Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope evropske države da podrže stavove Beograda o rešenju statusa Kosova i Metohije. Koštunica je u Strazburu razgovarao i sa generalnim sekretarom SE Terijem Dejvisom.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope evropske države da podrže stavove Beograda o rešenju statusa Kosova i Metohije.
Koštunica je u govoru istakao da Srbija želi rešenje koje će počivati na "ista ona tri stuba na kojima je utemeljena i sama Evropa - na ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava". "Predlog Srbije koji smo izneli u Njujorku glasi da je Srbija spremna da albanskoj nacionalnoj manjini garantuje status najpovlašćenije nacionalne manjine koja danas postoji bilo gde u svetu. Ustavna garancija za ovakav status bila bi obezbedjena u vidu funkcionalne i suštinske autonomije pokrajine Kosovo i Metohija unutar Srbije", rekao je premijer.
Dodao je da Srbija, kao i svaka suverena i medjunarodno priznata država, ne može dozvoliti albanskoj nacionalnoj manjini da "stvara državu u državi i još jednu albansku državu na Balkanu".
Prema njegovim rečima, sada su prelomni trenuci za rešavanje statusa Kosova kada, pre svega, medjunarodna zajednica mora da donese odluku kojim će od dva puta usmeriti rešavanje" statusa Kosova, a samim tim i Srbije.
Predsednik vlade je naveo da "jedan put vodi ka demokratskom rešenju utemeljenom na evropskim vrednostima poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladivine prava". "Drugi put vodi u krajnje rizičnu zonu uspostavljanja najopasnijeg presedana posle Drugog svetskog rata da jedna nacionalna manjina, po cenu drastičnog kršenja važeće Rezolucije Saveta bezbednosti, kršenja Povelje UN i Završnog akta iz Helsinkija, na teritoriji suverene i medjunarodno priznate države stvori svoju državu", rekao je Koštunica.
Prema njegovim rečima, argument za nezavisno Kosovo je pretnja nasiljem Albanaca u Pokrajini. "Ovakva vrsta argumenta ne bi zasluživala komentar da smo makar jednom od medjunarodne zajednice čuli jasnu poruku da ove pretnje ne samo što ne mogu biti nagradjene davanjem države, već da će biti najstrože sankcionisane", rekao je srpski premijer.
Drugi razlog zbog kojeg se, dodao je, insistira na nezavisnosti Kosova je u Aneksu 11 plana izaslanika UN Martija Ahtisarija, u kojem se navodi da bi NATO u Pokrajini "bio bez jasne civilne kontrole". "Albanci se nadaju da bi odredjene velike sile, zarad primene Aneksa 11 i ostvarivanja na taj način svojih geostrateških i vojno bezbednosnih interesa, pristale na priznavanje jednostrane nezavisnosti", kazao je Koštunica.
Prema njegovim rečima, Srbija, neće odustati od pronalaženja demokratskog rešenja, kao što istovremeno najodlučnije odbacuje i svaku pomisao da bi mogla dopustiti da se na njenoj teritoriji pravi nova albanska država. "Uveravam vas da je Srbiji nemoguće nametnuti rešenje i da će se svaka eventualna jednostrano proglašena nezavisnost pokazati kao neodrživa. Jednostrano proglašena nezavisnost bi samo produbila problem i potom bi propala, što bi nas opet vratilo da zajednički pronadjemo demokratsko i održivo rešenje", rekao je on.
Dodao je da postoji opasnost da se pojedine zemlje, pa i one evropske, opredele za "otvoreno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i da priznaju jednostrani akt albanskih separatista o nezavisnosti Pokrajine". "Suština pitanja je u tome da li su svi koji danas odlučuju uzeli u obzir sve posledice koje bi u Evropi i svetu moglo prouzrokovati pribegavanje pravnom nasilju i otvorenom gaženju medjunarodnog prava i opšteobavezujućih rezolucija UN", upitao je predsednik vlade.
Prema njegovim rečima, mnoštvo separatistički orijentisanih manjina u svetu s pažnjom posmatra kako će biti rešeno pitanje albanske nacionalne manjine na Kosovu.
Premijer je ocenio i da je Srbija u prethodnom periodu "temeljno i istrajno" radila na ostvarivanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i kao primer naveo donošenje novog Ustava.
Odgovarajući na pitanje specijalnog izveštača Tanjuga - da li Savet Evrope može da pošalje jasnu poruku da pitanje poštovanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji mora da bude ispred svake političke odluke vezane za status, Dejvis je rekao da je "pitanje ljudskih prava uvek prioritet", ali da o budućem statusu treba da odluči Savet bezbednosti UN".
