećeg zakona izostavljaju rešenja koja nisu u saglasnosti sa novim Ustavom.
Prema Markovićevim rečima, vlada je predložila da se licima koja su imala status postavljenih lica, a nisu rukovodila unutrašnjom jedinicom u državnom organu, koeficijent odredjuje prema osmom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto.
Vlada je obrazložila da lica koja su imala status postavljenih lica to prestaju da budu, ali da njihova radna mesta ne postaju istovremeno time položaji.
Prema obrazloženju ministra, izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima predvidjeno je da se u Srbiji praznuju Nova godina (1. i 2. januar), Praznik rada ( 1. i 2. maj) i Dan pobede ( 9. maj).
Odredjeno je da državni praznici budu Sretenje (15. februar) kao Dan državnosti, zatim prvi dan Božića (7. januar) i uskršnji praznici, počev od Velikog petka do drugog dana uskrsa.
Skupstina Srbije završila je bez rasprave razmatranje predloga za razrešenje sadašnjeg sastava Republičke izborne komisije (RIK) i imenovanje novih članova i njihovih zamenika.
Poslaničke grupe su predložile da se za predsednika RIK-a imenuje sudija Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkić, a za zamenika pravnik Dejan Djurdjević, koji tu funkciju obavlja i sada.
Za sekretara RIK-a predložen je zamenik sekretara Skupštine Srbije Marko Danilović. Sekretar parlamenta Tamara Stojčević je predožena za zamenika sekretara RIK-a.
Poslaničke grupe su predložile članove i zamenike članova RIK proporcionalno broju poslanika koje imaju u parlamentu.
Godinu dana bez Ustavnog suda
Izbor sudija Ustavnog suda Srbije nije se našao na dnevnom redu prve sednice redovnog jesenjeg zasedanja parlamenta, koja je u ponedeljak počela, iako se početkom ovog meseca navršava godinu dana od kako Ustavni sud Srbije ne funkcioniše.Prema Ustavnom zakonu, parlament je odmah posle konstituisanja trebalo da izabere sudije tog suda, ali je za sada, svoj predlog sa imenima deset kandidata, od kojih Skupsitna bira pet, uputio samo predsednik Srbije Boris Tadić.
Poslanici Skupšitne Srbije dogovaraće se o kandidatima koje oni predlažu predsedniku Republike tek pošto Vlada u proceduru uputi potrebne zakone o uredjenju tog suda, najavila je danas šef poslaničkog kluba DS Nada Kolundžija.
Kako se očekuje, Vlada bi ove nedelje trebalo da utvrdi predloge potrebnih zakona o uredjenju Ustavnog suda, postupku pred tim sudom I pravnom dejstvu njegovih odluka i uputi ih parlamentu, a njihovo usvajanje predvidjeno je na istoj sednici na kojoj se budu birale sudije.
Predstavnici poslaničkih klubova do sada su u dva navrata održali konsultacije o kandidatima za sudije Ustavnog suda, koje parlament predlaže predsedniku Republike, ali nisu postigli dogovor o konkretnim personalnim rešenjima.
Na tim razgovorima predstavnici vladajuće koalicije predložili su da parlament izadje sa jedinstvenom listom i da se u predlaganju kandidata postigne saglasnost svih grupa.
Medjutim, poslanici SRS nisu učestvovali na tim konsultacijama, najavljujući da neće predlagati svoje kandidate, jer su u pitanju, po stavu radikala, konsultacije vladajućih stranaka koje imaju za cilj da obezbede da njihovi kandidati budu izabrani za sudije Ustavnog suda, a ne priznati stručnjaci.
Prema Ustavnom zakonu, poslaničke grupe treba da utvrde listu od 10 kandidata i upute je predsedniku Republike sa koje on bira pet sudija.
Izborom, odnosno imenovanjem dve trećine od ukupnog broja sudija Ustavnog suda, sud će, prema odredbama Ustavnog zakona, biti konstituisan, a u tom trenutku prestaće mandat dosadašnjim sudijama.
Prema Ustavu Srbije, Ustavni sud čini 15 sudija, od kojih pet bira Skupština Srbije, pet imenuje predsednik Republike, a pet Vrhovni kasacioni sud Srbije.
Ustavni sud Srbije u blokadi je od kako je bivši predsednik Slobodan Vučetić 10. oktobra prošle godine obavestio parlament da je ispunio uslove za odlazak u penziju, jer je aktima tog suda predvidjeno da samo predsednik može da zakazuje sednice.
- Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović optužio je premijera Srbije Vojislava Koštunicu da svesno blokira formiranje Ustavnog suda Srbije.
"Koštunica ne želi konstituisanje onih institucija koje bi limitirale njegovo samovlašće. U ovom trenutku je Ustavni sud Srbije žrtva njegove potrebe da Srbijom vlada mimo zakona i uz kršenje Ustava", rekao je Jovanović novinarima u Skupštini Srbije.
(agencije/MONDO)
