Serž Lazarević svedočio protiv Slobe u Hagu?

Video-snimak, objavljen na džihadističkom forumu, sastoji se iz dve scene, gde je svaki od taoca na različitoj lokaciji.

Prvo se pojavljuje Francuz Lazarević, star oko 50 godina, koji je u Maliju otet pre skoro tri godine. On na glavi nosi crni turban i sedi na sedištu u kolima.

"Veoma sam bolestan, bole me bubrezi i imam visok krvni pritisak... Strahujem da mi je život u opasnosti od francuske intervencije u Iraku. Molim vas gospodine predsedniče (Fransoa Oland) da sve učinite da budem oslobođen jer ste vi odgovorni za ono što će mi se dogoditi", rekao je Lazarević, koji je govor završio sa porukom upućenoj porodici.

VideoSerž

Kancelarija francuskog predsednika je saopštila da se utvrđuje autentičnost tog snimka.

U saopštenju se navodi da je Oland u kontaktu sa svim zemljama regiona i da koristi sve forme dijaloga u cilju oslobađanja taoca.

Poslednji dokaz da je Lazarević živ bio je junu.

Filip Verdon, Francuz koji je otet zajedno sa Lazarevićem, ubijen je prošle godine na severu Malija.

O Lazareviću je u svetskim i našim medijima pisano u više navrata, a u tim tekstovima tvrdi se, da se osim Serž, on zove još i Slobodan, da se navodno bavio kontraobaveštajnim poslovima u bivšoj Jugoslaviji i Francuskoj, kao i da je dva puta svedočio pred Haškim tribunalom.

Jedan Slobodan Lazarević je svedočio 2002. u Hagu protiv Slobodana Miloševića, a sedam godina kasnije bio je svedok odbane na suđenju trojici hrvatskih generala optuženim za ratne zločine 1995. nad srpskim stanovništvom Krajine.

Kako se može pročitati i na transkriptu objavljenom na internetu, na suđenju Miloševiću je, odgovarajući na pitanja tužioca, rekao da je rođen u Beogradu, da se preselio u Sarajevo (po njegovom podatku 1956. godine). U Sarajevu je studirao jezike i dobro savladao engleski i francuski.

Bio je, po vlastitom priznanju, saradnik KOS-a od 1968, "bavio se infiltracijom drugih organizacija".

Neki mediji su objavili da je bio vrbovan da radi za KOS. On taj podatak nije izneo pred Tribunalom, gde je, između ostalog, prema navodima transkripta, rekao da je 1968. godine dobio zadatak da prodre "u strukturu studentskog pokreta u Sarajevu, na primer da podmećem filmove nemačkim turistima, da se infiltriram u redove srpske emigracije u Engleskoj, hrvatske u Australiji i tako dalje".

Izjavio je da je, bez većeg uspeha, u Australiji "proveo 11 godina" i da se je od njega 1983. godine, pre početka Zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu, zatraženo da se vrati u zemlju.

Na Olimpijskim igrama je bio, kako je izjavio, lični asistent direktoru protokola Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Te 1984. godine, po zadatku tajne obaveštajne službe, zaposlio se u firmi ''Agrokomerc'' u Velikoj Kladuši, koju je vodio Fikret Abdić.

Hrvatski mediji su 2009. godine pisali da je u vreme Građanskog rata u Hrvatskoj, Lazarević (bio) "bivši oficir KOS-a instaliran u vrh obaveštajne službe Milana Martića".

Objavili su, takođe, da je između dva haška svedočenja "živeo sakriven u nekoj zapadnoj zemlji što mu je omogućila haška zaštita koja na njega i dalje računa kao na korisnog svedoka".

Advokati hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača "posegnuli su za njim, jer bi im mogao pomoći da obore glavnu tezu optužnice o udruženom zločinačkom poduhvatu kojem je bio cilj da se Srbi vojnom akcijom 'Oluja' proteraju iz Hrvatske", pisala je tada Politika, u tekstu "Lazarević - 'zvezda' odbrane Ante Gotovine".

"Preko bivšeg pripadnika srpske tajne službe mislimo dokazati da su čelnici tajne službe MUP-a Srbije Jovica Stanišić i Frenki Simatović imali uticaj na evakuaciju stanovništva iz Knina i na komandanta Vojske RSK Milu Mrkšića", rekao je uoči Lazarevićevog svedočenja Gotovinin advokat Luka Mišetić.

Politika je navela i da je Haško tužilaštvo pokušalo da "onemogući Lazarevićev nastup pred Tribunalom u ulozi svedoka odbrane, opravdavajući svoje protivljenje činjenicom da u vreme na koje se odnosi optužnica Lazarević nije boravio u Kninu niti bilo gde u Krajini, ali mu je sudsko veće to ipak dozvolilo".

Politika je tada objavila i da Lazarević "nije bio oficir niti pripadnik Kontraobaveštajne službe JNA" i prema rečima njenog izvora informacija, "dugo vremena je živeo u Australiji, gde je služio vojsku i odakle je u Republiku Srpsku došao kada je počeo rat u BiH".

Prema tom izvoru, iako se predstavljao kao potpukovnik, bio je poručnik po činu, a u komandi 21. korpusa Vojske RSK a "zbog dobrog znanja stranih jezika bio je zadužen za komunikaciju sa Unproforom, sa svim njihovim strukturama i predstavnicima".

Po tvrđenju istog izvora Politike, kao "prevodilac putovao je na srpsko-hrvatske pregovore i imao je dva lažna pasoša".

U reagovanju na sajtu Politike na taj tekst stoji i da je Lazarević pre početka oružanih sukoba "putovao po Hrvatskoj, Bosni pa čak i Sloveniji agitujući ispred pravoslavnih hramova, da trebaju Srbi da odlaze u rat, protiv Turaka i ustaša..."

"Posvuda je on bio lider i vojnik ničega", piše čitalac Politike.

Krajem 2012, mediji su objavili da je ogranak Al Kaide u Magrebu - Akmi, preuzeo odgovornost za kidnapovanje pet Evropljana u Maliju, mesec dana ranije.

Među otetima je "i Francuz Slobodan Serž Lazarević, koji je bio jedan od svedoka na suđenju bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću", preneo je tada AFP.