"Šta god da bude sa statusom, pitanje ljudskih prava mora da bude rešeno, na Kosovu moraju da budu primenjeni evropski standardi", rekao je generalni sekretar Saveta Evrope, organizacije čiji posao je da bdi nad ljudskim pravima u svih 47 svojih članica, medju kojima je i Srbija.
"Budući status Kosova i Metohije je pitanje koje dominira političkim životom Srbije i koje ima posledice po čitav region", rekao je Dejvis, dodajući da "Savet Evrope izbliza prati situaciju" i da je "veoma zainteresovana za konačan ishod pregovora".
Dejvis je, istovremeno, podsetio da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope odbila predlog lorda Rasela Džonstona, britanskog parlamentarca i autora izveštaja o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Parlamentarna skupština je usvojila rezoluciju na osnovu Džonstonovog izveštaja, ali je iz konačne verzije tog dokumenta izbrisala ključni predlog britanskog lorda kojim je nezavisnost bila preporučena kao "najbolje rešenje" za budući status pokrajine.
Džonston će, na sastanku Odbora za politička pitanja, predstaviti svoj nov izveštaj o situaciji u pregovorima o budućem statusu srpske pokrajine, na osnovu kojeg u januaru treba da bude donet memorandum.
Dejvis je podsetio da je Savet Evrope pristuan na Kosovu i Metohiji u programima zaštite srpske kulturne baštine, da će pratiti izbore u pokrajini i da su ekipe iskusnih eksperata već "na terenu".
Dejvis je, takodje, rekao da je članovima Odbora Saveta Evrope, koji istražuju slučajeve torture na teritoriji svojih članica, dozvoljeno da obidju sve zatvore na Kosovu i Metohiji za koje je tražena dozvola i da će njihov izveštaj uskoro biti poznat.
Dejvis je posle sastanka sa Koštunicom izjavio da je susret, posvećen uglavnom pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova, bio "veoma interesantan". Dejvis je napomenuo da je Savet Evrope, koji nije uključen u pregovore, koji se vode pod okriljem Ujedinjenih nacija, svakako zainteresovan za to pitanje, koje je srpski premijer označio kao "gorući problem današnje Evrope".
(agencije/MONDO)
Koštunica je u govoru istakao da Srbija želi rešenje koje će počivati na "ista ona tri stuba na kojima je utemeljena i sama Evropa - na ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava". "Predlog Srbije koji smo izneli u Njujorku glasi da je Srbija spremna da albanskoj nacionalnoj manjini garantuje status najpovlašćenije nacionalne manjine koja danas postoji bilo gde u svetu. Ustavna garancija za ovakav status bila bi obezbedjena u vidu funkcionalne i suštinske autonomije pokrajine Kosovo i Metohija unutar Srbije", rekao je premijer.
Dodao je da Srbija, kao i svaka suverena i medjunarodno priznata država, ne može dozvoliti albanskoj nacionalnoj manjini da "stvara državu u državi i još jednu albansku državu na Balkanu".
Prema njegovim rečima, sada su prelomni trenuci za rešavanje statusa Kosova kada, pre svega, medjunarodna zajednica mora da donese odluku kojim će od dva puta usmeriti rešavanje" statusa Kosova, a samim tim i Srbije.
Predsednik vlade je naveo da "jedan put vodi ka demokratskom rešenju utemeljenom na evropskim vrednostima poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladivine prava". "Drugi put vodi u krajnje rizičnu zonu uspostavljanja najopasnijeg presedana posle Drugog svetskog rata da jedna nacionalna manjina, po cenu drastičnog kršenja važeće Rezolucije Saveta bezbednosti, kršenja Povelje UN i Završnog akta iz Helsinkija, na teritoriji suverene i medjunarodno priznate države stvori svoju državu", rekao je Koštunica.
Prema njegovim rečima, argument za nezavisno Kosovo je pretnja nasiljem Albanaca u Pokrajini. "Ovakva vrsta argumenta ne bi zasluživala komentar da smo makar jednom od medjunarodne zajednice čuli jasnu poruku da ove pretnje ne samo što ne mogu biti nagradjene davanjem države, već da će biti najstrože sankcionisane", rekao je srpski premijer.
Drugi razlog zbog kojeg se, dodao je, insistira na nezavisnosti Kosova je u Aneksu 11 plana izaslanika UN Martija Ahtisarija, u kojem se navodi da bi NATO u Pokrajini "bio bez jasne civilne kontrole". "Albanci se nadaju da bi odredjene velike sile, zarad primene Aneksa 11 i ostvarivanja na taj način svojih geostrateških i vojno bezbednosnih interesa, pristale na priznavanje jednostrane nezavisnosti", kazao je Koštunica.
Prema njegovim rečima, Srbija, neće odustati od pronalaženja demokratskog rešenja, kao što istovremeno najodlučnije odbacuje i svaku pomisao da bi mogla dopustiti da se na njenoj teritoriji pravi nova albanska država. "Uveravam vas da je Srbiji nemoguće nametnuti rešenje i da će se svaka eventualna jednostrano proglašena nezavisnost pokazati kao neodrživa. Jednostrano proglašena nezavisnost bi samo produbila problem i potom bi propala, što bi nas opet vratilo da zajednički pronadjemo demokratsko i održivo rešenje", rekao je on.
Dodao je da postoji opasnost da se pojedine zemlje, pa i one evropske, opredele za "otvoreno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i da priznaju jednostrani akt albanskih separatista o nezavisnosti Pokrajine". "Suština pitanja je u tome da li su svi koji danas odlučuju uzeli u obzir sve posledice koje bi u Evropi i svetu moglo prouzrokovati pribegavanje pravnom nasilju i otvorenom gaženju medjunarodnog prava i opšteobavezujućih rezolucija UN", upitao je predsednik vlade.
Prema njegovim rečima, mnoštvo separatistički orijentisanih manjina u svetu s pažnjom posmatra kako će biti rešeno pitanje albanske nacionalne manjine na Kosovu.
Premijer je ocenio i da je Srbija u prethodnom periodu "temeljno i istrajno" radila na ostvarivanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i kao primer naveo donošenje novog Ustava.
Teri Dejvis: O statusu Kosova samo u UN
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je, na konferenciji za štampu u Strazburu, da ta organizacija nema stav o pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije i da odluku o tome može da donese samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.Odgovarajući na pitanje specijalnog izveštača Tanjuga - da li Savet Evrope može da pošalje jasnu poruku da pitanje poštovanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji mora da bude ispred svake političke odluke vezane za status, Dejvis je rekao da je "pitanje ljudskih prava uvek prioritet", ali da o budućem statusu treba da odluči Savet bezbednosti UN".
"Šta god da bude sa statusom, pitanje ljudskih prava mora da bude rešeno, na Kosovu moraju da budu primenjeni evropski standardi", rekao je generalni sekretar Saveta Evrope, organizacije čiji posao je da bdi nad ljudskim pravima u svih 47 svojih članica, medju kojima je i Srbija.
"Budući status Kosova i Metohije je pitanje koje dominira političkim životom Srbije i koje ima posledice po čitav region", rekao je Dejvis, dodajući da "Savet Evrope izbliza prati situaciju" i da je "veoma zainteresovana za konačan ishod pregovora".
Dejvis je, istovremeno, podsetio da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope odbila predlog lorda Rasela Džonstona, britanskog parlamentarca i autora izveštaja o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Parlamentarna skupština je usvojila rezoluciju na osnovu Džonstonovog izveštaja, ali je iz konačne verzije tog dokumenta izbrisala ključni predlog britanskog lorda kojim je nezavisnost bila preporučena kao "najbolje rešenje" za budući status pokrajine.
Džonston će, na sastanku Odbora za politička pitanja, predstaviti svoj nov izveštaj o situaciji u pregovorima o budućem statusu srpske pokrajine, na osnovu kojeg u januaru treba da bude donet memorandum.
Dejvis je podsetio da je Savet Evrope pristuan na Kosovu i Metohiji u programima zaštite srpske kulturne baštine, da će pratiti izbore u pokrajini i da su ekipe iskusnih eksperata već "na terenu".
Dejvis je, takodje, rekao da je članovima Odbora Saveta Evrope, koji istražuju slučajeve torture na teritoriji svojih članica, dozvoljeno da obidju sve zatvore na Kosovu i Metohiji za koje je tražena dozvola i da će njihov izveštaj uskoro biti poznat.
Dejvis je posle sastanka sa Koštunicom izjavio da je susret, posvećen uglavnom pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova, bio "veoma interesantan". Dejvis je napomenuo da je Savet Evrope, koji nije uključen u pregovore, koji se vode pod okriljem Ujedinjenih nacija, svakako zainteresovan za to pitanje, koje je srpski premijer označio kao "gorući problem današnje Evrope".
(agencije/MONDO)
